Oružje za specijalne operacije je oduvek interesovalo kolekcionare i istoričare. Skriveno i specijalno oružje je praktično od prapočetaka pratilo istoriju ratovanja i tajnih operacija. No, širu popularnost je steklo tek tokom i nakon Drugog svetskog rata, zahvaljujući britanskim komadosima, pripadicima SOE i američkog OSS.
Donovan 
Stanley Lovell dr Morijati
Prve britanske komando jedinice formirane su u junu 1940 godine. Na osnovu zahteva britanskog ministra za ratnu ekonomiju Edvarda Daltona (Edward Hugh John Neale Dalton) od 16. jula 1940, 22. jula je zvanično formirana ”Uprava za specijalne operacije” SOE (Special Operations Executive) na čelu sa Frenkom Nelsonom (Frank Nelson) i brigadirom komandosa, Kolinom Gabinsom (Colin Gubbins). Na inicijativu predsednika SAD, Ruzvelta, čuveni pukovnik Vilijem ”Divlji Bil” Donovan (William “Wild Bill” J. Donovan) je izradio ”Memorandum o formiranju Servisa za strateške informacije” (Memorandum of Establishment of Service of Strategic Information, SSI). Na bazi tog rada, 11. jula 1941. je ustanoviljena ”Kancelarija za koordinaciju informacijama” (Coordinator of Information, COI), da bi 13. juna konačno bila formirana ”Kancelarija za strateške usluge” (Office of Strategic Services, OSS).
Centri za obuku komandosa i pripadnika SOE nalazili su se u Vanborou (Wanborough Manor) kraj Gilforda (Guildford), Engleska, potom u ”Invereilort Hausu”(Inverailort House) u blizini udaljenog škotskog zaseoka Lokejlet (Lochailort) i u ”Ačnakeri Hausu” (Achnacarry House) kraj Eresiga (Arisaig), Ločejber (Lochaber). U Kanadi, ”specijalna trenažna škola br. 103” ili ”kamp X” (Camp X, Special Training School No. 103), bila je locirana na na severozapadnoj obali jezera Ontario između Uitbija (Whitby) i Ošave (Oshawa). Ovde su, sve do japanskog napada na Perl Harbor, obučavani i pripadnici američkog OSS. Nakon zvaničnog ulaska SAD u rat, centar OSS je premešten u jednu od baza u ”Princ Viljem šumskom parku” (Prince William Forest Park) kod Trajangla (Triangle), Virdžinija, nedaleko od baze mornaričke pešadije Kvantiko (Quantico).
Već smo pisali o ulozi kapetana Vilijama Ivart Ferberna (William Ewart Fairbairn), Erika Entoni Sajksa (Eric Anthony Sykes) i komanije Wilkinson Sword u razvoju čuvenog komando F-S noža. Donovan je u SAD angažovao dr Stenlija Lovela (Stanley P. Lovell), poznatog i po nadimku ”profeser Morijarti” (Professor James Moriarty, ličnost iz romana o Šerloku Holmsu), koji je u okviru OSS ”odeljenja za ispitivanja i razvoj” (Research & Development Branch) konstruisao specijalne uređaje i oružja sa agente. No, u početnoj fazi, pripadnici OSS su uglavnom koristili oružje preuzeto iz arsenala SOE i komandosa.
Na prvom mestu, to je bio bodež F-S. Od hladnog oružja, OSS je koristio i tzv. ”smačete” (Smatchet). Poreklo ovog sečiva još uvek predstavlja zagonetku, pošto se isto nalazilo i u naoružanju britanskih komandosa. Prema britanskoj verziji, (s)mačeta je nastala još u vreme Velikog rata, za potrebe ”Kraljevskih velških fisilira” (Royal Welch Fusiliers). Oružje je po uzoru na velški srednjovekovni nož (Welsh Knife) 1916. godine konstruisao i patentirao slikar i oružar Felix Joubert. ”Velške noževe” je prema zahtevu ”Velških fisilira”, za uslove rovovske borbe, u ograničenoj seriji proizvela Wilkinson Sword Company. Navodno, Ferbern i Sajks su 1940 godine preuzeli ovo oružje za opremu komandosa.
”(S)mačeta” je imala teško dvooštrično sečivo dužine 276. mm. Ukupna dužina oružja bila je 410. mm a masa 680. grama. Oružje je bilo namenjeno sa brze udarce po karotidi ili arterijama ruku; teškom, metalnom glavom rukohvata mogli su se nanositi udarci po glavi, a zahvaljujući vrhu u osi sečiva, i bodni udarci. OSS je usvojio ”(s)mačetu” ali, prema američkoj verziji, kao uzor za njihov model bili su bajoneti ”Bolo” M1910 i M1917. Model 1910 je bio predviđen za pionire, bolničare i druge neboračke (radne) jedinice.
No, kada je AEF iskrcan u Evropi, pokazalo se da je bajonet M1910 koristan u rovovskoj borbi pa je na brzinu pojednostavljen u M1917. Donovan, inače jedan od heroja Prvog svetskog rata, setio se ovoga i sa Lovelom je konstruisao OSS ”smačetu”. Još jedna od relikvija preuzetih iz rata 1914-1918 bila je OSS ”udarni topuz na opruzi” (Spring Cosh). ”Spring koš” je neobično nalikovao na austrouharski jurišni buzdovan M1917; modernizovan je utoliko što je bio rešen na teleskopskom principu pa se mogao nositi i skirveno.
Originalne ideje ”dr Morijartija” su čuveni i dobro poznati jednometni pištolj-penkalo ”Žaoka” (Stinger gun, cal. .22) u kalibru .22 LR, o kome smo takođe pisali. Još jedan od bezbroj uređaja je bio i upaljač za mine, tzv. ”Zamagljeni signal” (Fog Signal). Upaljač se postavljao na železničku šinu i aktivirao se nakon što bi preko njga prošao točak lokomotive ili vagona.
