Snajper ORSIS T-5000 postao je neodvojivi deo tajnih operacija širom sveta, ali savršeno služi i za zaštitu visokih zvaničnika i državnika, uključujući predsednika Rusije Vladimira Putina.
Zašto je među mnogobrojnim snajperskim puškama upravo ovo oružje izabrano za obezbeđenje visokih funkcionera?
Snajpersku pušku ORSIS T-5000 razvio je 2011. konstruktor Aleksej Sorokin, direktor privatnog moskovskog koncerna ”Promtechnologies Group” u čijem sastavu je i kompanija ”Oružni sistemi ORSIS”. Puška je široj javnosti prvi put predstavljena iste godine na sajmu ”Russia Arms Expo” u Nižnjem Tagilu kao ”jedno od najpreciznijih oružja na tržištu koje, sa tri metka .308 Winchester, na 100m postiže grupu pogodaka od 15 mm”. Godinu dana kasnije, snajperisti Uprave ”A” (Alfa) Centra specnaza FSB puškom ORSIS T-5000 pobedili su na ”Police & military sniper world cup”.
Zainteresovano ovim rezultatom, Ministarstvo odbrane je 2012. testiralo ORSIS snajperku u okviru programa opremanja kopnenih snaga ”Ratnik 2” (Ratnik budućnosti). No, po već viđenom pravilu, konzervativni krugovi nisu doneli odluku o uvođenju ORSIS T-5000 u formacijsko naoružanje snajperista OS RF. Za razliku od njih, Služba bezbednosti predsednika RF (SPB), inače sastavni deo Federalne službe bezbednosti (FSO), koja obezbeđuje Vladimira Putina, 2017 godine je usvojila pušku kao deo kompleta ”Preciznost”.
Specanz je još početkom XXI veka odbacio zastarele sovjetske poluautomatske puške SVD Dragunov i opredelio se za uvozne, prvenstveno austrijske repetirke SSG-08 Steyr-Mannlicher i britanske Accuracy International. Prvi povratak domaćim proizvođačima je predstavljao izbor ORSIS T-5000.
Puška je opremljena obrtno-čepnim zatvaračem sa helikoidno obrađenim telom i na glavi ima samo dve bradavice za bravljenje.
Cev je od nerđajućeg čelika a ožlebljena je pojedinačnim narezivanjem svakog žleba provlačenjem karbidnog reznog alata – ”kuke” (Single-point cut-rifled barrels). Oružje sa ovako izrađenim cevima preferira većina snajperista zbog njihove postojane preciznosti. Ova metoda se relativno retko koristi van USA, a ORSIS je nabavio nemačke mašine radi domaće produkcije. Cev se radi u varijantama za municiju 7,62×51 mm (.308 Winchester), 7,62×67 mm (.300 Winchester Magnum) i 8,6×70 mm (.388 Lapua Magnum).
Kundak je u vidu aluminijumske šasije sa mogućnošću podešavanja prema strelcu i odabranoj optici, sa preklopnom glavom, čime se oružje u transportnom položaju skraćuje za 280 mm. Puni se odvojivim kutijastim okvirom kapaciteta 5 metaka.
Snajper T-5000 se izrađuje u više kalibara ali, pripadnici FSO su se opredelili za .388 Lapua i cev dužine 700 mm (27,5 in) sa kompenzatorom trzanja na ustima. Inače, ovaj metak su razvili Finci tokom osamdesetih godina XX veka kao odgovor na američki zahtev za snajperskom municijom velikog dometa.
Prototip .388 Lapua je na šampionatu u Kvantiku, 1986, odneo pobedu na daljini od 900 m (1000 yd) a tokom borbi u Afganistanu američki snajperisti su ga koristili za uspešno gađanje ciljeva na 2500 m (2700 yd). T-5000 ima integrisanu Picatinny šinu za montažu optike. Isto tako, prema dostupnim podacima, FSO koristi američki noćni nišan Nightforce.
Nightforce nišani su omiljeni kod vojnih snajperista i takmičara širom sveta zbog svoje izdržljivosti kao i mogućnosti preciznog podešavanja. Marinski Korpus USA je takođe nedavno odabrao ovaj nišan za svoju novu snajpersku pušku Mk 13 Mod 7, a snajperisti Navy SEAL su ga koristili i pre 11. septembra.
Rusija proizvodi i sopstveni precizni nišan 1P69, ali nijedan verodostojan izveštaj ih ne stavlja u arsenal FSO. T-5000 je dostupan na civilnom tržištu po ceni od 5300 USD. U USA još uvek nije dostupan a na evropskom tržištu ga jedna nemačka firma prodaje za 8000 dolara.
