I za njih se u stroju našlo mesto. Doduše, u međuratno vreme (s jednim izuzetkom), kada su i pobednici i poraženi na svoj način izvlačili zaključke iz Velikog rata. Neki su bili dalekovidi, neki ne. Grupi ideja kratkog daha pripadaju mali tenkovi, pravljeni po analoškoj vertikali (teški, srednji, laki tenk).
Vrlo brzo se odustalo od naziva laki tenk, pa su ovi ”tenkići” radije nazivani tanketama. Neko je opasnije zvučalo. Ti su bila lako oklopljena vozila s jednim ili dva člana posade, mase do četiri tone. Bila su predviđena za upotrebu u jedinicama izviđača i motorizovane pešadije radi povećanja taktičke pokretljivosti.
Korišćene su kao pokretna mitraljeska gnezda, ali i za dotur municije. Njihov glavni nedostatak bila je vatrena moć i oklop, pa su brzo nestale iz glavnih napadačkih planova, ali su korišćene koliko god je to bilo moguće. U ratu ništa nije bilo višak, a one su u ratu bile brzo deklasirane.
Naziv tanketa stigao je iz engleskog jezika (tankette), bez obzira što reč podseća na italijansku. To je bilo način da se pristojno nazove minijaturni tenk. Vrlo često tanketa nije imala kupolu, a mesta je bilo toliko malo da je poslužilac u nekim modelima ležao.
U nekim modelima kupola je bila tako mala i laka da ju je komandir okretao ručno. Najduže su se zadržali u japanskoj armiji jer ona dugo nije ratovala protiv država koje su imale ozbiljne oklopne snage.
Stoga su ih u borbama za ostrvlje u Pacifiku masakrirali američki tenkovi. U Sovjetskom Savezu tankete su dobile neobično ime – gusenično vozilo mitraljeza (гусеничный пулемётовоз; pravi sovjetski naziv teško je bukvalno prevesti).
Korišćen je i naziv prateći mitraljez (пулемёт сопровождения). Ovde ćemo ih poređati od najmanjih ka većima, pošto su ostale dimenzije uglavnom prilagođavane oružju, dok je masa zavisila od vrste agregata.
1. Carden Loyd Tankette (Velika Britanija)
U periodu od 1927. do 1935. godine napravljeno je 40 komada u fabrici ”Vikers-Armstrong”. Dužine 2,46 metara i 1,22 metra visine, imala je masu od jedne i po tone.
S Vikersovim mitraljezom kalibra 7,69 m (303 inch) koji je imao bk od 1.000 metaka, s mitraljezom preko gabarita imao je dužinu 2.9 metara. Dva člana posade mogla su da se povezu brzinom do 48 km/h. Ovo vozilo je po svom konceptu i nekim rešenjima bilo uzor mnogim proizvođačima.
2. TKS/TK-3 (Poljska)
Fabrika samohodnog oruđa Państwowe Zakłady Inżynierii u Varšavi proizvela je od 1931. do 1939. godine 575 komada. Vozilo je bilo dugo 2,58 metara i posluživala su ga dva člana.
Glavno oružje bio je Hočkisov mitraljez Ciężki karabin maszynowy wz. 25 u kalibru 7,92 mm koji je proizvođen u Poljskoj po licenci. Brzina kretanja bila je do 46 km/h.
3. T-27 (Sovjetski Savez)
Dužina tankete bila je 2.6 metara. Proizvodile su je tri fabrike. Za tri godine, od 1931. do 1934. proizvedeno je 3.297 komada. Osnovno oružje bio je mitraljez DT (Дегтярёва танковый, tenkovski mitraljez Degtarjova / Dektareva) u kalibru 7,62 x 54 mm.
Vozilo je bilo vrlo skromnih mogućnosti – posada od dva čoveka mogla je da na ispresecanom zemljištu razvije brzinu od svega 16km/h. Jedina prednost bila mu je ta što je motor bio napred. Na probnom primerku najpre je bio montiran mitraljez Fjodorova kalibra 6,5 mm s borbenim kompletom od čak 9.000 metaka.
4. Tančík vz. 33 (Čehoslovačka)
Vozilo koje je izlazilo iz fabrike ČKD (Чешско-мора́вская Ко́лбен-Да́нек) bilo je dugo tačno 2,7 metara. Proizvođeno je samo jednu godinu (1934) u malom broju primeraka – 74), ali je korišćeno sve do 1944. godine.
Bilo je naoružano s dva Holekova mitraljeza Lehký kulomet vz. 26 u kalibru 7,92 x 57 mm. Brzina na putu bila je maksimalno 35 km/h.
