Američko Ministarstvo odbrane izrađuje planove za povlačenje svih američkih trupa iz Sirije, prema izjavama dvojice vojnih zvaničnika za NBC News u utorak. Predsednik Donald Tramp i njegovi bliski saradnici nedavno su izrazili interesovanje za povlačenje američkih trupa iz Sirije, što je navelo Pentagon da započne izradu planova za potpuno povlačenje u roku od 30, 60 ili 90 dana.
Novi savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trampa, Majk Valtz, proveo je 31. januara u sedištu Centralne komande SAD u Tampi na Floridi, gde se sastao sa visokim američkim vojnim liderima i primio izveštaje o Bliskom istoku, prema američkim vojnim izvorima.
Međutim, predstavnik Bele kuće naglasio je da cilj Valtzove posete nije bio povezan sa potencijalnim potpunim povlačenjem američkih snaga iz Sirije.
„Dobro je da NSA Valtz poseti CENTCOM kako bi stekao uvid u celokupni region“, rekao je zvaničnik Bele kuće, naglašavajući da je izraelski premijer Benjamin Netanijahu posetio Belu kuću u utorak, dok je kralj Jordana Abdulah planiran da dođe sledeće nedelje.
Prošlog četvrtka, tokom događaja u Ovalnoj kancelariji, novinar je upitao Trampa o informacijama iz izraelskih vladinih izvora o povlačenju američkih trupa iz Sirije.
„Ne znam ko je to rekao. Mislim, ne znam ko je to rekao, ali donećemo odluku o tome. Nismo uključeni u Siriju“, odgovorio je Tramp u svom karakterističnom stilu. „Sirija je u svojoj sopstvenoj krizi. Imali su dovoljno problema tamo. Ne treba im naše mešanje.“
Podsećamo da je krajem 2019. godine Tramp naložio tadašnjem sekretaru odbrane Džejmsu Matisu da povuče sve američke vojnike iz Sirije. Matis je odbio plan i na kraju podneo ostavku u znak protesta. Tramp je povukao veći deo američkih trupa, ali ih je kasnije vratio, čime je prisustvo SAD u Siriji nastavilo da traje.
U decembru je Pentagon objavio da je oko 2.000 vojnika raspoređeno u Siriji, što je više nego dvostruko od broja koji je ranije zvanično objavljivan godinama – „oko 900“. Kao objašnjenje, portparol Pentagona je tada naveo da su dodatnih 1.100 vojnika „privremene rotacione snage“ sa misijama u trajanju od 30 do 90 dana, dok je stalni kontingent od 900 vojnika bio raspoređen na period od skoro godinu dana.
SAD u Siriji
Pentagon sa svoje strane tvrdi da je misija u Siriji navodno usmerena na nastavak borbe protiv terorističke grupe Islamska država (ISIS) i sponzorstvo lokalnim partnerima koji tamo deluju, poput Sirijskih demokratskih snaga (SDF), što su zapravo koalicije milicija i pobunjeničkih grupa predvođeni Kurdima.
CENTCOM je 30. januara izjavio kako je koordinirao preciznu vojnu operaciju na severozapadu Sirije, ciljajući vođu terorističke grupe Hurras al-Din, povezane sa Al-Kaidom. Zvaničnici odbrane likvidirali su Muhameda Salaha al-Za’bira kao visokog agenta Hurras al-Dina.
Takođe, Pentagon upozorava da bi povlačenje američkih trupa iz Sirije značilo napuštanje Sirijskih demokratskih snaga i ugrožavanje bezbednosti više od 20 zatvora i izbegličkih kampova, u kojima se nalazi preko 50.000 osoba, uključujući oko 9.000 ekstremista Islamske države.
Sirijske demokratske snage (Kurdi) obezbeđuju ove objekte, ali se oslanjaju na podršku i finansiranje SAD i njihovih saveznika da bi ih održavali u funkciji.
Sirijski ministar unutrašnjih poslova: Pregovori o ruskim bazama i dalje u toku
Sa druge strane neizvesnost u Moskvi oko njihovih baza još uvek traje.
