Dobro je poznato da se u Ukrajini bore dobrovoljci i dobrovoljci različitih nacionalnosti. No, kao i u svim ratovima, Kijevu najviše znači da su na njegovoj strani i podanici Rusije i Belorusije.
Iako je u propagandnom smislu trebalo da posluži kao senzacija i vest nade za protivnike moskovskih vlasti, objava od 30. maja 2022. da je formiran ”Legion Sloboda Rusiji”(Легiон «Свобода Росiї») — prošla je praktično nezapaženo. Naime, ideja Kijeva je bila da se od ruskih disidenata i ratnih zarobljenika formira jedinica koja će se boriti za Ukrajinu i, valjda, protiv aktuelnog režima u Moskvi. Ideja je stara koliko i istorija ratovanja. Rimljani su uobičajeno koristili varvarska plemena kao udarnu pesnicu (prvenstveno konjicu) za pokoravanje novih teritorija ili odbranu imperije. No, upravo na sada ratom zahvaćenim prostorima, ovu praksu je tokom Drugog svetskog rata Treći Rajh doveo do savršenstva; setimo se ROA (Русская освободительная армия, Russische Befreiungsarmee) generala Vlasova (Андрей Андреевич Власов, 1901-1946), 29. SS dobrovoljačke divizije RONA (29. Waffen-Grenadier-Division der SS „RONA“ – russische Nr. 1), RNNA (Русская национальная народная армия, Sonderverband «Graukopf», Russische Bataillon z.b.V.), Panvicove (Helmuth von Pannwitz, 1898-1947) 1. kozačke divizije (1-я казачья дивизия, 1. Kosaken-Division) i, da ne nabrajamo dalje… Ove jedinice su se uz Wehrmaht ”borile za oslobođenje Rusije od judeo-boljševizma”. U cilju medijske ekspoatacije ”Legiona”, Ukrajinci su 5 aprila organizovali međunarodnu pres-konferenciju sa trojicom maskranih pripadnika jedinice.
Zvezde intervjua, u maskirnim uniformama, sa crnim skijaškim kapama na glavi, na levom rukavu su već imali ševron sa pesnicom i natpisom ”Свобода России” kao i našivenu zastavu belo-plavo-bele (umesto crvene) boje, која је 20. februara 2022. zvanično usvojena kao simbol otpora protiv ruske ”specijalne vojne operacije”. Inače, iste uniforme sa opisanim oznakama svim borcima legije podeljene su 11. aprila 2022. godine. O uzorima za vrbovanje Rusa dovoljno govore i plakati – propusnice koje su Ukrajinci krajem aprila rasejali širom borbenih linija.
Ovi leci neodoljivo podsećaju na one koje su Nemci tokom NOB rasipali iznad glava boraca NOVJ a slični su i plakatima koje je NATO rasipao iznad Jugoslavije tokom agresije 1999. godine. Naime, na plakatima se nalazi tekst na ruskom jeziku ”Sačuvaj svoj život za novu Rusiju – stupi u Legion Sloboda Rusiji”, grafički prikaz kako ruski vojnici tokom predaje treba da drže ruke (u obliku slova ”L” – ”Legion” i ”Liberty”) kako bi se znalo da u suštini žele da stupe u legiju, kao i opis postupka: ”Položite oružje. Predajte se VSU (Oružanim snagama Ukrajine).
Obavestite o želji da stupite u legiju: tokom predaje borcima VSU, rukama formirati slovo ‘L’. To pomaže da se odmah shvate vaše namere i želja da stupite u legiju”. Po svemu sudeći, sav propagandni trud nije urodio značajnijim rezultatima. Tek 17. juna na službenom sajtu Ministarstva odbrane Velike Britanije i na Twiteru pojavile su se šture vesti kako ”Legion Sloboda sa ukrajinskim vojnicima aktivno učestvuje u borbama protiv Rusa”. Najveću medijsku senzaciju izazvao je samo podatak da je 17. juna u jedinicu stupio i vice-direktor ”Gazprombanke”, Igor Volobujev (Игорь Волобуев).
Nakon početka ruske ”specijalne operacije”, u Ukrajini je, od pripadnika ”Posebne taktičke grupe Belarus” (”Отдельная тактическая группа Беларусь”, formirana 2015. u okviru ”Desnog sektora”), organizacije ”Beli Legion” (”Белы легіён”, beloruska ”patriotska” organizacija osnovana 1995), pokreta ”Mladi front” (”Малады Фронт”, opozicioni međunarodni pokret beloruske omladine formiran 1997), ”Mladalačkog bloka” (”Моладзевы блок”, udruženja aktivista i blogera osnovanog u septembru 2019) i drugih građana Belorusije koji su posle nereda 2020. emigrirali u Ukrajinu, formiran dobrovoljački bataljon ”Kastus Kalinovski” (prema poljskom, beloruskom i litavskom nacionalnom heroju Вінцэнт-Канстанцін Сямёнавіч Каліноўскі, 1838-1864).
U suštini, radilo se o četi jačine 80 ljudi iz sastava famoznog odreda ”Azov” Nacionalne Garde Ukrajine koji su 9. marta 2022. izrazili želju da se kao dobrovoljci bore protiv ruske vojske, prvenstveno u cilju zaštite Kijeva. Simbolično, na beloruski Dan Nezavisnosti (Дзень Незалежнасці) odnosno Dan Slobode (Дзень Волі), 25. marta 2022, ovi borci su položili zakletvu i stavljeni pod komandu VSU kao beoruski nacionalni bataljon ”Kastus Kalinovski”.
