Kina prikazala “Podzemni Kineski zid”: Mrežu tunela dugačku 5000 km u kojima skladište nuklearne interkontinentalne projektile

Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici širom sveta već duže vreme pokušavaju da izvrše pritisak na Kinu. Međutim, Peking je sada pokazao da nije spreman da popusti pod pritiscima.

Podsetimo, Kinezi poseduju treći najveći nuklearni arsenal na planeti kako bi osigurali nacionalnu bezbednost i odvraćanje potencijalnih pretnji. U tom kontekstu, kineska državna televizija prikazala je tzv. “Podzemni Kineski zid” – mrežu tunela i podzemnih komunikacija dužine od čak 5.000 kilometara.

Zbog velike tajnovitosti oko tunela, malo informacija o njima je javno dostupno, međutim, veruje se da je ovaj masivni podzemni sistem osmišljen za zaštitu interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM) od potencijalnih nuklearnih udara, omogućavanje mobilnog raspoređivanja specijalnih bojevih glava i sigurno skladištenje većeg dela kineskog nuklearnog arsenala.

Strategija nuklearnog odvraćanja i odgovor Pekinga na optužbe

Kineska nuklearna strategija temelji se na principu „nikada prvi nećemo upotrebiti nuklearno oružje“, ali istovremeno insistira na sposobnosti da preživi čak i masovni nuklearni napad i da uzvrati odlučujućim kontraudarom.

Uprkos ovoj strategiji, Ministarstvo spoljnih poslova Kine više puta je kritikovalo tvrdnje određenih zapadnih političara i medija o navodnoj “nuklearnoj pretnji iz Kine”, nazivajući ih neodgovornim i zlonamernim spekulacijama.

Američki izveštaji o rastu kineskog nuklearnog arsenala

Prema podacima američkog Ministarstva odbrane, Peking je do oktobra 2023. godine raspolagao sa oko 500 nuklearnih bojevih glava, dok se predviđa da bi do 2030. godine taj broj mogao da se udvostruči.

Ovi podaci ukazuju na intenzivne napore Kine u razvoju sopstvenih kapaciteta nuklearnog odvraćanja, dok istovremeno zvanični Peking naglašava da njegovi strateški potezi nisu agresivni, već isključivo odbrambeni odgovor na rastuće pretnje i pritiske iz inostranstva.

Kineski „Podzemni Kineski zid“ inspirisan drevnim vojnim tunelima iz doba dinastije Song?

Kineska mreža „Podzemnog Kineskog zida“, ogromnog sistema tunela za skrivanje i zaštitu nuklearnog arsenala, mogla je biti inspirisana drevnim ratnim prolazima otkrivenim u provinciji Hebei.

Drevni tuneli iz doba dinastije Song (960–1127) otkriveni su više od pola veka unazad, kada je snažna poplava pogodila selo Jongćing (Yongqing). Meštani su bežali pred nadolazećom vodom, ali se tok iznenada preusmerio, otkrivajući ogromnu mrežu podzemnih prolaza koji su se prostirali na više od 300 kvadratnih kilometara.

Istraživanja su pokazala da je reč o tajnim vojnim prolazima iz perioda dinastije Song, koji su služili kao skloništa za vojnike tokom višedecenijskih sukoba sa dinastijama Liao i Jin. Ove dinastije, predvođene Kitanima i Džurčenima, kontrolisale su severne teritorije Kine i vekovima bile u ratu sa kineskim dinastijama. Područje bitaka bilo je ravničarsko, bez prirodnih prepreka, ali se sada veruje da su tuneli omogućavali iznenadne vojne napade i efikasno povlačenje.

Ovi drevni prolazi imali su napredne vojne sisteme, uključujući kamuflirane izlaze, tajne prolaze i blokadne kapije, što pokazuje izuzetnu vojnu strategiju i sposobnost dinastije Song da koristi podzemnu infrastrukturu za odbranu.

Moderni “Podzemni Kineski zid”

Više od 800 godina kasnije, u planinskim predelima provincije Hebei, otkriven je savremeni podzemni tunelski sistem koji je deo nuklearne strategije Kine.

Ovu mrežu podzemnih bunkera i prolaza izgradila je Inženjerska jedinica Druge artiljerije Narodne oslobodilačke armije Kine još 1985. godine, a njen primarni cilj je skrivanje, mobilizacija i raspoređivanje nuklearnog arsenala.

Postojanje ovih tunela prvi put je prikazano na kineskoj državnoj televiziji 2006. godine, kao odgovor na tadašnje tvrdnje američkih eksperata da Kina nema sposobnost drugog nuklearnog udara. Kineski vojni stratezi ovim su hteli da pokažu da njihova nuklearna moć definitivno može preživeti prvi napad i biti spremna za odmazdu.

Od drevne taktike do moderne strategije

Kineska tradicionalna vojna mudrost često je koristila podzemne prolaze i fortifikacije kao ključnu komponentu ratovanja. Drevni tuneli iz doba dinastije Song pokazali su koliko su ovakve strukture mogle biti korisne u vojnim sukobima.

Danas, u savremenom kontekstu, Kina primenjuje sličan koncept za očuvanje svoje strateške nuklearne moći kroz mrežu modernih podzemnih tunela poznatih kao „Podzemni Kineski zid“.

Ova veza između prošlosti i sadašnjosti pokazuje kako istorijske vojne taktike i inženjerske veštine nastavljaju da oblikuju strategije nacionalne bezbednosti u savremenom svetu.