Sve što treba da znate o najsmrtonosnijoj i najzanimljivijoj verziji F-16: F-16XL (Extra Large)
Od 1970-ih godina do danas, proizvedeno je preko 4.600 borbenih aviona tipa F-16, od kojih je trenutno 2.600 operativno. Iako je ova zapadna platforma proizvedena u raznim verzijama, najzanimljivija među njima svakako je F-16XL.
Samo dva primerka ovog modela ikada su napravljena u SAD-u, kao potencijalna zamena za legendarni avion F-111 Aardvark američkog ratnog vazduhoplovstva.
F-16XL: Veći, bolji, smrtonosniji
F-16XL je u osnovi bio eksperimentalni projekat kompanije General Dynamics, sa ciljem da se testiraju krajnje mogućnosti popularnog F-16 Fighting Falcon-a. Dizajniran je za takmičenje u okviru programa ETF iz 1981. godine, u kojem je američko Ministarstvo odbrane tražilo zamenu za legendarni F-111 Aardvark.
General Dynamics je napravio dva prototipa F-16XL za ovo takmičenje, ali je pobedu odneo F-15E Strike Eagle, čime je program F-16XL trajno ugašen.
Uprkos neuspehu na konkursu, F-16XL ostaje jedan od najzanimljivijih aviona svoje ere. Osnova je ostala F-16 platforma, ali uz posebne modifikacije koje su ovaj model činile jedinstvenim.
F-16XL je bio duži za 1,42 metra u poređenju sa osnovnom verzijom F-16, što je inspirisalo naziv „Extra Large“ (XL). Razlog za proširenje trupa bio je jednostavan: F-16XL je dobio delta krila, koja su značajno unapredila aerodinamiku.
Veća efikasnost i ubojitost
Veći trup omogućio je F-16XL da nosi više naoružanja i goriva. Konkretno, F-16XL je mogao da ponese 65% više goriva, što mu je povećalo domet za čak 50%.
Ove karakteristike su ga činile efikasnijim i smrtonosnijim od standardnih verzija F-16.
Ovaj model je bio svojevrsni hibrid između višenamenskog borbenog aviona i taktičkog bombardera, zadržavajući zadovoljavajuću brzinu i agilnost u letu.
Zašto je F-16XL odbijen?
Uprkos impresivnim mogućnostima, američko ratno vazduhoplovstvo odlučilo je da favorizuje F-15E Strike Eagle, jer je ovaj avion bolje odgovarao njihovim zahtevima za platformu namenjenu napadima na ciljeve na zemlji.
Ipak, dva proizvedena primerka F-16XL korišćena su za istraživačke svrhe sve do 2009. godine, pružajući vredne uvide tokom tri decenije njihove upotrebe.
Glavne karakteristike F-16XL uključuju:
- Delta krila: Povećana aerodinamika i kapacitet za nošenje naoružanja.
- Povećan domet: Nosio je 65% više goriva, što mu je omogućilo 50% veći operativni radijus.
- Veća nosivost: Mogućnost nošenja većeg broja i različitih vrsta oružja.
