Uprkos činjenici da su B-2, B-52 i B-1 nadograđeni da bi ostali aktuelni, potreba za potpuno novim bomarderom B-21 definitivno postoji
Visoki činovnici američkih vazduhoplovnih snaga već dugi niz godina izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog ogromnog „deficita bombardera“. PROSTO NEMA dovoljno bombardera, kažu čelnici vazduhoplovstva.
Nova generacija stelt tehnologije, senzori i računari vrhunskih performansi, precizne krstareće rakete dugog dometa, bombe bačene iz vazduha i sposobnost neotkrivenog udara na najnaprednije protivvazdušne odbrane na svetu: sve su to potencijalni atributi sadašnjeg bombardera B-21.
Nova platforma, koja će činiti najveći deo budućih snaga bombardera američkog ratnog vazduhoplovstva, čini se kao da nikako da stigne. Testiranja, procene i pripreme su već duže vreme u toku u vazduhoplovnoj bazi Edvards u Kaliforniji, a iščekuju se i neki od prvih probnih letova aviona. Izveštava se po medijima da su najmanje dva B-21 izgrađena ili u izgradnji.
Program Air Force – Northrop Grumman je prošao bolje nego što se očekivalo, inspirišući mnoge vođe službi i članove Kongresa da ne samo da se zalažu za ubrzanu isporuku i proizvodnju novog bombardera već da i masovno povećaju planiranu količinu proizvodnje.
Potreba za novim bombarderom je prilično hitna sa mnogih aspekata. Glavni razlozi su napredni tehnološki kapaciteti protivvazdušne odbrane njihovih “neprijatelja” i starost sadašnje flote bombardera. Ne samo to, visoki rangirani u američkim vazduhoplovnim snagama već dugi niz godina izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog ogromnog „deficita bombardera“ u snagama, što je okolnost koja po njihovim procenama dovodi Sjedinjene Države u opasnost.
Jednako ključne stavke uključuju starost i veličinu flote B-2. Mnogi se sećaju da su planovi za bombarder B-2 naglo prekinuti pre mnogo godina. To je rezultiralo malom količinom od svega dvadesetak B-2. Kako se pojavio još tokom hladnog rata, B-2 je sada star više od tri decenije.
Maloj veličini flote doprinelo je uverenje da je raspad bivšeg Sovjetskog Saveza u velikoj meri smanjio potrebu za bombarderima B-2. Godinama kasnije, suprotno je postalo istina s obzirom na učestalo oživljavanje ideologije ruske a i kineske pretnje. Treba reći da je bombarder B-2 sada sasvim drugačiji nego što je bio godinama unazad, i da se još uvek nadograđuje.
Savremeni B-2 ne samo da dobija nove senzore za upravljanje odbrambenim snagama koji mu omogućavaju da pronađe i stoga izbegne protivvazdušnu odbranu nove generacije, već takođe dobio je i hiljadu puta poboljšanu kompjutersku obradu i unapređeno naoružanje.
Zatim, tu je pitanje B-52, još jednog starog aviona koji je održan u savremenoj eri uz ogromnu količinu nadogradnji, uključujući unutrašnje skladište za oružje, novi sistem komunikacije, reinženjering, kao i novi arsenal oružja.
Sve ovo znači da, uprkos činjenici da je nekoliko starih bombardera nadograđeno da bi ostali održivi, relevantni i smrtonosni u novom okruženju prijetnji, potreba za potpuno novom platformom ne može se osporiti.