Dva meseca kasnije, 21. maja, jedinica je reorganizovana u puk ”Kastus Kalinovski” (Полк Кастуся Каліноўскага) jačine dva bataljona: ”Volat” (Волат, Velikan, Gigant) i ”Litvin” (Литвин). Naziv drugog bataljona je pomalo sporan; nije jasno da li je označavao Ліцьвін, Литву, ili je poneo ime po borcu Ilji Hrenovu sa ratnim nazivom ”Litvin” (Илья Хренов ”Литвин”) koji je poginuo 3 marta u borbama oko Buče.
Još veća pometnja je nastala nakon što su pripadnici puka Kalinovski”, u Odesi, 25. maja, zbog sumnji da ilegalno preuzimaju hmanitarnu pomoć namenjenu stanovništvu i ponašaju se nevojnički, razoružali ”Odeski odred Ilje Litvina” (Одески отряд имени Ильи “Литвина”).
Naime, nije jasno da li se radilo o reguralnom bataljonu ”Litvina” ili mesnoj vojnoj beloruskoj grupi pod istim nazivom.U svakom slučaju, proklamovano je da je ”cilj puka zaštita i oslobođenje Ukrajine od Rusije, nakon čega bi Belorusiju oslobodio Lukašenkovog režima”.
Osnivanje puka zdušno je podržala lider beloruske opozicije Svetlana Tihonovska (Светлана Георгиевна Тихановская) a zamenik načelnika Glavne uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije MUP Belorusije (ГУБОПиК МВД), Mihail Bedunkevič (Бедункевич Михаил Петрович) je već 26. marta saopštio kako je službi već poznat identitet 50 boraca puka i da ih u zemlji čeka krivična odgovovornost.
No, kada govorimo o puku ”Kastus Kalinovski”, bar u našim medijima je promakla jedna zaista interesantna vest.
Naime, zapadna sredstva informisanja su sa ushićenjem pisala kako ova jedinica ima podršku beloruskih ”hakera-aktivista”, ”Sajberpartizana”(киберпартизаны, Cyber Partisans)! Zanimljivo je da je pre februara 2022 lokacija ove grupe nije bila poznata pa se pretposttaljalo i da su iz Litvanije.
No, nemački Deutsche Welle je preneo intervju sa predstavnicom ”Sajberpartizana”, Julijanom Šemetovec (Юлиана Шеметовец), koju je, uzgred, beloruska Služba Državne Bezbednosti “stavila na spisak terorista”. Grupa anonimnih IT-specijalista se prvi put pročula 2020 godine kada je, “kao odgovor na falsifikovane izbore u Ukrajini”, provalila u sistem pasoških podataka državnih funkcionera (“silovika”) i objavila audio-zapise razgovora funkcionera i činovnika. Preko niza slučajva, počev od Snoudena, znamo da bi ovo na Zapadu bio bar prekršaj zbog kojih bi se alarmirale sve bezbednosne strukture. No, u ovom slučaju, ocenjeno je da “momci sa dobrim osećajem za humor, racionalnim načinom razmišljanja i verom u demokratiju, rade sve što je u njihovoj moći da bi uspostavili demokratski sistem u Belorusiji”.
No, stvar je postala daleko ozbiljnija pred početak “specijalne operacije”. Naime, ”sajberpartizani” su još 2021 ”dobili informaciju o predstojećem ruskom napadu” pa su u decembru iste godine izvršili probni sajberski napad na sistem ukrajinskih državnih železnica (БелЖД). Cilj ”vežbe” je bio da se proceni način i mogućnosti reakcije uprave železnica. Drugi udar na BelŽD izvršen je u januaru 2022, kada su ruske snage delimično stacionirane u Belorusiji, “kako bi se Moskvi pokazalo da će se Belorusi boriti protiv okupacije svoje domovine”. Konačno, nakon početka “specijalne operacije”, izvršena su još dva, daleko ozbiljnija napada, koji su na dva dana potpuno odsekli automatsko upravljanje železničkim sistemima. U ovim napadima pomagali su i ”partizani na terenu”, koji su razbijali relejne ormane. Rusi su navodno bili primorani da za transport tehnike i trupa koriste komercijalne, putničke vozove, koje ”partizani iz etičkih raloga nisu napadali”.
Julijana Šemetovec tvrdi kako hakerska grupa potrebne podatke dostavlja ukrajinskim kolegama ali i ukrajinskoj službi bezbednosti (raspored beloruskih i ruskih snaga). Ova pomoć se uglavnom pruža preko puka ”Kastus Kalinovski”; istovremeno, ”sajberpartizani” za samu komandu puka vrše bezbednosnu proveru dobrovoljaca koji se prijavljuju da stupe u jedinicu. Tako je, na primer, otkriven jedan agent FSB Belorusije koji je pokušao da se infiltrira u jedinicu.
”Sajber partizani” obično objavljuju uputstva o zaštiti, na primer, kako napraviti lažni nalog u ”Telegramu”, koji VPN je bolje instalirati, kako koristiti ”partizanski Telegram”, koji su razvili sami ”sajber partizani”. Pomoću njega možete ubaciti poseban kod, kojim se na primer, brišu ćaskanja ili se odjavljuju određeni kanali.
Kako su Rusija i Belorusija tretirane kao neprijateljske zemlje, očito da zapadne obaveštajne i bezbednosne službe podržavaju njihovu ”borbu za demokratiju”. No, ostaje otvoreno pitanje da li ih istovremeno i štite od kontranapada i ne preispituju njihovo delovanje van zone sukoba.
