Tramp 47. predsednik SAD: Najavio obnovu „najjače vojske na svetu“, vraćanje Panamskog kanala i proglasio vanredno stanje na granici s Meksikom

Dana 20. januara 2025. godine u Vašingtonu je održana svečana ceremonija inauguracije, na kojoj je Donald Tramp i zvanično preuzeo dužnost 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Uz njega je položila zakletvu i nova potpredsednička figura – Džejms Dejvid Vens, bivši senator iz Ohaja. Time se završio dramatični izborni ciklus u kojem je Tramp, uprkos prognozama većine političkih analitičara, pobedio aktuelnog predsednika Džoa Bajdena.

Inauguracija i prioriteti novog/starog predsednika

Ceremonija je održana u tradicionalnom formatu, pred mnogobrojnim političkim liderima, veteranima i širom publikom. Tramp je zakletvu položio na Bibliju, koju je držala njegova ćerka Ivanka, ističući time važnost porodičnih vrednosti i kontinuiteta.

U inauguracionom govoru, Tramp je najavio da će mu prioriteti biti ekonomski oporavak SAD, jačanje globalnog položaja Amerike i smanjenje poreskog opterećenja za srednju klasu. Ponovio je slogan o „vraćanju veličine Americi“ i istakao da želi da ojača patriotski duh u društvu.

Obećanje o „najjačoj vojsci na svetu“

Tramp je potom naglasio da će izgradnja „najjače vojske na svetu“ biti ključni stub njegove spoljnopolitičke i bezbednosne strategije. Prema njegovim rečima, cilj je da se osigura globalno liderstvo SAD i spreče budući sukobi.

„Vojni uspeh Amerike meriće se ne samo pobedama u bitkama, već i ratovima koje uspemo da izbegnemo“, rekao je predsednik, ističući da želi da bude „mirotvorac i ujedinitelj“.

Planira se modernizacija Oružanih snaga, razvoj sajber bezbednosti i sistema protivraketne odbrane, dok je predsednik naglasio da SAD ne žele da se upliću u dugotrajne i skupe ratove koji nisu u interesu američkog naroda.

Skepticizam stručnjaka prema novim obećanjima

Ipak, brojni politički analitičari sumnjaju da će Tramp uspeti da realizuje barem polovinu najavljenih inicijativa. Njegovi planovi obuhvataju vraćanje radnih mesta iz inostranstva, drastično poboljšanje infrastrukture, redukciju poreza, stroge mere u oblasti imigracione politike i izgradnju najmoćnije vojske na svetu.

Kritičari ukazuju na komplikovane ekonomske i političke realnosti. Upozoravaju da je američka privreda duboko integrisana u globalne lance snabdevanja, te da povratak proizvodnje zahteva dugoročan rad i ogromne investicije. Pored toga, povećavanje vojnih izdataka moglo bi dodatno opteretiti državni budžet i dovesti do smanjivanja finansiranja socijalnih programa.

Takođe se podseća da mnoga obećanja iz Trampovog prvog mandata nisu u potpunosti ispunjena – primer je zid na granici s Meksikom, koji je izgrađen samo delimično, delom i zbog snažnog protivljenja u Kongresu.

Vanredno stanje na granici i slanje trupa

Neposredno po stupanju na dužnost, Tramp je proglasio vanrednu situaciju na južnoj granici s Meksikom, navodeći rastuću pretnju od ilegalnih migracija.

Naložio je slanje dodatnih vojnih jedinica kako bi se pojačala kontrola i sprečilo ilegalno prelaženje granice. Predsednik je ovom prilikom istakao da planira masovne deportacije migranata koji, kako tvrdi, ugrožavaju bezbednost SAD.

Ovaj potez izazvao je oštru polemiku i podelu u američkoj javnosti. Trampovi pristalice smatraju da je vanredno stanje neophodno da bi se očuvala nacionalna bezbednost, dok kritičari upozoravaju na moguće humanitarne krize, narušavanje ljudskih prava i komplikacije u odnosima sa susednim zemljama.

“Vraćamo Panamski kanal pod našu kontrolu”

Dana 20. januara 2025. godine, na prvi dan svog drugog mandata, Donald Tramp dao je kontroverznu izjavu, najavljujući planove da vrati kontrolu nad Panamskim kanalom Sjedinjenim Državama.

Tokom govora u Vašingtonu, Tramp je istakao da je odluka o predaji kanala Panami 1999. godine bila strateška greška i da je vreme da se taj potez preispita.

Panamski kanal, ključna transportna arterija koja povezuje Atlantski i Tihi okean, bio je pod upravom SAD od otvaranja 1914. godine. Međutim, 1977. godine, na osnovu sporazuma potpisanih između američkog predsednika Džimija Kartera i panamskog lidera Omara Torihosa, odlučeno je da se kanal prenese pod kontrolu Paname, što je i realizovano 1999. godine.

Trampova izjava izazvala je veliki odjek, kako unutar SAD, tako i na međunarodnoj sceni. Njegovi pristalice smatraju da bi obnova američke kontrole nad kanalom ojačala strateške pozicije zemlje, posebno u svetlu rastućeg kineskog uticaja u Panami.

Tokom poslednjih godina, kineske kompanije stekle su značajnu ulogu u upravljanju zonom kanala, što mnogi američki analitičari vide kao pretnju interesima SAD.

S druge strane, kritičari upozoravaju da bi pokušaj povratka kontrole nad kanalom mogao izazvati diplomatske tenzije s Panamom i drugim međunarodnim akterima. Takođe, pitanje pravnog i političkog legitimiteta ovog poteza moglo bi izazvati dodatne komplikacije.

Trampova administracija ovu inicijativu pravda potrebom da se ojača američki uticaj u regiji i suzbije rastući kineski ekonomski i politički upliv. Panamski kanal se vidi kao ključni strateški resurs ne samo za američku ekonomiju već i za globalnu trgovinu, čime se dodatno ističe njegov značaj u geopolitici 21. veka.

Povlačenje iz Pariskog sporazuma o klimi

Sjedinjene Države su donele odluku da istupe iz Pariskog sporazuma o klimi, saopštio je portparol predsednika Donalda Trampa. Ovo povlačenje objašnjava se potrebom da se zaštite nacionalni ekonomski interesi i smanji opterećenje ključnih industrijskih sektora.

Pariski sporazum, potpisan 2015. godine, usmeren je na smanjenje emisija gasova staklene bašte i borbu protiv klimatskih promena. SAD, kao jedan od najvećih učesnika, ranije su se obavezale na značajno smanjenje emisija i povećanje ulaganja u ekološke tehnologije.

Međutim, Tramp je više puta kritikovao sporazum, nazivajući ga nepravednim i ograničavajućim za američku ekonomiju.

Zaključak

Drugi mandat Donalda Trampa obeležavaju velika obećanja o ekonomskom, bezbednosnom i spoljnom preporodu SAD.

Dok se on i njegovi saradnici trude da ih ispune, stručnjaci ističu da uspeh zavisi od niza faktora – od političke podrške u Kongresu, preko globalnih ekonomskih tokova, pa sve do međunarodnih odnosa koje može dodatno zakomplikovati oštar zaokret u američkoj spoljnoj politici.

Na kraju, ostaje da se vidi hoće li Tramp uspeti da opravda očekivanja pristalica ili će se, kao i ranije, suočiti s enormnim otporom i složenom realnošću domaće i svetske scene.