Naslovna Novosti Izraelski F-35 gađali iransku pošiljku raketa zemlja-zemlja

Izraelski F-35 gađali iransku pošiljku raketa zemlja-zemlja

0
izraelski f 35 gađali iransku pošiljku raketa zemlja zemlja
izraelski f 35 gađali iransku pošiljku raketa zemlja zemlja
google news

Izraelski borbeni avioni F-35 izveli su te noći niz vazdušnih napada na iranski konvoj. Konvoj je putovao od Iraka do Sirije. Sirijska vlada tvrdi da je konvoj prevozio samo gorivo. Međutim, irački izvori tvrde da je pored goriva bilo i kontejnera sa oružjem.

Ruski portal avia.pro prvi je izvestio da je uništeno oružje. Prema ruskom izvoru, izraelski lovci pete generacije F-35 uništili su kontejnere punjene projektilima zemlja-zemlja ili municijom Shahed-131 ili Shahed-136. Ruski izvor je rekao da je, prema „nekim podacima, teret oružja koji se prevozio u kontejneru bio veoma vredan“. Avia.pro, naglašava da su to pretpostavke zasnovane na iračkim izvorima.

U napadima F-35 ubijeno je 18 pripadnika jedne iranske grupe, uključujući vođu. Još sedam osoba je teško povređeno. Sirijski izvor je za ruski onlajn portal rekao da su borbeni avioni „bombardovali objekte na sirijsko-iračkoj granici“. Drugi izvor, iz brigade Fatemijun u gradu Al-Bukamal, rekao je da je bilo najmanje deset vazdušnih napada.

Najverovatnije, napadi su podeljeni na dva dela. Prvo su izraelski borbeni avioni napali vojne objekte brigade Fatemijun i brigade Zainabijun u blizini grada Al-Harija. Posle kratke pauze, očigledno potrebne za pregrupisavanje vazduhoplovstva, avioni su izvršili nove udare na „dva vojna vozila i kamion sa logistikom i oružjem, koji su ulazili sa iračke teritorije i kretali se ka sirijskoj granici“, rekao je izvor ruskom portalu.

Izraelsko-iranski proksi/hladni rat

Komunikacija između Izraela i Irana je uglavnom preteća i neprijateljska. Takav je odnos između dve zemlje već dugo vremena. Ova situacija je poznata kao proki sukob, proki rat ili Hladni rat između dve zemlje.

Konflikt se „pojavio“ na mapi sveta nakon iranske revolucije 1979. godine. Iran svih godina do danas ima za cilj da uništi Izrael kao državu. Teheran podržava grupe i organizacije koje su neprijateljski nastrojene prema jevrejskoj državi i narodu. S druge strane, Izrael je zabrinut zbog iranskog iranskog nuklearnog programa. Blizina dve zemlje zabrinjava Tel Aviv da bi Iranci mogli da ih iskoriste protiv Izraela ako Iran ima nuklearno oružje. Izrael takođe pronalazi svoje saveznike u licu SAD i Saudijske Arabije, koji su očigledni protivnici Irana.

Ovakav sukob se definitivno postepeno pretvara u izraelsko-iranski rat, koji ne prestaje još od početka sirijskog građanskog rata. Prema Iranu, Izrael vlada nelegitimnim „cionističkim režimom“, što smeta Teheranu. Druga bolna tačka Irana je to što su Sjedinjene Države neprijateljski raspoložene prema muslimanima i podržavaju Izrael.

Građanski rat u Siriji

Sirijski građanski rat traje skoro deceniju. Pokušaji pokreta kao što su Sirijske demokratske snage da svrgnu sirijskog predsednika Bašara el Asada su propali.

Sirijske demokratske snage naoružane su od SAD i njihovih saveznika, dok sirijsku vojsku naoružava uglavnom Rusija. Rusija je jedina zemlja koju je predsednik Bašar al Asad zvanično pozvao u Siriju.

Sjedinjene Države su 2017. godine pokrenule masivan raketni napad na snage Bašara al-Asada nakon što se su objavili izveštaj da je sirijski predsednik upotrebio hemijsko oružje da napadne sopstveni narod u zemlji. Sirija i Rusija negiraju takve akcije.

Tokom svog mandata, američki predsednik Donald Tramp odlučio je da povuče veći deo američkih trupa iz Sirije, ostavljajući nekoliko vojnika da čuvaju sirijska naftna polja pod izgovorom da „ne padnu u ruke Islamske države“. Tramp je jedan od retkih američkih predsednika pod čijim rukovodstvom SAD nisu započele nijedan rat. Pre njega takvim „uspehom“ mogu da se pohvale samo Karter, Ford i Nikson.

Povlačenjem SAD u prvi plan dolazi Turska koja proglašava da je neophodno obračunati se sa Kurdima i pokretom PKK u severnom delu zemlje, koji se graniči sa Turskom. Zbog toga Erdogan šalje trupe u pokušaju da „izgradi stabilnu i bezbednu zonu od 30 kilometara između Sirije i Turske, koja će sprečiti buduće terorističke napade na tursku teritoriju“.

NEMA KOMENTARA

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Exit mobile version