Dvadeseših godina ovog veka, prvi put se pominje „ F-S borbeni bodež”. Komandosima je bio sredstvo za onesposobljavanje stražara
Koreni legende o slavnom „F-S borbenom bodežu” sežu u prve godine 20. veka. Tokom Burskog rata (1899-1902), hrabri, ali brojčano i tehnički inferiorniji, britanski protivnici su pribegli uspešnoj gerilskoj borbi u neprijateljskoj pozadini. Prva infiltracija burskih gerilaca – „komandosa” izvedena je kod grada Džedburdža, koji je postao sinonim za ovaj tip akcija. Tokom 1932. u Britaniji je prevedena knjiga vođe Bura, Denisa Riza – „Komando”. Opisi taktike komandosa privukli su pažnju generalštabnog odeljenja za istraživanje neregularnog ratovanja (GSr), a posebno ser Kolina Mekvin Gabinza (veterana iz sukoba u Rusiji i Irskoj). Neposredno posle početka rata, GSr se transformisao u Vojno obaveštajno-istraživačko odeljenje (MI-R) koji je formiralo prve nezavisne čete specijalne namene (ICs, poznate i kao „Sisosfors”).
Konzereativni vojni krugovi sa prezrenjem su gledali na ove „neregularne, privatne” jedinice. Na promenu odbojnog stava armije znatno će uticati Vinston Čerčil, učesnik Burskog rata i ministar-predsednik britanske vlade od 10. maja 1940. Posle evakuacije iz Dunkirka, potpukovnik Dadli Klark je zahtevao od šefa Generalštaba Džordža Dila da se hitno formira veći broj ICs jedinica. Čerčil je podržao ovu ideju i 3. juna naložio formiranje novih, specijalno treniranih snaga „klase lovaca”, odnosno „komandosa” (od 1944. nazivanih i „Džedburdž”).
Prva „komando” jedinica, ICs-11, ustanovlena je već 5. juna. Direktor za kombinovane operacije, ser Elan Born, školu za neregularno ratovanje formirao je još maja 1940. u Invereilortu (pod jurisdikcijom MI-R). Škola je februara 1942. preimenovana u „Bazični trenažni centar komandosa” i dislocirana u Ačnakeri Haus, Ločejber (22 km od Fort Vilijema). Ovde su obuku u borbi prsa u prsa vodili veterani – kapetani Vilijam Ivart Ferbern i Erik Entoni Sajks.
Vilijam Ferbern (1885-1960) je 1907, posle šest godina službe kao kraljevski marinac, nastavio karijeru kao narednik šangajske Municipalne policije. Ovde se povezao sa izvrsnim strelcem i zastupnikom proizvođača Riz revolvera. rezervnim narednikom Sajksom. Šangaj, u to vreme pod međunarodnim protektoratom, tokom dvadesetih godina je zahvatio talas terorizma i urbanog kriminala (pokret „30. maj” i banda „Zelenog zmaja”). Ferbern i Sajks su 1920. reorganizovali mesnu policiju a 1925. stvorili i „Rezervni” ili „Rajot Skvad – prvi pandan današnjim SWAT timovima. Ove „specijalce” su opremili borbenim bodežima sopstvene konstrukcije (nastali prepravkom bajoneta za puške Lee Metford P/88 i P/03).
Deceniju i po kasnije, pojavila se potreba da i borci ICs jedinica dobiju bodeže. Ministarstvo za nabavke obratilo se „Vilkinson Svord Kompaniji”. koja je ponudila jedino što je imala na lageru – stare „bouvi” noževe BRD (konstrukcija škotskog lovca Ričarda Bjučempa Dramonda iz 1869) i komercijalne bodeže BC-41. Ferbern je komandose obučavao u tihoj likvidaciji neprijateljskih stražara udarcem bodeža u zonu bronhijalnih i radijalnih arterija ili karotide, što je dovodilo do gubljenja svesti i smrti za samo četiri sekunde. „Vilkinsonovi” noževi su se pokazali nepraktičnim za ovakvu upotrebu, pa su se instruktori setili „šangajskih” bodeža. Nacrte i jedan originalni uzorak predali su Džonu Vilkinsonu-Letamu i šefu fabričkog razvojnog odeljenja, Čarlsu Rouzu. Posle nekoliko dana, Vilkinson-Letam je bio spreman da Ferbernu, majoru Bizliju iz Ministarstva rata i jednom komando-oficiru, predstavi prvi primerak „F-S borbenog noža („Fairbairn–Sykes fighting knife”). Oružje je imalo mesinganu, fino čekiranu dršku u obliku boce „koka-kole”, „S” nakrsnicu od 75 mm i vitko, dvooštrično sečivo deltoidnog preseka, dužine 175 mm. Posle kratkotrajnih testova u Ačnakeri Hausu, DCO je za komandose naručio prvu seriju od 500 bodeža „F-S”. Već na prvoj seriji oružja otklonjene su uočene mane; nakrsnica je ispravljena i svedena na 50 mm, sečivo neznatno skraćeno i ojačano, uklonjen je rikaso i ojačan kritični prelaz sa sečiva na trn. Proizvodnju bodeža, uz kompaniju „Vilkinson” (šifra “Z”). osvajaju i „Volverhempton Daj Kasting Ltd”, Džon Pejzli iz Glazgova (šifra „1″) i Džozef Rodžers iz Šefilda (šifra „2″). Rodžers je pojednostavio tehnologiju izrade drške; opredelio se za leguru cinka i aluminijuma, a umesto skupog i preciznog čekiranja, uveo je poprečne žljebove koji su mogli biti izvedeni na svakom strugu.
Bodež „F-S” ubrzo su prihvatili operativci britanske izvršne službe specijalnih operacija (SOE, formiran 22. jula 1940), američkog odeljenja strategijske službe (OSS, preteča CIA, formirano 11. jula 1942), borci 1. puka specijalne vazdušne službe (SAS, formiran 28. septembra 1942), SBS, mnogih drugih specijalnih jedinica i oslobodilačkih pokreta širom Evrope. Bodež je postao simbol padobranske komando-jedinice br. 2 i SAS pukova. Proizvodnja je nastavljena i posle Drutog svetskog rata, u najrazličitijim firmama širom sveta, a njegovu slavu sve do danas nisu uspele da potamne mnogobrojne verzije savremenih borbenih noževa.
