Naslovna Oružje Staro Oružje Zagonetna sudbina ”jugoslovenske” puške Mauzer-Jelen

Zagonetna sudbina ”jugoslovenske” puške Mauzer-Jelen

1
google news

Poznato je da se Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS), odmah po formiranju, upustila u iznalaženje najpogodnije puške za svoju vojsku. Srpska vojska, kao okosnica nove armije, iz rata je izašla naoružana francuskim trometkama 8 mm M1907/15, a Francuska je nastavila da svoje kredite uslovljava preorjentacijom vojske SHS na ovo oružje. Nakon ujedinjenja, na teritoriji nove države zatekle su se i enormne količine austrijskih pušaka sa pravopružnim zatvaračem kalibra 8 mm Mannlicher M1890 i M1895, što je predstavvljalo drugu altetrnativu.

Puška meksička, 7 mm sistem Mauser M1912, proizvodnja OEWG, Steyr.
Puška meksička, 7 mm sistem Mauser M1912, proizvodnja OEWG, Steyr.

Konačno, Srbi su imali dugogodišnje pozitivno iskustvo sa petometnim Mauzerovim sistemom. Ova varijanta će, vremenom, preovladati i u standardno naoružanje će biti uvedena puška 7.9 mm Mauzer M1924. Kraljevina SHS je tokom planova o stvaranju Male Antante, razmišljala i o unifikovanom naoružanju svih članica novog vojno-političkog saveza. Tako je došlo do malo poznate saradnje sa Čehoslovačkom Republikom (ČSR, Československá republika) i ispitivanja puške Mauzer-Jelen.

Tri tipa pušaka sistema Mauser-Jelen. Foto Jan Skramoušský, Mauser podle Jelena, Vojenski historickéhi ústav.
Tri tipa pušaka sistema Mauser-Jelen. Foto Jan Skramoušský, Mauser podle Jelena, Vojenski historickéhi ústav.

Poznati češki stručnjak, Jan Skramoušský, u časopisu Monografie Střelecké revue objavio je studiju ”Mauzer prema Jelenu” (Mauser podle Jelena), bogato ilustrovanu fotografijama oružja iz zbirke praškog Vojenského historického ústavu. Skramoušský je detaljno obradio biografiju Rudolfa Jelena kao i karakteristike i sudbinu njegove konstrukcije oružja. Ovde će mo pokušati samo da bacimo više svetla na sudbinu Mauzer-Jelena u Kraljevini SHS.

Zatvarač Jelenove konstrukcije - ''bajonet'' veza spojnice sa telom zatvarača. Foto Jan Skramoušský, Mauser podle Jelena, Vojenski historickéhi ústav.
Zatvarač Jelenove konstrukcije – ”bajonet” veza spojnice sa telom zatvarača. Foto Jan Skramoušský, Mauser podle Jelena, Vojenski historickéhi ústav.

Tokom pregovora o formiranju vojno-odbrambenog saveza, 1919, predstavnici SHS i Čehoslovačke Republike razmatrali su i mogućnost izbora istog modela puške koja bi se proizvodila u Čehoslovačkoj i Vojno-Tehničkom Zavodu u Kragujevcu. U jesen 1920. u Beogradu je donet zaklјučak da se sprovedu ubrzana zajednička ispitivanja puške sistema Jelen, čije se uvođenje u naoružanje ČSR upravo razmatra. Kapetan Rudolf Jelen (Rudolf Jelen, 1876 – 1938) je, naime, u proleće 1919. godine adaptirao meksičku pušku 7mm sistema Mauzer M1912. Realno gledajući, Jelenova adaptacija se sastojala u nekoliko dodataka, već viđenih na puškama i funkcionalno ne toliko bitnih, kao i u skraćivanju cevi. Mauzer 7 mm M1912 je, naime, ukupno bio dug 1245 mm a cev – 736 mm.

uška Mauser-Jelen sa pomerljivom pređicom. Foto Jan Skramoušský, Mauser podle Jelena, Vojenski historickéhi ústav.
uška Mauser-Jelen sa pomerljivom pređicom. Foto Jan Skramoušský, Mauser podle Jelena, Vojenski historickéhi ústav.
Identičan tip pređice na musketi Winchester M1895.
Identičan tip pređice na musketi Winchester M1895.

