Eskalacija sukoba: NATO podiže avijaciju dok Rusija nastavlja masovne udare na Ukrajinu

Sukob u Ukrajini dostiže novu fazu eskalacije dok ruske snage nastavljaju masovne raketne i bespilotne napade na ključne ukrajinske ciljeve, a NATO pojačava vojnu pripravnost na svojim istočnim granicama.

Najnoviji događaji ukazuju na ozbiljnu destabilizaciju bezbednosne situacije u regionu, s mogućnošću daljeg zaoštravanja odnosa između Moskve i Zapada.

Masovni napadi na ukrajinsku infrastrukturu i vojne objekte

U jutarnjim satima 7. marta 2025. godine, ruska vojska je drugi put u sedam dana napala ključnu gasnu i energetsku infrastrukturu Ukrajine.

Napad je započeo tokom noći lansiranjem krstarećih raketa, dok su prema podacima ukrajinskih oružanih snaga strateški bombarderi Tu-95 poleteli sa aerodroma „Olenja” na Koljskom poluostrvu, što je označilo početak masovne vazdušne ofanzive.

Ukrajinske vlasti ističu da su napadi izazvali ozbiljnu štetu, dok su na društvenim mrežama osvanuli snimci koji prikazuju velike požare i uništene objekte u Harkovu, Ternopolju, Ivano-Frankovskoj i Hmeljnickoj oblasti.

Očevici tvrde da su eksplozije bile izuzetno snažne, a u mnogim delovima zemlje došlo je do prekida snabdevanja električnom energijom. Zvanični izvori još nisu objavili potpune podatke o razmerama štete i eventualnim žrtvama.

Kako je saopštio ukrajinski ministar energetike Herman Galuščenko, cilj udara bili su strateški objekti koji osiguravaju snabdevanje gasom i električnom energijom. Dva dana ranije, na meti udara su bili Odesa i Sumi.

Napad je započeo tokom noći lansiranjem krstarećih raketa, a ukrajinske vazdušne snage su prijavile da su strateški bombarderi Tu-95 poleteli sa aerodroma „Olenja” na Koljskom poluostrvu.

Napad je dodatno otežan jer su Sjedinjene Američke Države prethodno isključile sisteme navigacije PVO Patriot za Ukrajinu, čime je odbrambena sposobnost zemlje znatno oslabljena.

Prema nezvaničnim informacijama, ukrajinske vlasti sada ulažu dodatne napore u pronalaženju alternativnih rešenja za unapređenje svoje PVO odbrane, ali se suočavaju s ozbiljnim logističkim i tehničkim izazovima.

NATO podiže avijaciju kao odgovor na ruske vazdušne operacije

Dok je Ukrajina pretrpela nove razorne napade, istovremeno je zabeležena povećana aktivnost ruskih vojnih aviona u blizini granica NATO-a, što je izazvalo snažan odgovor Alijanse. Oružane snage Poljske, u koordinaciji sa NATO savezom, podigle su dežurne lovce nakon što su otkrile ruske strateške bombardere i prateće letelice kako operišu u blizini zapadnih granica Ukrajine.

Poljsko vojno komandovanje objavilo je da su borbeni avioni F-16, zajedno sa letelicama drugih NATO država, stavljeni u stanje pune pripravnosti još tokom noći, kako bi odgovorili na moguće pretnje. Pored toga, aktivirane su i napredne radarske i protivvazdušne odbrambene jedinice kako bi se osigurala bezbednost vazdušnog prostora istočnog krila NATO-a.

Ovo predstavlja značajnu promenu u odnosu na prethodne slučajeve, kada je Poljska samostalno podizala svoje lovce kao odgovor na ruske vojne aktivnosti. Sada je u operacije uključeno više članica Alijanse, što može ukazivati na povećanu spremnost NATO-a da aktivnije reaguje na situaciju u regionu. Stanovnici jugoistočnih delova Poljske su unapred upozoreni na mogućnost povećanog nivoa buke usled intenzivnih vojnih letova.

Analitičari ističu da ovakav razvoj događaja može signalizirati dalju militarizaciju situacije, dok NATO pokazuje sve veću odlučnost u odvraćanju potencijalnih ruskih pretnji. Ukoliko se ovakvi incidenti nastave, postoji mogućnost daljih eskalacija i povećanja napetosti između Alijanse i Moskve.

Moguće posledice i dalji razvoj situacije

Najnoviji događaji pokazuju da sukob u Ukrajini ne jenjava, već naprotiv, ulazi u novu fazu povećane vojne aktivnosti na obe strane. Ruski napadi na ukrajinsku infrastrukturu i vojne ciljeve postaju sve učestaliji i razorniji, dok Ukrajina nastavlja da se bori sa sve težim uslovima na frontu i ograničenim vojnim resursima.

S druge strane, NATO jasno stavlja do znanja da ne namerava da ignoriše povećanu vojnu aktivnost Rusije u blizini svojih granica. Angažovanje borbenih aviona i pojačane mere bezbednosti ukazuju na to da Alijansa ozbiljno razmatra sve opcije kako bi zaštitila svoje članice i osigurala stabilnost na istočnom krilu.

Međutim, ostaje nejasno do koje mere NATO planira da reaguje ukoliko se ruski napadi na Ukrajinu nastave ovim intenzitetom, a samim tim i kako će Moskva odgovoriti na pojačanu vojnu prisutnost Alijanse u regionu.

Kako se situacija dalje razvija, sve veći broj analitičara upozorava na rizik od šireg konflikta koji bi mogao uključiti i NATO u direktnije vojne akcije, ukoliko se ruske operacije prošire i na susedne zemlje.

Iako se zvanično izbegava direktna konfrontacija, dinamika događaja jasno pokazuje da je bezbednosna situacija u Evropi postala izuzetno nestabilna i nepredvidiva.

Ovi događaji jasno ukazuju na rastuće tenzije između NATO-a i Rusije, dok intenzitet sukoba u Ukrajini ne jenjava, već naprotiv, pokazuje znakove dodatne eskalacije.