Jugoslovenski izviđački nož M1951

Naš čitalac, Sivi Vuk iz Beograda, donirao nam je nož M1951, na čemu mu dugujemo veliku zahvalnost. Evo nekoliko reči o ovom čudnom oružju bivše JNA.

Na pojavu prvog borbenog bodeža u Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji (JNA) presudno je uticao sovjetski izviđački nož M1940 (NR-40). U suštini, tokom zajedničkih operacija NOVJ i Crvene armije (1944-1945), jugoslovenski borci su se upoznali sa ruskim Crnim noževima i NR-40 (нож разводчика обр. 1940). Izvesne količine ovog oružja dospele su u ruke vojnika NOVJ. Tako je NR-40 (u nomenkalturi JNA 1005-1023-1133) i poslužio kao prototip za prvi domaći izviđački nož – jugoslovenski bodež M1951/ j (u nomenkalturi JNA 1005-1023-0026).

Primetno je da je JNA oružje pogrešno krstila kao bodež iako se, u suštini, radilo o jednooštričnom nožu. Tokom sovjetsko-jugoslovenske krize koja je izbila 1948, isporuke vojnog materijala i naoružanja iz SSSR, uključujući i NR-40 (Bodež s , s – od sovjetski), potpuno su obustavljene. Tako je u Vojnoj radionici br. 69 u Zagrebu pokrenuta proizvodnja domaćeg bodeža M51(j) ( j od jugoslovenski).

Sečivo noža bila je od čelika, pravo, jednooštrično, bez žlebova, sa zakošenim vrhom. Oštica se pružala skoro do polovine širine sečiva, da bi pri braniku prešla u kvadratnu osnovu – rikaso. U odnosu na sovjetski, sečivo je bilo neznatno veće debljine. Na rikasu je utiskivan znak proizvođača – broj 61/1 ispod petokrake. Rukohvat je izrađivan od drveta, simetrične forme, sa zadebljanjem u sredini, obostrano nareckan kako bi se obezbedilo sigurnije naleganje u šaci. Pri braniku, drška je opremana uskim čeličnim prstenom. Inače, drška je na krsnicu bila fiksirana nitovanjem. Zanimljivo je da je bodež opreman obrnutom čeličnom nakrsnicom S tipa – sa donjim krakom nagnutim ka oštrici sečiva.

Kanije su činile dve drvene ploče sa gornjim i donjim čeličnim okovom. Kanije, nakrsnica i rukohvat su bojeni standardnom JNA sivo-maslinastom bojom (SMB) a sečivo je bilo bez ikakve zaštitne obrade. Između gornjeg okova i drvenih kanija bila je fiksirana kožna pređica za opasač sa petljom za fiksiranje drške noža pri nakrsnici. Prema Cenovniku MTS KoV JNA №2954 оd 1 jula 1970, bodež M1951(j) je vredeo 25 dinara (oko tadašnjih 7 zapadnonemačkih maraka).

U JNA je bila praksa da svako oružje uvedeno u naoružanje prati odgvovarajući Opis sa pravilom za rukovanje. No, ovo nije bio slučaj i sa bodežom M1951. Prvo uputsvo za Borbu prsa u prsa Generalštab JA je izdao 1947, a 1949 godine je Uprava za vanarmijsko vojno vaspitanje štampala Priručnik za osnovnu predvojničku obuku omladine. Oba priručnika su u suštini prestavljala bukvalni prevod Руководства по подготовке к рукопашному бою Красной Армии iz 1941 godine. U odeljku Način borbe nožem (kamom) (kama je sinonim za bodež) dato je samo nekoliko najosnovnijih uputstava; nož se nosio sa leve strane opasača pod uglom od 30°, sa rukohvatom okrenutim udesno a u borbi se mogao držati vrhom naniže ili naviše. Neprijatelj se mogao napasti bešumno, kada stoji, sedi ili  leži. Pri napadu neprijatelja sleđa – udare (bodove) treba nanositi odozdo pod lopaticu ili odozgo u vrat. I – to je bilo sve.

Zanimljivo je da je nekoliko domaćih i stranih autora tvrdilo kako se nož M1951 koristio uz automat 7,62 mm M1956 sve dok konstruktor Todor Cvetić nije razvio i prateći nož – bajonet M1956. No, istina je da je nož M1951 isključivo bio predviđen za opremanje izviđačkih, diverzantskih i padobranskih jedinica. Koliko je nama poznato, pogrešna pretpostavka nastala je posle početka raspada Jugoslavije, 1991 godine. Naime, nož M1951 je posle 40 godina aktivne službe bio predat u magacine Teritorijalne odbrane. Tokom kraktotrajnog sukoba TO Slovenije sa JNA u junu 1991, svi slovenački teritorijalci, naoružani automatima 7,62 mm M1956, u nedostatku odgovarajućih bajoneta – dobili su nož M1951 (j)!

TT

• Dužina noža 260 mm
• Dužina sečiva 150 mm
• Širina sečiva 24 mm.