U Rusiji zvaničnici proneverili novac namenjen odbrani Kurska, dok u Ukrajini traje politička borba zbog snabdevanja oružjem

Zvaničnici proneverili više od 33 miliona dolara namenjenih odbrani Kurska.

Ruski tužioci nastoje da povrate gotovo 33 miliona dolara iz fondova koji su, kako tvrde, bili opredeljeni za odbranu zapadne ruske oblasti Kursk, ali su umesto toga ukradeni od strane korumpiranih zvaničnika.

Prema izveštavanju državne novinske agencije RIA, ukrajinske snage su 6. avgusta izvele iznenadni napad preko granice i zauzele veliku površinu ruskog teritorije u Kurskoj oblasti, od kojih se deo i dalje nalazi pod njihovom kontrolom. Ovaj uspeh Ukrajine predstavlja vredan adut za Kijev u mogućim budućim mirovnim pregovorima s Moskvom.

U tužbi koju je pokrenula Kancelarija ruskog državnog tužioca navodi se da od rukovodioca Regionalne razvojne kompanije Kurska, njegovih zamenika i nekoliko preduzetnika potražuju povraćaj više od 3,2 milijarde rubalja (oko 32,7 miliona dolara) za koje tvrde da su nezakonito otuđene iz regionalnog budžeta za odbranu.

U godinama koje su prethodile ukrajinskom napadu, tadašnji guverner Kurska je više puta naglašavao da su duž 240 kilometara granice sa Ukrajinom pojačane utvrđene odbrambene linije. Međutim, snimci i izveštaji ukrajinskih padobranaca ukazuju na to da su tokom napada u avgustu kolone oklopnih vozila zapravo lako prošle kroz tzv. „zmajeva zuba“ – protivtenkovske barijere postavljene u snežnim poljima blizu granice.

Prema navodima tužbe, lokalni zvaničnici u Kursku su preusmerili novac putem ugovora sklopljenih s više od šest kompanija pod kontrolom različitih biznismena. Te firme su fingirale izvođenje radova na izgradnji zaštitnih objekata, a u stvarnosti su sprovodile lažnu šemu troškova.

Lokalni mediji izvestili su da su rukovodilac Regionalnog fonda za razvoj, kao i dvojica njegovih zamenika, uhapšeni krajem prošle i početkom ove godine zbog optužbi za korupciju. Svi se suočavaju s mogućim zatvorskim kaznama do 10 godina. Uhapšen je i jedan od pomenutih preduzetnika, čija je firma bila zadužena za izvođenje radova.

„Svi koji su prekršili zakon moraju znati da za njih neće biti milosti ili tolerancije, posebno kada je reč o tako životno važnom pitanju za sve stanovnike Kurska kao što je izgradnja utvrđenja“, izjavio je vršilac dužnosti guvernera ove oblasti Aleksandar Hisnštein.

Unutrašnji spor u Ukrajini oko nabavki oružja: Smenjen zamenik ministra odbrane, rizik po podršku Zapada

Istovremeno, u Kijevu je došlo do unutrašnjih previranja u Ministarstvu odbrane, što bi moglo otežati napore Ukrajine da zadrži ključnu podršku Zapada u ratu protiv Rusije. Vlada Ukrajine je smenila Dmitra Klimenkova, zamenika ministra odbrane zaduženog za kupovinu naoružanja, usred rasprava o problemima u nabavci vojne opreme za front.

Prošle nedelje, spor u Vladi izbio je u javnost, kada je ministar odbrane Rustem Umerov ocenio da su napori ukrajinske vojske da nabavi oružje za jedinice na prvoj liniji – neefikasni. Pored toga, Umerov je oštro kritikovao i Državnu agenciju za odbrambene nabavke, koja je formirana tokom rata s ciljem da zaobiđe posrednike i smanji rizik od korupcije.

Ministar odbrane je rekao da se agencija „na neobjašnjiv način pretvorila u ‘Amazon’“ i da su mnoge njene nabavke javno dostupne, iako je Ukrajina ranije nastojala da detalje nabavki vojne opreme drži u strogoj tajnosti. Umerov je najavio da neće produžiti mandat sadašnjoj direktorki ove agencije, Marini Beržukovoj, koja je prošle godine stupila na dužnost uz pohvale zapadnih partnera Kijeva.

Interna razmirica u Ministarstvu odbrane događa se u trenutku kada ukrajinske trupe pokušavaju da se odupru ruskom napredovanju u istočnim delovima zemlje. Oba tabora na frontu teže sticanju prednosti pre mogućih mirovnih pregovora, ali je ukrajinska odbrana dovedena u pitanje zbog nedostatka ljudi i oružja.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski apeluje na zapadne saveznike da nastave isporuke naoružanja, dok antikorupcijski savet pri Ministarstvu odbrane upozorava da bi unutrašnji sukobi mogli da umanje poverenje međunarodnih partnera i otežaju dobijanje vojne pomoći.

Diplomate zemalja Grupe sedam (G7) u Ukrajini pozvale su zvaničnike da što pre reše spor, naglašavajući da je „usaglašenost sa principima dobre uprave i preporukama NATO-a od suštinskog značaja za očuvanje poverenja međunarodne zajednice i partnera“.

U ovom složenom kontekstu, i Rusija i Ukrajina suočavaju se sa sve većim izazovima – Moskva u vezi sa korupcijom koja potkopava njenu odbranu na domaćem frontu, a Kijev s političkim nesuglasicama koje prete da oslabe podršku Zapada u ključnom trenutku sukoba.