U operacijama na Dunavu od 1914. do 1918. godine učestvovala su tri broda sa istim imenom – Beograd : parobrod Beograd Ruskog Dunavskog parobrodskog društva (RDP), Beograd bečkog Prvog dunavskog parobrodskog društva (DDSG) i tegljač Beograd Srpskog brodarskog društva.
Dunavom
Početak Velikog rata prvo je pogodio srpski parni tegljač ”Beograd”. Ovaj brod je bio dug 61 m., opremljen dijagonalnom trocilindričnom ”kompaund” parnom mašinom, imao je deplasman od 111 tona, anabavljen je 1893 godine za potrebe ”Prvog Kraljevskog povlašćenog srpskog parobrodskog akcionarskog društva”. O mestu nabavke postoje dva mišljenja: prema jednom, izgrađen je u brodogradilištu ”Ansaldo” u Sestri-Ponente kod Đenove; no, drugi podaci ukazuju na brodogradilište braće Gotfrida, Fridriha i Vilhelma Sahsenberga u nemačkom gradu Roslau na Elbi.
Načelnik Ekspedicije posebne namene, kapetan I ranga Svite Njegovog Imperatorskog veličanstva Mihail Vesjolkin
Na dan predaje Ultimatuma Srbiji, 26. jula 1914, ”Beograd se zatekao u tada austrougarskom Novom Sadu; bez obzira što rat još nije bio objavljen, Austrijanci su ga zaplenili, prekrstili u ”Apatin” i predali na upotrebu Mađarskoj rečno-pomorskoj brodarskoj kompaniji iz Budimpešte (MFTR). Posle završetka rata, brod je vraćen Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, gde je poneo staro ime. Tokom 1930 godine remontovan je u brodogradilištu ”Kristof Ruthof” u Regensburgu i služio je u jugoslovenskom rečnom brodarstvu sve dok nije rashodovan.
Glavni štab ruske flote je 28. avgusta 1914 godine zvanično naložio da se, radi isporuke pomoći Srbiji Dunavom, formira posebna flotila pod nazivom”Ekspedicije posebne namene” (EON).Odabir brodova je još 26. avgusta poveren pukovniku – vojnom inženjeru Petru Dobrovu, dok je za komandanta EON, 5. oktobra, postavljen kapetan I ranga Svite Njegovog Imperatorskog Veličanstva, Mihail Mihailovič Vesjolkin.
Načelnik obaveštajne službe nemačkog Generalštaba, pukovnik Fridrih Rihard Henč
Na osnovu lične procene, pukovnik Dobrov je od parobroda RDP, između ostalih, odabrao i teretno-putnički parobrod ”Beograd”. ”Beograd” je izgrađen 1896 godine,bio je dug 55 m., širok 12 m., pokretala ga je parna mašina od 550 KS, a naknadno je naoružan sa dva brzometna topa i dva mitraljeza. Tokom prve eksedicije, ”Beograd” se nalazio u trećem delu konvoja, pod komandom poručnika Vladimira Vladimiroviča Gavriljuka, a teglio je 4 barže. No, nakon ulaska Bugarske u rat na strani Centralnih sila, bugarski stražarski čamac ”Boris” je 27. oktobra 1915, kod Lom Palanke, zaplenio ”Beograd”. Bugari su ga prvo preimenovali u ”Lom” a, 21. novembra, nakon što je uključen u bugarsku Dunavsku ratnu flotilu, dobio je novo ime – ”Varna”.Nakon završetka rata, francuske okupacione snage su preuzele brod i označile ga kao ”MF-12”, a tridesetih godina 20. veka plovio je pod imenom ”Pariz”.
Načelniko baveštajne službe nemačkog Generalštaba, pukovnik Fridrih Rihard Henč,1915. godine je bio prekomandovan u Beč, kao predstavnik Berlina u austro-ugarskoj vojsci. Istovremeno, imao je važnu ulogu u štabu nemačkih snaga fon Mekenzena, zaduženih da pomognu Austriji tokom predstojeće ofanzive na Srbiju.No, Henč je pre početka oktobarske ofanzive želeo da pomogne Turskoj kako bi potisnula savezničke snage kod Galipolja.Njegova ideja je bila da se Turcima Dunavom pošalje pomoć u vidu artiljerijske municije. Ambiciozni pukovnik je za ovu akciju pridobio kapetana bojnog broda, Ota Velzera, grofa od Velzerhajmba, oficira mornaričkog odeljenja Vrhovne komande austrougarske Zajedničke vojske.
Austrijancisu u Budimpešti, na blindirani parobrod DDSG ”Beograd”, ukrcali jednu bateriju i 65 vagona (400 tona) municije. Brod je 28. marta 1915. krenuo iz Budimpešte i u zoru 30. marta uplovio u zemunsku luku. Planirano je da brod tokom iste noći, u pratnji monitora ”Ens” i ”Bodrog”, koristeći se visokim vodostajem i gustom maglom, pokuša da isplovi iz Zemuna, neprimećeno prođe kroz minska polja i pored srpskih obalskih baterija, te doplovi do bugarske luke Ruščuk.
Mina M1908 kojom je kod Vinče oštećen austrijski parobrod ”Beograd”
Na parobrodu ”Beograd” nalazili su se zapovednik, kapetan korvete Viktor Besl i njegov zamenik, dva locmana zadužena za prolaz kroz Gvozdena vrata, mašinista i 33 mornara. Konvoj je u 21:00 čas isplovio iz zemunske luke i, kako srpska artiljerija zbog magle nije dejstvovala, do 23:00 časa stigao u visinu Vinče. No, kako je zbog preopterećenosti imao duboki gaz, ovde je krmom zakačio rusku minu, čija detonacija je onesposobila kormilo. Eksplozija je demaskirala brod, koji je, sada pod dejtvom srpske artiljerije, matica nekontrolisano nosila niz Dunav. Uskoro su granate probile trup, onesposobile oba kotla i izazvale požar. U visini Ritopeka, plamen je zahvatio nadgrađe i u 23:30 časova izazvao eksploziju municije koja jeraznela parobrod. Detonaciju je preživelo samo 8 mornara od kojih je 6 uspešno prebačeno u Pančevo, a dvojicu je zarobila srpska vojska.
Austrijski DDSG Beograd
Velzer i Valzerhajmb za ovu nepromišljenu avanturu nisu snosili nikakve posledice, dok je eksplozija raznela kapetana korvete Besla i glavnog locmana, iskusnog civilnog kapetana rečne plovidbe Henriha Kringa. Za ovaj ”herojski poduhvat” jedino je Viktor Besl posmrtno odlikovan bronzanom medaljom za vojne zasluge. Ostaci austrougarskog ”Beograda” i danas počivaju na rečnom dnu u visini Ritopeka. Inače, parobrod je izgrađen 1900. godine u brodogradilištu DDSG Stari Budim (Altofen), bio je dug 58 m, širok 8 m, a pokretale su ga dve parne mašine od 350 KS.