Osnovna Jelenova Ideja je bila da klasičnu pešadijsku pušku učini kraćom, lakšom i praktičnijom, tako da bi mogla da predstavlja jedinstvenu zamenu za pešadijsku pušku i konjički karabin (konačno i realizovano, u ČSR puškom 7.9 mm vz.24 a u Jugoslaviji – 7.9 mm M1924).  Jedinu zanimljivu i praktičnu ideju na Jelenovoj adaptaciji predstavljala je ”bajonet” veza spojnice sa telom zatvarača, koja se kod originalnog sistema Mauzer, uključujući i meksički M1912, ostvarivala navojima. Dalje, Jelen je ispred branika obarače postavio bravu sa oprugom i obostranim dugmadima za rukovanje, pomoću kojih se dno magazina ”otključavalo” i oko prednje ose otvaralo radi pražnjenja oružja. No, skoro identična ideja već je bila primenjena na japanskom oružju 6.5 mm Arisaka M1905 Tip 38 (sanhachi-shiki hoheijū).

Otvaranje poklopca na dnu magacina. Foto Jan Skramoušský, Mauser podle Jelena, Vojenski historickéhi ústav.
Otvaranje poklopca na dnu magacina. Foto Jan Skramoušský, Mauser podle Jelena, Vojenski historickéhi ústav.

Sa donje strane glave kundaka Jelen je ugradio kutiju za smeštaj pribora (na trećoj varijanti odbačena) – rešenje još u 19 veku viđeno na više pušaka, uključujući Winchester musketu M1866 (doduše, spremnik sa zadnje strane glave kundaka).

Slično rešenje magacina na japanskom oružju 6.5 mm Arisaka M1905 Tip 38.
Slično rešenje magacina na japanskom oružju 6.5 mm Arisaka M1905 Tip 38.

Sa Brauningovog rešenja muskete Winchester M1895 preuzeo je i demontažnu, pomerljivu pređicu za remnik. Ne mnogo originalan bio je i okov usadnika, sličan onom na britanskom 7.7 mm SMLE №.1 mark III: sa gornnje strane nalazila se mušica podešljiva po pravcu i visini, zaštićena bočnim uzvišenjima, na prednjem delu – trn za prsten bajoneta, na donjem produžetku okova – rebro za žleb glave bajoneta a sa leve strane – trn za slaganje pušaka u kupe, identičan onom na austrijskom 8 mm Mannlicher M1895. Jelen je razradio tri varijante puške, koje su se, osim manjih odstupanja u detaljima, ralikovale po ukupnoj dužini (I – 1140 mm, II – 1139 mm, III – 1133 mm), dužini cevi (I – 633 mm, II – 630 mm, III – 625 mm), dužini nišanske linije (I – 525 mm, II – 528 mm, III – 523 mm) i masi (tip I -4034 g, tip II 3788 g, tip III – 3938 grama).

Spremište za pribor na donjem delu glave kundaka. Foto Jan Skramoušský, Mauser podle Jelena, Vojenski historickéhi ústav.
Spremište za pribor na donjem delu glave kundaka. Foto Jan Skramoušský, Mauser podle Jelena, Vojenski historickéhi ústav.

Konstruktor je 10 oktobra 1919 godineu ČSR podneo patentni zahtev za svoju konstrukciju; patentni list br. 4802 za ”Pušku sa pripadajućim komponentama” (Puška s příslušnými součástkami) publikovan je 15. decembra 1920. a autoru je dodeljen 20. avgusta 1921. godine. 

Donji deo kundaka na Jelenovim rešenjima. Tip III je bez spremišta. Foto Jan Skramoušský, Mauser podle Jelena, Vojenski historickéhi ústav.
Donji deo kundaka na Jelenovim rešenjima. Tip III je bez spremišta. Foto Jan Skramoušský, Mauser podle Jelena, Vojenski historickéhi ústav.

