Mikojan-Gurevič MiG-23: Najmasovniji lovac sa promenljivom geometrijom krila u istoriji avijacije

Mikojan-Gurevič MiG-23 je lovački avion sa promenljivom geometrijom krila, dizajniran za potrebe Sovjetskog Saveza tokom 1960-ih. U službu je ušao 1970-ih, a proizvedeno je ukupno 5.047 jedinica, što ga čini najviše proizvedenim avionom sa promenljivom geometrijom krila u istoriji avijacije.

Njegov dizajn jasno oslikava razlike između sovjetskih i američkih borbenih aviona u eri Hladnog rata.

Unapređenje MiG-21: Veća sposobnost i domet

MiG-23 je razvijen kako bi unapredio performanse i borbeni domet MiG-21, koji je bio brz i okretan, ali mu je nedostajala efikasna radarska oprema, veći domet i veća nosivost naoružanja.

Tokom svog zlatnog doba, jednomotorni turbomlazni lovac MiG-23 sa okretnim krilima bio je najbrži u svojoj konkurenciji. Sovjetski proizvođač aviona Mikojan-Gurevič počeo je da radi na MiG-23 početkom 1960-ih.

Sovjetska vazduhoplovna komanda je od MiG-23 zahtevala kraću distancu poletanja i sletanja, bolju brzinu na malim visinama, dok manevarbilnost nije bila glavni prioritet.

Inženjeri u Mikojan-Gureviču proučavali su američki McDonnell F-4 Phantom II i General Dynamics F-111, a MiG-23 – kodno ime NATO-a „Flogger“ povukao je mnogo pozitivnih karakteristika od ovih ratnih aviona. Sovjeti su želeli mnogo lakši i agilniji borbeni avion za direktne borbe sa neprijateljskim lovcima.

Jedinstveni dizajn MiG-23

MiG-23 je imao ergonomski poboljšan kokpit, ali sa lošom preglednošću, naročito unazad. Piloti su koristili periskop kako bi poboljšali vidljivost iza sebe.

Ovaj model je prvi sovjetski avion sa krilima promenljive geometrije, čime su se postizale tri različite konfiguracije:

Kontrola položaja krila vršila se pomoću poluge ispod gasa, ali novim pilotima je bilo teže da izaberu optimalan položaj jer nije postojao jasan indikator.

Prvi MiG-23 poleteo je 1967. godine, a proizvodni avioni su ušli u upotrebu 1970. godine. Sovjetski Savez ih je proizveo više od 5.000 u narednih 18 godina i izvezao stotine zemalja.

Redizajn za poboljšanje performansi

Prva proizvodna verzija, MiG-23S, imala je S-21 sistem za kontrolu vatre, sličan onome kod MiG-21S/SM. Naoružanje je uključivalo četiri R-3/K-13 vazduh-vazduh rakete i Grjazev-Šipunov GŠ-23L top.

Problem su predstavljali rezervoari goriva: tri u trupu i tri ispod krila. Rezervoar br. 2 u trupu ponekad je razvijao pukotine, što je dovelo do curenja goriva. Ovaj problem je rešen dodavanjem četvrtog rezervoara, čime je povećana autonomija leta.

Pri brzini 425 km/h, MiG-23 je mogao leteti sat vremena, dok je sa upotrebljenim forsažom taj period smanjen na nešto ispod 45 minuta.

Problemi sa motorom

MiG-23 je koristio Tumanski R-29-300 motor od 27.500 funti potiska, koji je imao izuzetno ubrzanje (od mirovanja do maksimalne snage za 3-4 sekunde), ali se pregrevao i proizvodio dim. Motor je imao kratak resurs od 150 sati, što je bila sovjetska taktika za povećanje zarade od izvoza.

Jedan od najvećih problema bio je slaba otpornost motora na jake bočne opterećenja. Ako bi avion ušao u kovit, osovina motora bi se savila, uzrokujući otkazivanje turbine. Ovaj problem je u potpunosti rešen sa R-29B-300 motorom u MiG-23M varijanti.

Redizajn iz 1971: Poboljšanja i novi problemi

Verzija MiG-23M iz 1971. imala je povećanu površinu krila za 20%, ali su uklonjeni prednji zakrilci, što je otežalo poletanje i sletanje i pogoršalo stabilnost.

Ovo je bio najproizvođeniji model, sa mogućnošću nošenja:

✅ Dve R-23 i četiri R-60 rakete ✅ Do 3.000 kg bombi i raketa ✅ Kh-23/23M vazduh-zemlja rakete ✅ Jedna nuklearna bomba ispod trupa (za sovjetske jedinice)

Poslednja varijanta, MiG-23MLD, imala je SUV-2ML sistem naoružanja, R-24R/T rakete, dva B8M1 raketna podvesnika sa S-8 raketama i do 2.000 kg bombi. Takođe su vraćeni prednji zakrilci radi bolje stabilnosti.

MiG-23 MF je bio presretač sa pokretnim krilima sposoban da isporuči niz projektila, bombi i vođenog oružja. Borbeni avion je mogao da sklopi krila i odleti tokom borbe iz vazduha. Brži od svih ostalih.

MiG-23 protiv američkih lovaca

Tokom 1977. godine, američko vazduhoplovstvo je testiralo MiG-23 kroz HAVE PAD i HAVE BOXER programe.

📌 Zaključak je bio da MiG-23 ima izuzetnu akceleraciju i može pobeći američkim lovcima, ali da ga F-15 Eagle nadmašuje u manevrisanju.

📌 Američki piloti su koristili MiG-23 u projektu Constant Peg (1977-1988), koji je doprineo razvoju taktike TOPGUN škole i vežbi Red Flag.

„Lovci sovjetskog dizajna takođe su bili okretni. U borbi, neprijateljski prvi zaokret bi slutio na pobedu – osim ako se radi o modelu MiG-23. Tada obično uopšte nije bilo skretanja. MiG-23 bi se jednostavno otrgnuo tako brzo da je izgledalo kao da Ferari ostavlja Fordove iza sebe“, navodi se u članku nakon što su američke vazduhoplovne snage skinule tajnost sa svog programa Constant Peg.

MiG-23 i dalje aktivan u 10 država

Prema World Air Forces Directory (2024), deset zemalja i dalje koristi MiG-23:

🌍 Angola (22), Kuba (24), Severna Koreja (56), Sirija (87) 🌍 Etiopija (9), Sudan (3), Zimbabve (3), Libija (3), Kazahstan (3), Kongo (1)

U SAD postoji pet privatnih MiG-23, ali je jedan uništen 13. avgusta 2023. tokom aeromitinga “Thunder Over Michigan” zbog kvara na motoru.

MiG-23 je bio revolucionaran sovjetski lovac, koji je pružio odlične sposobnosti presretanja i brzo ubrzanje, ali nije bio dobar u bliskoj borbi. Iako ga danas mnoge zemlje povlače iz upotrebe, i dalje ostaje deo aktivnih vazduhoplovnih snaga u nekoliko država.