Kina pravi sopstvenu grdosiju poput An-124 Ruslan i C-5 Galaxy: Novi moćni avion za ratove daleko van granica?

Kineski konstruktori započeli su rad na razvoju novog teškog transportnog aviona, koji će imati kapacitet za masovno prebacivanje vojne tehnike na velike udaljenosti. Informacije o projektu pojavile su se na više naloga na društvenoj mreži X (bivši Twitter).

Prema dostupnim podacima, Kina planira da razvije sopstveni pandan ruskom An-124 „Ruslanu“ ili američkom C-5 Galaxy, čime bi značajno unapredila svoju sposobnost vojnog projektovanja moći van nacionalnih granica.

Globalne ambicije i strateški kapaciteti

Peking, koji nema finansijska niti tehnološka ograničenja, poseduje:

• potrebne naučne i inženjerske resurse,
• tehnološke kapacitete za projektovanje i proizvodnju,
• kao i mogućnost brze industrijske skalabilnosti.

Ukoliko bude potrebno, Kina se može osloniti i na sivi uvoz komponenti, dok je zavisnost od Zapada minimalna, pa čak i eventualne američke sankcije neće značajno usporiti realizaciju projekta.

Vojna logistika u službi geopolitičkih ambicija

Očekuje se da novi kineski teški transportni avion neće služiti isključivo domaćim potrebama. Njegova namena uključuje:

• transport PVO sistema,
• raketne artiljerije (RSZO),
• teške borbene tehnike,
• i drugih sredstava do udaljenih tačaka, poput ostrva Spratli u Južnokineskom moru.

Ovakav kapacitet postaje posebno važan u kontekstu rastućih tenzija oko Tajvana, ali i šireg kineskog prisustva u Indo-Pacifiku.

Da li se Kina priprema za rat van svojih granica?

Sve ukazuje na to da je razvoj strateškog transportnog aviona signal šire vojne pripreme Pekinga za potencijalne konflikte izvan teritorijalnih voda i granica Kine.

Ovakav avion značajno bi unapredio logističku fleksibilnost kineskih oružanih snaga i omogućio im brzo reagovanje u globalnim kriznim žarištima.

Kina bez ustručavanja: Vežbamo udare na Tajvan

Kineska narodna oslobodilačka armija (NOAK) drugi dan zaredom sprovodi vojne vežbe u blizini Tajvana, ponovo preteći ostrvu mogućim vojnim zauzimanjem. Na taj način Peking vrši pritisak na predsednika Tajvana, Laja Čindea, koji je stupio na dužnost u maju 2024. godine.

Prethodne vežbe pod nazivom Strait Thunder-2025A održane su u centralnom i južnom delu Tajvanskog moreuza, gde su kineske snage simulirale pomorsku blokadu ostrva i napade na virtuelne ciljeve.

Portparol kineskog Ministarstva odbrane Ši Ji otvoreno je izjavio da su ove vežbe deo priprema za moguću blokadu i precizne udare po Tajvanu.

Vežbe sa bojevom municijom – simulacija rata

Kineske snage u sklopu vežbi koriste raketne sisteme PHL-16 (RSZO), gađajući ciljeve u Istočnokineskom moru, sa dometom do 280 kilometara, dok je udaljenost do Tajvana oko 150 km.

Tajvansko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je 37 kineskih aviona preletelo srednju liniju Tajvanskog moreuza, što je zabeležila vojska Tajpeja. Takođe, kineski lovci otvoreno su simulirali napade na vojne ciljeve na samom ostrvu.

Rekordan broj brodova, sedme vežbe od 2024. godine

Ove vežbe dolaze dan nakon što je kineska mornarica izvela manevre s rekordnim brojem brodova u poslednjih godinu dana. Od kada je predsednik Laj preuzeo dužnost, Kina je već sprovela sedam velikih vojnih vežbi u okolini Tajvana.

Realna pretnja ili politički signal?

Uprkos agresivnoj retorici i demonstracijama sile, mnogi stručnjaci sumnjaju da će Peking zaista pokrenuti napad na Tajvan. Vojni sukob bi, prema oceni analitičara, doveo do ozbiljnih političkih i ekonomskih posledica za samu Kinu.

Prema rečima tajvanskog ministra odbrane Velingtona Kua, NOAK još uvek nije spremna za veliku amfibijsku invaziju, a dodatni faktor nesigurnosti je unutrašnje „čišćenje“ i smene u vrhu kineske vojske, koje negativno utiču na operativne kapacitete.