Opitni primerak oružja, izrađen u ”Zbrojovki” u Brnu (Československá státní zbrojovka v Brně a.s.), poslat je čehoslovačkom Ministarsvu odbrane (MNO, Ministerstvo Národní Obrany ČSR)  na testiranje. No, oružno-tehničko odelјenje br.29 (29. zbrojně technické oddělení) Artilјerijsko-oružnog odbora MNO (Dělostřelecký a zbrojní odbor, DZO) zaklјučilo je da se radi o skraćenoj puški sistema Mauzer sa minimalnim adaptacijama, koja ima praktično iste karakteristike kao i originalno oružje. Bez obzira na to, DZO je u aprilu 1920. poslalo ”Zbrojovki” uzorni primerak Jelenove konstrukcije prema kome je trebalo izraditi 3 puške kalibra 7mm sa bajonetima. Jelen je tek u junu iste godine sa skladišta preuzeo tri meksičke mauzerke koje su u Brnu adaptirane prema njegovim crtežima i poslate MNO radi dalјih testova. Oružno-tehničko odelјenje je 8 septembra sprovelo paralelne testove Jelenove i puške sistema Manliher-Šenauer M1908 (Mannlicher-Schőnauer na municiju 7,9x57mm) i došlo do zaklјučka da je sistem Mauzer (Mauzer-Jelen) kvalitetniji. 

Okov usadnika na tri modela: 1. Zaštitna krila mušice; 2. Rebro za bajonet; 3. Šipka za slaganje u kupe; 4. Trn za prsten bajoneta; 5. Otvor za montažu pomerljive gajke. Foto Jan Skramoušský, Mauser podle Jelena, Vojenski historickéhi ústav.
Okov usadnika na tri modela: 1. Zaštitna krila mušice; 2. Rebro za bajonet; 3. Šipka za slaganje u kupe; 4. Trn za prsten bajoneta; 5. Otvor za montažu pomerljive gajke. Foto Jan Skramoušský, Mauser podle Jelena, Vojenski historickéhi ústav.

U duhu zaklјučaka donetih tokom pregovora sa Ministarstvom vojske i mornarice (MViM) Kraljevine SHS, MNO ČSR je u oktobru 1920. godine odlučilo da u Brnu naruči po 300 pušaka sistema Mauzer-Jelen koje bi paralelno bile ispitivane u Čehoslovačkoj i u Kraljevini SHS. Čehoslovaci su u februaru 1921. ”Zbrojovki” definisali narudžbinu za sopstvene potrebe: 150 pušaka u kalibru 7mm a 150 u kalibru 7,9mm, sa 300 bajoneta, od kojih bi 150 imalo sečivo dužine 500 mm a 150 – 400 mm. Prvi primerci, isporučeni MNO tokom avgusta 1921, prošli su preliminarna testiranja bez primedbi. No, ”Zbrojovka” je u to vreme bila preokupirana izradom oružja sistema Mannlicher, tako da je svih 300 opitnih pušaka komisiji MNO ČSR u Milovicama kraj Praga isporučeno u periodu oktobar 1921- januar 1922.

Zatvarač i leva strana okova usadnika.
Zatvarač i leva strana okova usadnika.

Vojni ataše Kraljevine SHS, pukovnik Popović, u to vreme je Čehoslovacima naveo da i Vojno-tehničkom Zavodu u Kragujevcu, uz dogovorenih 300 pušaka, treba isporučiti i kompletan prateći pribor (opasače, viskove, remnike, fišeklije), odgovarajuću municiju za testiranje, uputstvo za rukovanje i održavanje oružja kao i okvirni program ispitvanja kako bi se u obe zemlje ono sprovelo po istoj metodologiji. Konačno, 19. marta 1921. utanačeno je da se Kraljevini SHS dostavi 150 pušaka kalibra 7 mm, ukupne dužine 1130 mm, sa otvarajućim poklopcem magacina i demontažnom pređicom za remnik; kutiju za pribor za čišćenje u glavi  kundaka trebalo je ugraditi samo u 100 pušaka; na 75 je bio predviđen prednji okov od kovanog čelika sa bočnim zaštitnikom mušice i trnom za slaganje oružja u kupe a na 75 – okov od livenog gvožđa, samo sa odvojivim punim štitnikom. Za 150 pušaka kalibra 7 mm predviđen je bajonet sa dvooštričnim sečivom ”dijamantskog” preseka, dužine 400 mm. Druga partija od 150 pušaka razlikovala bi se samo po kalibru (7,9mm) i bajonetu ”meksičkog tipa”, sa sečivom dužine 500 mm.

