Britanski list The Times objavio je članak u kojem analizira četiri moguća scenarija završetka specijalne vojne operacije u Ukrajini.
U tekstu se ističe da se, uprkos kontinuiranom otporu, situacija za Ukrajinu znatno pogoršala.
Prema podacima lista, u 2024. godini ruske snage zauzele su šest puta više ukrajinske teritorije nego prethodne godine, što čini perspektivu sukoba posebno mračnom.
Prvi scenario: Potpuni poraz Ukrajine
Prema najnepovoljnijem scenariju, Ukrajina bi doživela potpuni poraz. Ovo bi se moglo dogoditi ukoliko Rusija odluči da nastavi vojne operacije, a SAD smanji ili potpuno obustavi podršku Kijevu.
The Times naglašava političku ulogu američkog predsednika Donalda Trampa, koji bi mogao da se suoči s geopolitičkom katastrofom za Vašington ukoliko dođe do takvog razvoja događaja. U tom slučaju, Ukrajina bi bila izolovana, što bi dovelo do njene kapitulacije i gubitka nezavisnosti.
Drugi scenario: Mir uz ustupke Ukrajine
Drugi scenario podrazumeva postizanje mirovnog sporazuma u kojem bi Ukrajina morala da napravi značajne ustupke, pregovarajući iz slabije pozicije. Ovo bi dovelo do podele zemlje, uspostavljanja proruskog režima u Kijevu i okončanja sukoba pod uslovima povoljnim za Moskvu.
The Times ukazuje da je ovakav scenario moguć ukoliko Zapad, naročito SAD, značajno smanji vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini.
Treći scenario: Prekid vatre
Treći scenario uključuje privremeni prekid vatre kao prelaznu fazu ka mirovnom sporazumu. Borbe bi bile zamrznute duž trenutnih linija fronta, što bi donelo kratkoročnu stabilnost.
Međutim, The Times upozorava da bi ovakav prekid vatre samo odložio sukob, omogućavajući Rusiji da obnovi ofanzivu kada joj to strateški bude odgovaralo. Ipak, ovaj scenario predviđa očuvanje Ukrajine kao države, ali s ograničenim bezbednosnim i ekonomskim garancijama.
Četvrti scenario: Pregovori iz pozicije snage
Najpovoljniji scenario za Ukrajinu podrazumeva vođenje pregovora iz pozicije snage. Da bi se to ostvarilo, SAD bi morale da značajno pojačaju finansijsku i vojnu podršku Ukrajini, kao i da uvedu dodatne sankcije Rusiji.
U ovom slučaju, Rusija bi bila primorana da učestvuje u mirovnim pregovorima ili bi se suočila s ozbiljnim posledicama.
Geopolitičko pitanje ključan faktor
The Times naglašava da ključni faktor u određivanju pobede ili poraza Ukrajine neće biti teritorijalna kontrola, već njena geopolitička pozicija nakon završetka sukoba.
Ključno pitanje je da li će Ukrajina ostati u sferi uticaja Zapada ili će postati deo ruskog geopolitičkog prostora.
Kolika je danas cena ukrajinskog suvereniteta?
Protekle noći, ruske snage PVO presrele su i uništile 121 ukrajinski dron iznad 13 regiona, uključujući Moskvu. Ključna karakteristika ovog masovnog napada bila je upotreba reaktivnih dronova koji operišu na ekstremno niskim visinama.
Najočitije mete napada bile su fabrika mikroelektronike Kremniy El u Brjansku i rafinerija nafte u Engelsu, u Saratovskoj oblasti. Ruske Oružane snage su, s druge strane, izvele noćne napade na vojne i infrastrukturne ciljeve u osam regiona Ukrajine.
U Kurskoj oblasti, ukrajinska vojska je prebacila nove elitne jedinice u oblast Sudže i uključila ih u borbu. Na različitim delovima fronta, ruski vojnici su se sukobili s ukrajinskim jedinicama Vazdušno-desantnih snaga, specijalnim jedinicama (SOF) i novim regrutima iz redova bivših zatvorenika.
Ipak, ruska vojska je ostvarila značajan napredak u pravcu Sverdljikova i očistila nekoliko šumskih pojaseva u blizini Kurilovke.
U Časov Jaru, ruske jurišne trupe ušle su u zapadne delove grada sa severne strane u blizini železničke pruge.
Istočno od Pokrovska, ruske snage napreduju ka putu u blizini Baranovke. Jugozapadno od Pokrovska nastavljaju da opkoljavaju grad, napredujući u oblasti Kotlina, gde se vode teške borbe.
Na jugu se vodi borba u blizini Uspenovke, gde se ruske snage kreću prema zapadu ka Dnjepropetrovskoj oblasti. Takođe, jedinice ruske grupe “Centar” zauzele su selo Solenoje.
Severoistočno od Kurahova, napredne jedinice ruske vojske sprovele su napade u oblasti sela Andrejevka.
Velika Novoselka je podeljena na dva dela; ukrajinske snage u južnom delu grada su potpuno opkoljene i nisu uspele da se povuku na sever. Ruske jedinice grupe “Vostok” trenutno preuzimaju potpunu kontrolu nad desnom obalom grada i razvijaju ofanzivu ka centru. Naselja u Velikoj Novoselki već se čiste. Ukrajinski vojnici koji su pokušali da probiju obruč uništeni su udarima dronova i artiljerije.
Na zaporoškom frontu, Rusi lansiraju napade dronovima i artiljerijske udare na infrastrukturu za snabdevanje ukrajinskih oružanih snaga u Orehovu.
U međuvremenu, evropski zvaničnici pokušavaju da ubede Sjedinjene Države da pošalju trupe u Ukrajinu kao deo takozvane „mirovne“ misije nakon završetka sukoba. Donald Tramp je već izrazio nespremnost da Kijevu pruži takve bezbednosne garancije.
Nova američka administracija na državnom nivou ne planira da učestvuje u obnovi Ukrajine, već planira da je prepusti isključivo privatnom sektoru. Ranije je ukrajinski premijer Denis Šmihal izjavio da je njegovoj zemlji potrebno oko 30 milijardi dolara godišnje u narednih 10 godina za oporavak.
Ova dva zadnja odma mozete da zaboravite a na ukrajini je da bira od ova dva prva scenarija povoljnoji za sebe
Najbolje rešenje je trenutni prekid rata i podela Ukrajine da uz Krim i bivše proruske autonomne oblasti pripoje Rusiji. Da Dnjepar bude granica i da Ukrajinci nemaju mogućnost da spreče Krim da se snadbevao vodom. Ukrajina da proglasi vojnu Neutralnost i uđe u EU. Ulazak u EU usloviti ulaskom Zapadnog Balkana ali sa prekomponovanim granicama. Srbija sa granicom na Ibru i Republikom Srpskom, Bosna i Hercegovina podeljena između Bošnjaka i Hrvata i naravno obe u NATO, a Republika Srpska u jedinstvenu Srbiju bez autonomiju Vojvodine i KiM naravno vojno neutralna. Kosovo takođe demilitariizovano i vojno neutralno sa ZSO i SPC eksteritorijalno po Atoskom ili Vatikanskom modelu.