Naslovna Oružje Novo Oružje Ruski sistem Bastion sa raketama Oniks

Ruski sistem Bastion sa raketama Oniks

0
bastion
bastion
google news

Vojne snage Ruske Federacije su 6 aprila nanele još jedan udar visokopreciznim sistemom po objektima vojne infrastrukture Ukrajine. Sa kopnenog raketnog sistema ”Bastion” iz crnomorske obalne zone lansirane su dve rakete ”Oniks”.  

P-800 ”Oniks” (eksportni naziv Яхонт,  NATO SS-N-26 Strobile) je sovjetska/ruska nadzvučna univerzalna protivbrodska krstareća raketa srednjeg dometa, dizajnirana za borbu protiv površinskih pomorskih grupa i pojedinačnih brodova u uslovima jake vatre i elektronskih protivmera. Pored toga, može se koristiti i protiv kopnenih ciljeva, pri čemu se domet gađanja može povećati.

Razvoj operativno-taktičkog protivbrodskog sistema četvrte generacije Bastion (NATO SSC-5 Stooge) sa raketama P-800 ”Oniks” za prenaoružavanje podmornica i naoružavanje površinskih brodova naložen je 1981. godine. Razvoj rakete i kompleksa započet je u ”ФГУП НПО машиностроения, ЦКБМ, ОКБ-52, СКГ, ОКБ завода № 51 (danas ”АО ВПК НПО машиностроения”) pod rukovodstvom generalnog konstruktora Vladimira Čelomeja (Владимир Николаевич Челомей, 1914-1984), a kasnije je posao predvodio Herbert Jefremov (Герберт Александрович Ефремов). Nacrt projekta je dovršen početkom 1982. godine. Za razliku od prethodnih protivbrodskih raketa, koje su imale relativno usku ”specijalizaciju” u pogledu lansera, novi kompleks je od samog početka zamišljen kao univerzalan: može se ispaliti iz brodskih, vertikalnih podmorničkih lansera, iz torpednih cevi od 650 mm, sa aviona  ili sa mobilnih obalnih lansera. Rakete Oniks, zajedno sa projektilima porodice ”Kalibar” i raketama ”Cirkon”, trebalo je da zamene većinu tipova starijih protivbrodskih raketa u ruskoj mornarici.

Glavna prednost porodice projektila ”Oniks” je njihova nadzvučna brzina leta, što raketu čini manje ranjivom na savremene sisteme protivvazdušne odbrane. Protivbrodska raketa je opremljena autonomnim inercionim sistemom upravljanja otpornim na buku, sa navigacionim sistemom i radarskom glavom za navođenje. ”Oniks” je sposoban da bojevom glavom mase 200-300 kg pogodi moderne ratne brodove klase krstarica na udaljenosti do 300 km. Nekoliko projektila može da uništi čak i nosač aviona.

Upravljački sistem је kreiran od strane ”Centralnog istraživačkog instituta Granit” (Центральный научно-исследовательский институт Гранит) а glavni projektant био је V.N. Jakovlev (Яковлев). Ugrađena oprema sistema upravljanja protivbrodskih raketa je potpuno autonomna a izgrađena je po principu “ispali- zaboravi”. Oprema obuhvata inercioni sistem, radio visinomer, kompjuterski sistem i glavu za navođenje (GOS). GOS mase 85 kg omogućava detekciju brodova udaljenih više od 50 km i maksimalni ugao pretrage od +450. Zaštita od aktivnih smetnji se postiže prikrivenim zračenjem i promenom parametara po slučajnom zakonu. Pasivne smetnje se efikasno uočavaju korišćenjem njihovih spektralnih karakteristika. Brodska oprema sistema upravljanja raketnim sistemom je projektovana za pripremu i kontrolu lansiranja protivbrodske rakete ”Oniks” i obezbeđuje: pojedinačno i ”salvo” gađanje na ciljnu grupu; kontrolu rada sa dijagnostikom do zamenljivog modula; hitno ispaljivanje projektila; obuku kadrova; vreme za istovremenu pripremu svih protivbrodskih projektila; minimalno vreme spremnosti za rad sa protivbrodskim raketama iz potpuno isključenog stanja; puni radni vek do 15 godina sa prilagodljivim podešavanjem parametara u GOS-u.

https://www.youtube.com/watch?v=NVoDQ4s3bUo

Raketa je napravljena prema normalnoj aerodinamičkoj konfiguraciji. Startni raketni motor na čvrsto gorivo (ракетный двигатель твёрдого топлива, RDTT) nalazi se u komori za sagorevanje pravolinijskog vazdušno-reaktivnog motora (прямоточный воздушно-реактивный двигатель, PVRD, engl. Ramjet); na kraju početne faze rada, odvaja potiskom vazdušne struje. Raketa Oniks nije korišćena u borbenim uslovima protiv brodova, ali na osnovu iskustava mornarice, hipersonična brzina otežava da se obori protivničkim protivavionskim projektilima. Velika brzina (2,5 Mach), varijabilni profil leta, savremena elektronika otporna na ometanje i domet 120-300 km (u zavisnosti od profila leta), davali su projektilu vrlo velike šanse da probije štit američkog odbrambenog sistema AEGIS. Ruska vojno-industrijska korporacija ”НПО машиностроение” nadogradila je krstareću raketu Oniks-M (lansiranje sa mora) tako da ima maksimalni domet do 800 km. 

  • Dužina rakete: Brodska varijanta 8 m; Vazduhoplovna varijanta 6,1 m; 
  • Prečnik rakete 0,67 m;
  • Raspon krila 1,7 m;
  • Dužina transportno-lansirnog kontejnera (транспортно-пусковой контейнер, TPS) 8,9 m;
  • Prečnik TPS 0,72 m;  
  • Masa rakete: Startna — 3000 kg; Sa TPS — 3900 kg;
  • Maksimalna brzina: 884 m/s (3182 km/h, 2,6 Mach); 
  • Površinska brzina: 2448 km/h – 2 Mach)
  • Motor: Startni— faza pokretanja i ubrzanja na čvrsto gorivo; Glavni pogonski (krstareći) — PVRD mase 200 kg, potiska 4 t;
  • Gorivo — kerozin Т-6;
  • Domet: P-800 «Oniks» do 600 km;
  • Visina leta: Na krstarenju — до 14.000 m; Na cilju — 10-15 m;
  • Sistem upravljanja: Tokom krstarenja — inerciona + radiovisinomer. Na cilju — za sve vremenske uslove monopulsna aktivno-pasivna RLGSN, sa PPRČ

NEMA KOMENTARA

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Exit mobile version