5. Renault UE Chenillette (Francuska)
Popularna tanketa fabrike Reno, Chenillette de ravitaillement d’infanterie 31R, bila je duga 2,8 metara. Napravljena je u čak 5.294 primerka, uključujući i 126 rumunskih po licenci. Korišćena je pet država.
Osnovno naoružanje za dva člana posade kojim je upravljao komandir bio je laki mitraljez 7,5 x 54 mm (Fusil-mitrailleur modèle 1924/29), proizvođen u fabrici MAS (Manufacture d’armes de Châtellerault, Nova Akvitanija na jugozapadu Francuske). Vozilo je proizvođeno od 1931. do 1941, u četiri fabrike, a maksimalna brzina bila mu je 30 km/h. Većina tanketa imala je i prikolicu s gusenicama.
6. L3/33 (Italija)
Italijanska tanketa Carro veloce CV3/33 bila je duga 3.03 metra (po drugim podacima 3,15). Proizvodile su je poznate fabrike Ansaldo (Gio. Ansaldo & C) i FIAT (Fabbrica Italiana Automobili Torino) po britanskoj licenci Carden-Loyd Mk VI od početka tridesetih godina pa sve do pred kapitulaciju Italije.
Imala je dva člana posade koji su u dvema verzijama bili naoružani uparenim mitraljezima FIAT 14 u kalibru 6,5mm ili FIAT 35 u kalibru 8mm. Napravljeno je gotovo 2.000 komada. Ni njoj, kao ni srodnim tanketama, brzina nije bila jača strana, pa je mogla da razvije do 41 km/h.
7. Carro Veloce L3/35 (Italija)
Ovo vozilo bila je varijanta prethodnog, ali nešto duža – 3,17 metara, takođe zasnovana na engleskoj licenci. Ime je značilo – brzo vozilo (carro veloce). Imalo je dva mitraljeza FIAT 8mm i dva člana posade.
Proizvođeno je samo tri godine, od 1935. do 1938. Broj primeraka je nepoznat, ali se smatra da je sa pređašnjom i svim drugim varijantama ukupno proizvedeno oko 3.000 komada. ”Brzo vozilo” se naratovalo, učestvujući u najmanje 12 sukoba.
8. Wiesel AWC (Nemačka)
Ovaj tenkić umešao se u istorijske modele svojom veličinom. Dug 3,55 metara i on je dete poslednje četvrtine XX veka. Proizvođen je od 1979. do 1993. godine. Razradio ga je ”Porše AG” o čijim ambicijama da se vrati u oružarsku industriju smo već pisali. Proizvodilo ga je više kompanija (Krup, Maschinenbau Kiel, Kraus-Mafei, Tisen-Henšel). Pokazalo se da savremeno ratište ima potrebu za tako malim, lakim vozilima.
Proizvedeno je oko 350 komada koji se koriste u Nemačkoj i SAD. Poseduje top Rh 202 (Rheinmetall Mk 20 Rh-202) kalibra 20 mm, a velika prednost mu je mogućnost nošenja vođenih projektila, artiljerijskih radara i druge opreme. Pored toga, savremena tehnologija omogućila mu je brzinu od 75 km/h, pa posada od dva ili tri člana može biti sasvim zadovoljna.
9. T37A (Sovjetski Savez)
Sovjeti su tanketama omogućili da savladavaju vodene prepreke amfibijskim putem. Za izviđačke jedinice i prepade preko močvarnog terena one su bile dobro zamišljene. Dužina im je bila 3,75 metara. Za tri godine (1933-1936) proizvedeno je 2.553 komada. I ona je bila naoružana jednim mitraljezom DT u kalibru 7, 62 mm.
I ova tanketa direktno se ugledala na Vikersove modele (traktor i tenk). Brzina na putu bila je do 40km/h, a na vodi do 6 km/h. Proizvodile su je Zavod 37 i KES u Podoljsku (ЗиО-Подольск). Sovjeti su izučili i prekopirali mnoge delove s tri uvezene tankete ”Vikers Karden Lojd”, ali ostaje nejasno da li su za to platili licencu.
10. T-38 (Sovjetski Savez)
Ova tanketa razvijena je iz opisanog prethodnika, s istim zadatkom – afbibijskim izviđanjem. To je svakako bila poboljšana verzija, nešto duža od osnovnog modela – 3,78 metara. Proizvedeno je 1422 primerka (računajući i sedam opitnih).
Za razliku od prethodnika bila je šira i niža, s boljom zaštitom. Poboljšana je transmisija i vučni deo. Bez obzira na poboljšanja ona se nije pokazala tako pouzdanim kao prethodnik. Međutim, ušla je u proizvodnju, a kao plen koristili su je Nemci, Finci, Mađari i Rumuni.
