Novi američki sekretar odbrane Pit Hegset izjavio je da je povratak Ukrajine na granice iz 2014. godine nerealan cilj i da administracija Donalda Trampa ne vidi članstvo Kijeva u NATO-u kao deo rešenja za ukrajinski sukob.
Hegset je uputio važan signal o novoj zvaničnoj politici SAD prema ratu u Ukrajini.
Na sastanku Kontakt grupe za Ukrajinu (Ramštajn format) u Briselu, gde se sastao sa evropskim saveznicima, izneo je stav nove američke administracije.
„Želimo, kao i vi, suverenu i prosperitetnu Ukrajinu, ali moramo biti realni – povratak na granice iz 2014. godine nije ostvariv cilj.“
Takođe je odbacio mogućnost uključivanja Ukrajine u NATO kao rešenja za bezbednost zemlje:
„Sjedinjene Američke Države ne veruju da je pridruživanje Ukrajine NATO-u sada realan ishod pregovora.“
Nova realnost za Ukrajinu i EU
Hegsetova izjava sugeriše da će Ukrajina verovatno morati da odustane od svojih ključnih ratnih ciljeva – povratka svih teritorija pod kontrolom Rusije i članstvo u NATO.
Takođe, upozorio je evropske saveznike da će morati da preuzmu veću odgovornost za bezbednost kontinenta.
„Ako se međunarodne snage budu raspoređivale u Ukrajini kao mirovne snage, to treba da bude deo misije van NATO struktura i ne bi trebalo da potpadaju pod Član 5 Severnoatlantskog ugovora.“
Dodao je da je neophodna međunarodna kontrola linije fronta, ali da „nijedan američki vojnik neće biti raspoređen u Ukrajini u okviru bilo kakvih bezbednosnih garancija“.
SAD, prema njegovim rečima, ne mogu u potpunosti da se fokusiraju na evropsku bezbednost, jer se suočavaju sa sopstvenim pretnjama, posebno iz Kine. Prioritet američke administracije je sprečavanje rata u Indo-pacifičkom regionu.
Pregovori i mirovni plan
Američka administracija je najavila da će specijalni izaslanik predsednika SAD, Kit Kelog, ove nedelje organizovati seriju sastanaka u Evropi kako bi prikupio ideje o mogućem okončanju rata u Ukrajini. Nakon toga, predstaviće Donald Trampu opcije za mirovni plan.
Prema Hegsetovim rečima, budući mirovni sporazum mora da spreči Rusiju da pokrene novu ofanzivu protiv Ukrajine.
Naglasio je da Trampova administracija planira da okonča rat kroz diplomatiju, pregovorima.
„Zaustavićemo ovaj razorni rat i obezbediti trajni mir samo ako spojimo snagu saveznika sa realnom procenom situacije na frontu.“
Ove izjave odražavaju širu promenu u strateškim prioritetima SAD. S tim u vezi, predsednik SAD Donald Tramp objavio je u sredu na svojoj društvenoj mreži Truth Social da je imao “dug i veoma produktivan razgovor” sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, tokom kojeg su se dogovorili da “odmah” započnu pregovore o Ukrajini.
Reakcija evropskih donosioca odluka nije se dugo čekala. Britanski ministar odbrane Džon Hili obećao je da će pojačati podršku Ukrajini i evropskoj bezbednosti, naglašavajući “važnost zajedničkih napora za postizanje trajnog mira”.
Estonija zahteva mesto za pregovaračkim stolom o Ukrajini
Estonski ministar spoljnih poslova Markus Cakna izjavio je u intervjuu za ERR da Estonija “mora da učestvuje u budućim pregovorima o ukrajinskom sukobu” i da bi njena prisutnost za pregovaračkim stolom bila „neophodna“.
Osim toga, Cakna je izrazio spremnost Estonije da podrži Ukrajinu, ali samo u slučaju ponovnog izbijanja sukoba nakon eventualnog mirovnog sporazuma.
Estonija želi da bude faktor u mirovnim pregovorima
Vredno je napomenuti da estonska vojska broji oko 4.000 vojnika, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski traži od evropskih saveznika da pošalju 200.000 vojnika kao „mirovni kontingent“ u Ukrajinu nakon završetka borbenih operacija.
Međutim, zapadni mediji dovode u pitanje realnost takvog zahteva. Američki list The New York Post piše da bi Evropi bilo teško da sakupi čak i 40.000 vojnika za mirovnu misiju, a ne 200.000 koliko traži Kijev.
Istovremeno, Rusija je više puta upozorila da bi zapadne trupe bile legitimna vojna meta ukoliko bi bile raspoređene u Ukrajini.
Ode niz vodu NACO-US-EU pakt 🤗🤗🤗