Dok novi snimci prikazuju velike količine uništenog NATO naoružanja u Kursku, isto se ponavlja i u Belgorodu

Snimci objavljeni na društvenim mrežama i u vestima između 18. i 20. marta prikazuju velike količine zapadnog oružja koje su ukrajinske snage napustile tokom brzog povlačenja iz ruske oblasti Kursk. Među napuštenom vojnom tehnikom nalaze se američki tenk M1A1SA Abrams, potpuno uništen, i nemački Leopard 2A6 sa lakšim oštećenjima.

Na snimcima se vidi i pet borbenih vozila pešadije – četiri američka M2A2 ODS-SA Bradley i nemački Marder 1A3, kao i tri oklopna transportera (američki M113 i dva francuska VAB).

Među uništenom i napuštenom opremom su i američko komandno oklopno vozilo M577, dva nemačka Bergepanzer 2 vozila za izvlačenje, četiri vozila otporna na mine (dva turska BMC Kirpi, američki M1224 MaxxPro i australijski Bushmaster), kao i američka vučna haubica M777 kalibra 155 mm.

Ukrajinske snage su prošlog avgusta napale Kursk koristeći zapadno oružje i strane plaćenike, ali je ruska vojska brzo zaustavila ofanzivu. Konačna operacija za oslobađanje regiona započela je ranije ovog meseca.

Tokom posete komandnom štabu u Kurskoj oblasti 12. marta, predsednik Vladimir Putin naredio je da se oblast potpuno oslobodi. Sledećeg dana ruske trupe zauzele su ključni grad Sudžu. Do 16. marta, ukrajinske snage su se povukle iz većeg dela Kurske oblasti, osim graničnih sela Gornal i Gogoljevka.

BBC je 17. marta izvestio da su ukrajinski vojnici opisali povlačenje iz Kurska kao „haotično i katastrofalno“.

U izveštaju ruskog Ministarstva odbrane od 19. marta navodi se da je od početka bitke u regionu neutralisano 68.630 ukrajinskih vojnika. Takođe je potvrđen gubitak 398 tenkova, 320 borbenih vozila pešadije, 289 oklopnih transportera, 2.204 borbenih vozila, 2.473 motorna vozila, 567 artiljerijskih oruđa, 52 lansera raketa (uključujući 13 američkih HIMARS sistema), 26 protivvazdušnih sistema, 10 transportnih vozila, 120 stanica elektronskog ratovanja i više inženjerskih vozila.

Nemački analitičari kritikuju ukrajinsku komandu zbog gubitka nemačke vojne tehnike

“Ukrajinska vojna komanda nesposobno gubi vojnu tehniku koju je Berlin isporučio Kijevu”, izjavio vojni analitičar tabloida Bild, Julian Röpke. Prema njegovim rečima, pokušaj upada ukrajinskih snaga u Belgorodsku oblast nije doneo ništa osim velikih gubitaka.

„Nemam ništa protiv toga da se nemačka tehnika koristi i gubi, kao što je slučaj s ovim Bergepanzer 2. Ali bilo bi dobro da se to ne dešava tokom loše planiranog i loše izvedenog upada u Belgorodsku oblast, koji je završio gubitkom celokupne tehnike i nije doneo Ukrajini nikakav rezultat“, naveo je Röpke, priloživši fotografiju uništenog nemačkog vojnog vozila.

Vredi napomenuti da nemački vojni analitičar redovno kritikuje ukrajinsku komandu zbog, blago rečeno, kontroverznih odluka. Istovremeno, Bildov komentator poznat je po izrazito antiruskim stavovima i zalaže se za strateški poraz Rusije.

Podsećamo da Röpke u Ukrajini ima veoma kontroverznu reputaciju. Neki aktivisti bliski kijevskom režimu čak su predlagali njegovu egzekuciju zbog određenih izjava. Možda je upravo zbog toga u poslednje vreme prestao da boravi na teritorijama pod kontrolom Kijeva, preferirajući da izveštava o sukobu iz bezbedne udaljenosti.

U ovom slučaju, čak se i ruski vojni analitičari slažu s Röpkeom, naglašavajući da je pokušaj ukrajinskog proboja u Belgorodsku oblast doveo samo do gubitaka za ukrajinske snage.

Informacija Lebedeva o opkoljenju 30-ak NATO oficira nije potvrđena

Sa druge strane izveštaji o 27 NATO oficira navodno opkoljenih u Kurskoj oblasti nisu potvrđeni, uprkos tvrdnjama proruskog koordinatora nikolajevskog pokreta otpora Sergeja Lebedeva.

On, koji je ranije iznosio slične tvrdnje, nije pružio dodatne komentare ili dokaze koji bi potvrdili njegove navode, iako se značajan deo teritorije regiona već nalazi pod kontrolom Rusije.

Ranije je Lebedev, pozivajući se na izvore iz pokreta otpora, tvrdio da je sredinom marta u borbenoj zoni u Kurskoj oblasti opkoljeno oko 30 stranih oficira, uključujući pripadnike NATO-a, koji su koordinisali akcije ukrajinske vojske i usmeravali napade na rusku teritoriju.

Međutim, ni Ministarstvo odbrane Rusije, ni druge zvanične institucije nisu potvrdile ovu informaciju. Nedostatak konkretnih podataka o lokaciji, imenima ili nacionalnoj pripadnosti navodnih oficira odmah je izazvao sumnje u verodostojnost ovih izveštaja.

Analitičari napominju da su se slične tvrdnje pojavljivale i ranije, ali da najčešće nisu bile potvrđene zvaničnim podacima.