“Saradnja sa Rusijom je u interesu Sirije i deo je napora nove vlade da izgradi odnose sa drugim zemljama”, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ali Kadah u intervjuu za RIA Novosti, objavljenom 4. februara.
„Saradnja sa Rusijom je u interesu Sirije i deo je napora vlade da izgradi strateške odnose sa drugim zemljama koje bi doprinele održavanju regionalne i međunarodne stabilnosti“, rekao je Kadah.
Novi ministar je dodao da su odnosi između Sirije i Rusije zasnovani na principu „poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Sirije“. Pored toga, naglasio je da će „odnosi sa Rusijom, kao velikom silom sa međunarodnim uticajem, pomoći u zaštiti interesa sirijskog naroda na međunarodnoj sceni“.
Govoreći o pregovorima o prisustvu dve ruske baze na sirijskoj obali – pomorske baze u Tartusu i vazdušne baze Hemieim u Džablehu – Kadah je rekao da su oni i dalje u toku i da će rezultati biti objavljeni uskoro nakon njihovog završetka.
Samo dan ranije, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da Moskva vidi kontakte između ruske delegacije i nove sirijske vlasti kao značajne i namerava da održi dijalog.
„Ovo je važna poseta, važni kontakti, jer je neophodno izgraditi i održavati stalan dijalog sa sirijskim vlastima, čime smo angažovani i čime ćemo nastaviti da se bavimo“, rekao je on, a prenosi TASS.
Ruske vlasti će nastaviti da uspostavljaju dijalog sa novim rukovodstvom Sirije, dodao je Peskov. „Nastavićemo dijalog sa sirijskim vlastima“, izjavio je Peskov.
Na pitanje o medijskim izveštajima da su sirijske vlasti zatražile od Rusije kompenzaciju za obnovu poverenja i izručenje bivšeg Bašara al-Asada, Peskov je rekao: „Ostavljam ovo bez komentara.“
Prošlog meseca, ruska delegacija predvođena zamenikom ministra spoljnih poslova Mihailom Bogdanovom i specijalnim predsedničkim izaslanikom za Siriju Aleksandrom Lavrentijevim stigla je u Damask, što je bila prva poseta ruskih zvaničnika zemlji nakon pada Asadovog režima.
Pregovori o budućnosti ruskih baza u Siriji
Nakon razgovora sa sirijskom vladom, Bogdanov je opisao trosatni sastanak kao „konstruktivan“ i ponovio podršku Moskve teritorijalnom integritetu i suverenitetu Sirije.
Tokom sastanka, ruska delegacija je naglasila potrebu za rešavanjem problema u zemlji kroz inkluzivni dijalog koji uključuje sve političke snage, kao i etničke i verske grupe. Strane su takođe razgovarale o budućnosti ruskih vojnih baza u Siriji, rekao je on.
Bogdanov je izjavio da su pregovarači postigli dogovor da nastave konsultacije i da trenutno nema promena u ruskom vojnom prisustvu u Siriji.
Ruske snage su se povukle sa desetina položaja širom Sirije u nedeljama nakon pada Asadovog režima 8. decembra. Ipak, i dalje su prisutne i aktivne u pomorskoj bazi Tartus i vazdušnoj bazi Hemim.
Sirijska vlada je pokazala otvorenost za nastavak saradnje sa Rusijom, ali budućnost baza na obali ostaje neizvesna.
Čak i ako bude postignut dogovor o zadržavanju baza, veličina i struktura ruskih snaga stacioniranih tamo verovatno će se promeniti, s obzirom na to da su borbene operacije u zemlji praktično okončane.
Ipak, Rusija bi mogla doprineti Siriji u obnovi vojske, koja se u velikoj meri oslanja na sovjetsku i rusku opremu. Takođe, a poput SAD, i Rusi se ovde bore protiv terorističkih grupa poput ISIS-a.
Pored toga, a verovatno još važnije, rusko vojno prisustvo u zemlji može biti ključno za suprotstavljanje rastućem uticaju drugih stranih sila poput Turske, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. Nova vlada u Damasku izgleda da je toga dobro svesna.
