Prema najnovijim informacijama iz zapadnih i ukrajinskih izvora, Kijev je našao delimično rešenje protiv ruskih smtronosnih bombi porodice FAB/KAB sa dodatim UMPK modulima.
Moguće smanjenje efikasnosti klizećih avionskih bombi zbog protivmera ukrajinskih sistema za elektronsko ratovanje predstavlja ozbiljan problem za ruske Vazdušno-kosmičke snage (VKS).
Rusija je u opasnosti da bude lišena ključnog aduta u odnosu na Ukrajinu – avionske podrške u ofanzivnim operacijama. Kako će rešiti ovaj problem brzo i jeftino?
Optičko vlakno
Prvi koji su se suočili s problemima ometanja su operateri dronova, kada su izviđački bespilotni letelice masovno gubile signal, padale ili završavale kao ratni trofeji.
Najpouzdanije tehničko rešenje za Oružane snage Ukrajine bilo je prebacivanje dronova na satelitski sistem Starlink. Međutim, ovo je bilo moguće samo za veće letelice, poput bombarderskog drona „Baba Jaga“. Osim toga, politički rizici postali su očigledni nakon pogoršanja odnosa Zelenskog sa Vašingtonom.
Druga opcija uključuje korišćenje eksternih antena za pojačavanje signala i primenu dronova-releja koji prenose upravljačke komande.
Treća opcija, koja se pokazala najotpornijom na elektronsko ometanje, jeste prelazak na optovlaknasti sistem upravljanja. Ovu inovaciju su prvi razvili ruski inženjeri, koji su kreirali dronove-ubice „Knjaz Vandal Novgorodski“ i „Struna“, dokazano efikasne na bojnom polju.
Kako funkcionišu dronovi navođeni optičkim vlaknima?
Prema Vladimiru Solodovniku, šefu službe dronova pri ruskom Ministarstvu odbrane, FPV-dronovi na optičkom vlaknu igraju ključnu ulogu u izolaciji bojišta, sprečavanju dopremanja municije i eliminaciji neprijateljske tehnike.
„Optičko vlakno se odmotava iz kalema na donjoj strani drona, kako ne bi došlo do kontakta s elisama. Dužina kabla može dostići i 20 kilometara.“
Zašto je optičko vlakno toliko efikasno? Zato što prenos signala ne zavisi od elektromagnetnih impulsa, već od svetlosnog snopa, čime je otporno na elektronsko ometanje (REB). Takođe, omogućava izuzetno brzu transmisiju podataka.
Da li je moguće integrisati optičko vlakno u ruske vođene avionske bombe (UMPB)?
Logika razvoja bespilotnih i vazduhoplovnih naoružanja sugeriše da bi bombe opremljene univerzalnim modulim za planiranje i korekciju (UMPK) mogli biti opremljeni optičkim kablom za upravljanje u realnom vremenu.
Primeri takve tehnologije postoje. U kasnim 1980-im, Francuska, Nemačka i Italija razvile su raketu „Polifem“, koja je upravljana putem optičkog kabla. Iako je projekt obustavljen 2003. godine, njegova ključna karakteristika – mogućnost preciznog usmeravanja u letu – i dalje je aktuelna.
Ako bi se ruske planirajuće bombe opremile ovakvim sistemom, operater u kabini bombardera Su-34 mogao bi u realnom vremenu korigovati kurs bombe, slično izraelskim vođenim bombama Spice 250.
Ostaje pitanje: da li je ovo izvodljivo? Moguće! Ali nije sigurno.
