Sedgley OSS .38
Obaveštajna služba Momarice SAD uvek je imala maštovit pristup nekonvencionalnom naoružanju. Naročito mesto među specijalnim oružjem svakako zaslužuje patent Stenlija Hejta (Stanley M. Haight) iz februara 1944. za izum koji je ONI (Office of Naval Intelligence) usvojila znatno ranije. S. Hejt je bio pomorski oficir. Mada je oružje Sedgley OSS .38 poznato kao pesnica-pištolj (Fist Gun) ili „rukavica-pištolj” (Glove Gun), ono ima više svrha.
Moglo je da služi kao smrtonosna zamka, nagazna mina ili alarmni uređaj. Hejt ga je ipak u početku zamislio kao „vatreno oružje prilagođeno upotrebi u bliskom fizičkom kontaktu sa protivnikom, kao što je borba prsa u prsa u ratu” (patentni list).
Reč je o vatrenom oružju malih dimenzija, montiranom na pločici koja se može postaviti i učvrstiti na željenom mestu. Najčešće je to mesto gornja površina jake kožne rukavice, tako da usta cevi budu u visini zglobova prstiju; ali je moguće postaviti ga na podlakticu, okrenuto unazad tako da usta cevi budu u liniji lakta; ili na cevanicu, upereno na gore, tako da usta cevi budu u visini kolena.
Oružje se ispaljuje kontaktom sa okidačem koji viri pored usta cevi: dakle, na dodir sa metom. Tako je moguće protivnika pogoditi udarcem pesnice, lakta (unazad) ili kolena (na gore). Ako se zakopa vertikalno u zemlju sa ustima uvis, postaje nagazna mina. I tako dalje, zavisno od mašte i potrebe. Stenli Hejtje oružje zamislio kao samoodbranbenu „guju iz potaje”, ali je Pomorska obaveštajna služba imala više mašte.
Originalni projekt koristio je patronu sa sačmom za lovačku pušku kalibra .410 i imao je posebnu ručicu za zapinjanje. Serijski proizvedeni modeli koriste metak za revolver kalibra .38 S &Win ne zapinju se: pritisak na klip okidača koji viri napred, ispred cevi, napinje udarnu oprugu; kad se klip dovede do kućišta, udarna opruga se oslobađa i oroz udara o udarnu iglu. Pritom nema potrebe udariti protivnika pesnicom iz sve snage; običan pritisak je dovoljan.
Oružje se puni tako što se cela kombinacija cev-kućište klipa na šarkama okreće za 90 stepeni. Postoje dva tipa (Mk I i Mk II), a razlika je u tome što Mk I nema oroz, nego udamu iglu na udaraču koji klip zapinje do određene tačke kada se udarač oslobađa i ispaljuje metak.
Namera Stenlija Hejta bila je, po patentnom listu, ,,da nosiocu pruži smrtonosno oružje koje će moći da bude uvek na njegovoj osobi bez neudobnosti. Moderno ratovanje, sa svojom taktikom infiltracije i iznenađenja, donosi dosta borbe prsa u prsa. Zbog iznenadne prirode takvih napada, napadnuto osoblje često je zatečeno donekle razoružano, jer je oružje odložilo dok se bavilo raznim poslovima ili je spavalo.
„Rukavica-pištolj” Stenlija Hejta bila je predmet podsmeha među stručnjacima i smeštena je među luckaste izume. Međutim, to oružje je veoma opasno i efikasno: između ostalog: pucanj mu je po prirodi stvari prigušen kontaktom sa telom protivnika. Prednost mu je i u tome što se u običnoj radionici i sa primčnim alatom može lako napraviti.
Originalni prototip Stenlija Hejta prodat je 1977. na sajmu kolekcionara u Ohaju za 700 dolara dok je poslednji prodat primerak na aukciji dostigao 7000$.