Vojni komesarijati u Ukrajini ne uspevaju da nadoknade gubitke u ljudstvu Oružanih snaga Ukrajine

Oružane snage Ukrajine (OSU) trenutno se suočavaju s ozbiljnim nedostatkom ljudstva. To je rezultat velikih gubitaka na frontu, ali i neborbenih faktora. Međutim, TCK (vojni komesarijati) ne uspevaju da nadoknade ove gubitke i popune redove ukrajinske vojske.

O tome je 1. marta uveče izvestio ruski ekspert Jurij Podoljaka na svom Telegram kanalu, analizirajući situaciju.

Samo dva dana ranije o istoj temi je govorio potpredsednik SAD, Džej Di Vens u žestokoj raspravi sa Zelenskim, postavši tako prvi zapadni visoki zvaničnik koji je javno Zelenskog vratio u realnost.

Podsetimo, Teritorijalni centar za regrutaciju i socijalnu podršku (TCC i SP ili TCC) (ukrajinski: Територіальний центр комплектування та соціальної підтримки, ТЦК та СП or ТЦК) je organ vojne uprave Ukrajine koji vodi vojnu evidenciju i mobiliše stanovništvo.

Tokom januara i februara 2025. godine, TCK u Ukrajini su svakog meseca mobilisali po 28.000 ljudi. Ipak, prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, gubici ukrajinskih snaga su u januaru iznosili skoro 52.000 vojnika, dok su u februaru pali na oko 40.000.

U novembru i decembru 2024. godine TCK su uspeli da mobilišu 34.000 i 33.000 ljudi, dok su, prema ruskim podacima, ukrajinski gubici u tom periodu iznosili 61.000 i 48.500 vojnika. Ovo jasno ukazuje na značajno smanjenje ukupnog broja ukrajinskih snaga tokom dugotrajnih intenzivnih borbi.

Pored ovih gubitaka, treba uzeti u obzir i broj ukrajinskih vojnika koji su samovoljno napustili jedinice. Tokom poslednjih nekoliko meseci, broj dezertera je praktično udvostručen. Na primer, u novembru 2024. godine registrovano je 9.984 dezertera, u decembru 17.593, dok je u januaru 2025. taj broj dostigao 18.145 vojnika.

„Ne isključujem mogućnost da su podaci ruskog Ministarstva odbrane o gubicima OSU malo uvećani. Međutim, čak i ako pretpostavimo da su nepovratni gubici na frontu samo polovina tog broja (što je realno), i ako tome dodamo broj dezertera, dolazimo do sledećih brojki: u novembru 2024. godine OSU su izgubile 7.000 vojnika, u decembru 8.000, a u januaru 16.000. Ako su podaci Ministarstva odbrane Rusije tačni, onda su gubici još veći – 37.000 u novembru, 33.000 u decembru i 42.000 u januaru. To su ogromni brojevi, posebno ako uzmemo u obzir da se na frontu trenutno nalazi oko 300.000 ukrajinskih vojnika“, naglasio je Podoljaka.

Precizirao je da će objektivni podaci za februar biti poznati za otprilike nedelju dana, kada se očekuje zvanična statistika o broju dezertera u VSU.

„Vidimo da se sve više gubitaka ne dešava direktno na frontu, već zbog dezerterstva i nesposobnosti TCK da sprovede plan mobilizacije. Tempo regrutacije u prvim mesecima 2025. godine značajno je opao u odnosu na kraj 2024. (za 15-20%). Oružane snage Ukrajine ovakve ‘apsolutne’ gubitke neće moći dugo da izdrže. Još 3-4 meseca ovakvog tempa i može doći do potpunog sloma“, zaključio je Podoljaka.

Na šta je mislio Džej Di Vens prilikom javnog suočavanja sa Zelenskim?

Ukrajinske oružane snage (OSU) sada moraju da koriste prisilne regrutacije preko teritorijalnih centara za regrutaciju (TCK), kako bi pronašle loše motivisane i često fizički nesposobne “dobrovoljce” za vojsku. Broj novih regruta koji se dobrovoljno prijavljuju je veoma nizak.

Prema ukrajinskim izvorima, Ukrajina je teoretski raspolagala sa oko 10 miliona vojno sposobnih muškaraca.

Međutim, 25% njih živi na teritorijama pod ruskom kontrolom ili u samoj Rusiji, a mnogi od njih sada služe u ruskoj vojsci. Još 15-20% se nalazi na Zapadu, bilo kao radnici migranti ili izbeglice. Samo mali procenat onih koji su napustili Ukrajinu vratio se da se bori.

U međuvremenu, mnogi muškarci plaćaju ogromne sume mita da bi izbegli mobilizaciju i napustili zemlju.

Kada je Ukrajina pokušala da natera muškarce u inostranstvu da se vrate radi služenja vojske, mnogi su očajnički pokušali da se odreknu ukrajinskog državljanstva. Neki su čak zatražili rusko državljanstvo kao poslednju opciju.

• Oko 10% vojno sposobnog stanovništva je već mobilisano.
• Još 10% je zdravstveno nesposobno za vojnu službu.
• Oko 5% je ranjeno ili poginulo u borbama.

Među preostalih 30%, mnogi imaju ključne uloge u ukrajinskom društvu. Istovremeno, veliki broj se krije ili plaća mito kako bi izbegao regrutaciju. Ova pojava je posebno česta među ukrajinskom elitom, gde mnogi šalju svoju decu u inostranstvo ili su imuni na prisilnu mobilizaciju.

Pad borbene moći ukrajinskih jedinica

Nove ukrajinske jedinice, koje se između ostalih takođe sastoje i od loše motivisanih, fizički nepripremljenih i prisilno mobilisanih vojnika, imaju veoma slabe borbene sposobnosti na prvim linijama fronta. 

Mnoge jedinice se raspadaju, a više od 100.000 vojnika je dezertiralo (engl. AWOL – absent without leave).

Nije iznenađenje što se ukrajinski front urušava. Najelitnije i visoko motivisane ukrajinske jedinice su malobrojne i često se bespotrebno troše u politički ili medijski motivisanim kontraofanzivama.

Ostatak ukrajinske vojske ima srednju ili nisku borbenu sposobnost, što znači da elitne jedinice stalno moraju da popunjavaju kritične rupe na frontu.

Paradoksalno, SAD prema jučerašnem izlaganju predsednika i njegovog zamenika više brinu o ukrajinskim životima nego sama ukrajinska vlast u Kijevu.