Ideje nastale u „Mauzerovom” konstrukcionom birou nisu zamrle. Već 1949. godine Edmund Hekler i Teodor Koh u Oberndorfu su osnovali svoju fabriku i u njoj su kvalitetni modeli rađeni poboljšavanjem onoga što je glavni inženjer zapamtio…
Po naređenju Adolfa Hitlera, „najvećeg vođe svih vremena”, 25. novembra 1944. u Nemačkoj je počelo formiranje poslednjeg poziva koji je demagoški nazvan „Narodnim jurišnicima” (Volkssturm). U to vreme, Saveznici su bili pred „poslednjim bastionom tvrđave Evropa”, što je, prevedeno sa jezika Gebelsove propagande, značilo da su na granicama same Nemačke. Bolesnici, starci i deca, regrutovani u „Folksšturm”, trebalo je da preokrenu ratnu sreću i spasu „hiljadugodišnji Rajh”.
Da bi se opremila masa „novih regruta”, vojnoj industriji je naloženo da intenzivira ranije zacrtani razvoj tehnologije što jeftinije i brže masovne proizvodnje oružja. Pojednostavljeno, oružje je trebalo uprostiti do maksimuma, odnosno smanjiti broj tehnoloških operacija da bi se uštedeo materijal. Ovome je najviše odgovaralo presovanje („štampanje”) i varenje limova, a kao uzor su služili britanski automat STEN (navodno, mogao se napraviti u svakoj bolje opremljenoj automehaničarskoj radionici) i sovjetski PPS 43. Iz ovih zahteva mogla se naslutiti želja da se dobije trka sa vremenom, ali i evidentan nedostatak radne snage, energenata i sirovina.
„Vojni ured za oružje” je zadatak podelio ljudima iz devet vodećih firmi. Razvoj odgovarajućih pištolja i automata poveren je konstrukcionom birou „Mauzera” iz Oberndorfa, koji su vodili inž. Altenburger, Starnas i Apeks Sajdel. Od 15. februara 1944. do ulaska Francuza u Oberndorf (20. aprila 1945. na „Firerov” rođendan), u fabrici je rađeno na tri uporedne konstrukcije: na pištolju 9mm sa bravljenjem na principu oscilacije cevi u vertikalnoj ravni, na „narodnom pištolju” (Volkspistole, VP) i pištolju sa odloženim odbravljivanjem na principu pozajmnice barutnih gasova. Prvi tip oružja zasnivao se na Valteru P-38 i njegovoj konkurenciji na vojnom konkursu iz 1938 -„Mauzerovom” HSv.
Danas svakako najpoznatiji „Folkspistole” (prototipovi V 100 do V 107 odnosno modeli od 1 do 8), radio je na principu slobodnog zatvarača sa snažnom povratnom oprugom. Pištolj je imao udarač (bez oroza), a posedovao je obarač jednostrukog (SA) i dvostrukog (DA) dejstva. Kako je pritisak gasova metka 9mm Parabellum bio veliki, „Mauzerov” tim je pokušao da ga smanji produžavanjem cevi; na usta je navrtan produžetak bez žlebova, sa bočnim otvorima. Kroz otvore su isticali gasovi i tako smanjivali pritisak u komori odnosno na čelo zatvarača. Konačno, treći tip oružja je koristio ekspanzionu komoru u koju je isticao deo gasova sprečavajući odbravljivanje cevi i zatvarača sve dok pritisak u cevi ne opadne na optimalnu granicu. Sva tri tipa su se bazirala na krajnje jednostavnoj konstrukciji; većina delova izrađivana je od presovanih limova spajanih ili nastavljenih ružnim, neobrađenim varovima, a koristila su standardni okvir pištolja Walther P-38.
Nemci do kapitulacije nisu odmakli dalje od eksperimentalnih prototipova. Kako ni jedan od modela nije doživeo serijsku proizvodnju, ispitni uzorci su vremenom postali zagonetka za stručnjake i poslastica za muzeje i kolekcionare. Ipak, osnovne ideje začete u „Mauzerovom” konstrukcionom birou nisu zamrle padom Trećeg Rajha. Aleks Sajdel (i pre rata poznat po konstrukciji odličnog mauzera HSc) je 1949. godine sa Edmundom Heklerom i Teodorom Kohom u Oberndorfu osnovao danas legendarnu firmu „Heckler & Koch”. Kako su saveznici odneli kompletnu tehničku dokumentaciju, Sajdel je na osnovu sećanja u novoj fabrici konstruisao usavršeniji i kvalitetniji „narodni pištolj” 9 19 mm VP-70. I ovde se moramo setiti našeg nepriznatog talentovanog konstruktora Lazara Jovanovića. „Hekler i Koh” je na verziji VP-70 A1 „izmislio” kundak-futrolu čijim se „prikopčavanjem” pištolj „pretvarao” u automat „regulator vatre na kundaku, dejstvo kratkim rafalima od po tri metka). Sve bi to bilo lepo da Lazar Jovanović identičnu ideju nije zaštitio još 18. marta 1933. godine i za nju dobio uredne patentne listove br. 10940 i 11387.
Konačno, u istoj fabrici je nastao i HK P7 pištolj sa bravljenjem na principu pozajmice barutnih gasova, znači, još jedna od ideja začeta pod okriljem nacističkog „Vojnog ureda za oružje”.
