Lockheed Martin FB-22 Strike Raptor trebao je da bude revolucionarni stelt-bombarder nove generacije. Njegov dizajn je bio zasnovan na popularnom F-22 Raptoru, što je omogućavalo drastično smanjenje troškova razvoja – za čak 75% u odnosu na potpuno novi bombarder razvijen “od nule”.
Amerikancima je zvučalo predobro da bi bilo istinito – i bilo je. FB-22 Strike Raptor nikada nije prešao fazu koncepta. Da je ušao u proizvodnju, ovaj avion bi verovatno postao bombarder sa najmanjim radarskim odrazom ikada uveden u operativnu upotrebu.
Da li je Amerikancima bio potreban naddzvučni stelt-bombarder?
Nakon napada 11. septembra 2001, američka vojska je pokrenula talas modernizacije u fokusu na borbu protiv terorizma i pobunjeničkih grupa. U tom kontekstu, sve nove vojne tehnologije koje su obećavale borbenu vrednost, uključujući avione i oklopna vozila, dobijale su šansu za razvoj.
U tom vremenu, čak su i male rakete zemlja-vazduh, koje koriste gerilske grupe, postajale sve naprednije. Novi stelt-bombarder bi imao zadatak da ih locira i eliminiše.
Američko Ratno vazduhoplovstvo sanjalo je o stelt-bombarderu koji bi zadržao sposobnosti F-22 Raptora, ali sa većim doletom, većim kapacitetom za naoružanje i prostorom za dodatnog člana posade. Taj san zvao se FB-22 Strike Raptor.
Sličnosti između F-22 i FB-22 Strike Raptora
FB-22 je trebao da zadrži baznu strukturu F-22 Raptora. Oko 80% elektronike, senzora i podsistema bilo bi direktno preneseno, uz izvesne izmene trupa i krila.
Međutim, osnovni dizajn F-22 pokazao se kao ograničavajući faktor za bombarderske misije: imao je skroman dolet i nosivost. Umesto F119 motora koji koristi F-22, FB-22 bi koristio F135 motor iz F-35 Lightning II.
Nova silueta budućeg bombadera
Umesto produženja trupa – što bi povećalo troškove za 25-30% – Lockheed Martin se odlučio za delta-krila, čime je dolet povećan na oko 2.570 km. Krila bi nosila do 35 precizno navođenih bombi GBU-39 težine 113 kg.
Interno, FB-22 bi nosio do 6.800 kg naoružanja, a sa podvesnim naoružanjem čak do 13.600 kg – uz cenu manjeg stelt profila.
Zašto je projekt propao?
Ispostavilo se da FB-22 ima značajno lošiju upravljivost od F-22, što ga je činilo ranjivim u bliskim borbama sa protivnicima poput MiG-29 ili Su-27. Takođe, nije mogao da dostigne brzine iznad Ma 1,92, jer mu je uklonjena tehnologija vektorisanja potiska, koju F-22 koristi.
Pored tehničkih nedostataka, zabrinutost su izazvali i troškovi: planirana proizvodnja ograničena je na oko 120 jedinica. Zbog toga je projekat ukinut 2006. godine, a zatim i celokupna proizvodnja F-22 obustavljena 2011. – čime su svi planovi za FB-22 zauvek ugašeni.