Desna strana usadnika puške 7.7 mm SMLE №.1 mark III.
Desna strana usadnika puške 7.7 mm SMLE №.1 mark III.

Vojni izaslanik SHS je 27. januara 1922. godine MNO ČSR uputio dopis br.10, u kome ponovo napominje da, trupna i balistička ispitivanja pušaka treba sprovesti po jedinstvenom programu, te je zatražio informacije o sudbini 300 primeraka namenjenih SHS i planiranim maksimalnim mesečnim proizvodnim  kapacitetima oružja. 

Jelenov bajonet sa sečivom dužine 500 mm. Foto Jan Skramoušský, Mauser podle Jelena, Vojenski historickéhi ústav.
Jelenov bajonet sa sečivom dužine 500 mm. Foto Jan SkramoušskýMauser podle JelenaVojenski historickéhi ústav.

Zbog jakih mrazeva, međutim, kontigent namenjen Kralјevini SHS, dostavlјen je tek u aprilu iste godine a oružje je u Kragujevac, u svojstvu instruktora, dopratio inženjer Jaroslav Potešil. Artilјerijsko-oružni odbor MNO ČSR je 24. aprila 1922. jugoslovenskog atašea obavestio da im je SZB (státní zbrojovka v Brně) dostavila 300 adaptranih pušaka u kalibrima 7mm i 7,9mm neophodnih za dalja testiranja u Čehoslovačkoj i da je oružje odloženo u skladištu u Pragu-Verehovka. (Vořechovka, danas Orehovka). No, detalјnija balistička ispitivanja nisu bila predviđena pošto se oružje od standardne puške sistema Mauzer M1912 razlikovalo samo po spolјašnjim detalјima i skraćenoj cevi. Usled skraćivanja cevi, početna brzina zrna (Vo) je smanjena za 45m/s, što nije bitno uticalo na spolјnu balistiku. Da bi se izbegle greške usled smanjenja nišanske linije, nišani su povišeni u potrebnoj meri tako da pri gađanjima na 800 m nisu uočena nikakva odstupanja u  odnosu na originalno oružje. Predviđeno je da se tokom testiranja koristi nova municija sa zrnima veće mase od zrna ”S” (13 g ili težim), nemačka municija 7,9 mm kao i standardna srpska municija 7 mm (za mauzer M99, M99/07 i M1910) ali sa špicastim zrnom. 

Jelenov bajonet sa dvooštričnim sečivom ''dijamantskog'' preseka, dužine 400 mm. Foto Jan Skramoušský, Mauser podle Jelena, Vojenski historickéhi ústav.
Jelenov bajonet sa dvooštričnim sečivom ”dijamantskog” preseka, dužine 400 mm. Foto Jan SkramoušskýMauser podle JelenaVojenski historickéhi ústav.

Konačno, planirano je da serijska proizvodnja startuje u drugoj polovini 1922. godine, sa tim da bi se sa radom u jedoj smeni mesečno isporučivalo po 6000 pušaka. 

No, kako su Čehoslovaci u to vreme pažnju usmerili na jednostavniju, ”kratku” pušku istog, mauzerovog sistema (vz.23, vz.24), Jelenov projekat je napušten u obe države a sudbina 300 pušaka Mauzer-Jelen dostavljenih u Kragujevac nama je nepoznata. No, činjenica je da u Jugoslaviji do danas nije sačuvan ni jedan primerak ovih rariteta.

1 KOMENTAR

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Exit mobile version