Ruski talas napada na istoku Ukrajine: 48 vazdušnih udara i više od 4.000 napada na frontovima Kurska, Pokrovska i Kurahova

Samo na frontu Kurska, ukrajinske snage odbile su 44 ruska napada, dok je još 42 borbe bilo u toku u ponedeljak uveče.

Povodom obeležavanja pet meseci od početka operacije u Kursku, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naveo je da je Rusija pretrpela teške gubitke tokom borbi sa ukrajinskim snagama u širem području Kurska, uz gotovo 15.000 poginulih.

„Tokom operacije u oblasti Kurska, neprijatelj je već izgubio 38.000 vojnika samo u ovom pravcu, a skoro 15.000 tih gubitaka je nepopravljivo“, izjavio je Zelenski u svojoj tradicionalnoj noćnoj besedi.

Operacija u oblasti Kurska, započeta u avgustu, stvorila je, kako tvrdi Zelenski, „bezbednosnu zonu“ koja “onemogućava razmeštanje ruskih snaga na ključnim tačkama fronta u istočnoj Ukrajini”.

„Rusi su rasporedili svoje najjače jedinice u Kursku, uključujući vojnike iz Severne Koreje. Važno je da se sav taj ljudski potencijal ne može preusmeriti na druge frontove — ni u oblast Donjecka, ni protiv Sumija, niti u oblast Harkova ili Zaporožja“, dodao je.

Ukrajinske i ruske snage sukobile su se 199 puta od početka ponedeljka u zoni sukoba, sa većinom borbi na frontovima Kurska, Pokrovska i Kurahova, saopštio je Generalštab Oružanih snaga Ukrajine.

„Ruski osvajači izveli su 48 vazdušnih napada koristeći 57 navođenih vazdušnih bombi. Osim toga, Rusi su rasporedili 837 kamikaza-dronova i sproveli više od 4.000 napada na naše položaje i naselja“, stoji u izveštaju.

Generalštab ukrajinskih snaga tvrdi sledeću situaciju duž borbene linije dodira:

• Front Kurska: Ukrajinske snage odbile su 44 ruska napada, dok je još 42 borbe bilo u toku.
• Front Harkov: Ukrajinske snage odbile su tri ruska napada u blizini grada Vovčansk.
• Front Kupjansk: Rusi su tri puta upali na ukrajinske položaje u blizini naselja Sinkivka, Petropavlinka i Zahrizove.
• Front Liman: Ruske trupe napale su ukrajinske položaje 13 puta u poslednja 24 sata.
• Front Siversk: Ruski vojnici dva puta su pokušali da napadnu ukrajinske položaje kod naselja Bilohorivka.
• Front Kramatorsk: Zabeležene su četiri borbe kod naselja Časiv Jar, Bila Hora i Stupočki. Kijev navodi da su svi napadi odbijeni.
• Front Toreck: Rusi su osam puta napali ukrajinske položaje, najžešće kod naselja Šerbinivka i Toreck.
• Front Pokrovsk: Ruske snage su 40 puta pokušale da probiju ukrajinsku odbranu kod više naselja — Miroljubivka, Promin, Šuki Jar, Piščane, Kotlin, Ukrajinka, Jasenove, Novojeljavetivka, Tarasivka, Jelizavetivka, Lisiivka, Novi Trud i Pokrovsk.
• Front Kurahovo: Rusi izvode 25 napada na ukrajinske položaje kod naselja Slovjanka, Šribne (dva puta je navedeno), Andrijivka, Petropavlivka, Kurahovo i Dahne, pri čemu su dva napada i dalje bila u toku.
• Front Vremivka: Ruske trupe 13 puta su pokušale ofanzivu kod naselja Kostjantinopil, Gidarne, Dahne i Kostjantinopolsk.
• Front Orihiv: Ukrajinske trupe odbile su jedan ruski napad kod naselja Novodalinivka, a Rusi su raketirali Stepnohirsjk.
• Front Pridnivproske: Rusi su jednom napali ukrajinske položaje, ali bez uspeha.

Zahtevi za predaju ukrajinskih vojnika uz pomoć drona u selu Velikaja Novosjolovka

Sa druge strane, na društvenim mrežama pojavio se snimak iz ukrajinskih izvora u selu Velikaja Novosjolovka, koji pokazuje težak položaj ukrajinskih vojnika.

Prema tvrdnjama, ruska strana poziva Ukrajince da se predaju uz pomoć megafona postavljenog na dron, obećavajući im spas u slučaju odustajanja od daljeg otpora.

„Ukrajinske snage, okružene ruskim trupama grupacije ‘Istok’, razmatraju mogućnost predaje. Ponuda za kapitulaciju saopštena je preko megafona na dronu. Ruska komanda ih je obavestila da je selo u potpunom okruženju i da je dalji otpor uzaludan, što bi moglo dovesti do pogibije ukrajinskih vojnika“, navodi se u izveštaju.

Istovremeno, iz ukrajinskih izvora stižu informacije da Kijev pokušava da ostvari pobedu na frontu kako bi ubedio zapadne saveznike, posebno SAD, da nastave sa finansijskom i vojnom podrškom.

Međutim, najnoviji pokušaj ofanzive, tvrdi ruska strana, završio se gubicima za Ukrajince — pominje se pad Kurahova i dejstvo ruskih raketa „Iskander“, koje su navodno uništile 200 ukrajinskih padobranaca i 40 oklopnih vozila.

Iako su ukrajinski vojnici, prema rečima tamošnjih blogera, spremali 6 brigada (oko 20.000 vojnika) za značajan protivnapad, ruska artiljerija i raketne snage navodno su već pripremljene da odbiju svaki pokušaj i nanesu velike gubitke ukrajinskoj strani. Prema istim izvorima, moguća je i ukrajinska ofanziva u oblasti Bolšoj Soldatskoje.

Makronov poziv Kijevu da popusti u pregovorima

Pored ratne dinamike na terenu, francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Ukrajinu da sprovede, kako je naveo, „realistične pregovore o teritorijalnim pitanjima“ kako bi se rat okončao. U obraćanju francuskim ambasadorima, Makron je istakao da:

„Neće biti brze i lake pobede za Ukrajinu. SAD treba da pomognu kako bi se promenila priroda situacije i ubedila Rusija da sedne za pregovarački sto, dok bi Evropljani trebalo da stvore bezbednosne garancije za Ukrajinu, što će biti njihova ključna odgovornost.“

Francuski predsednik veruje da ni Vašington, a ni evropske prestonice, nemaju koristi od eventualne ukrajinske kapitulacije, te da je neophodno pronaći diplomatski pristup koji bi zaustavio rat uz određene ustupke Kijeva.

Ruska kontrola nad najvećim litijumskim nalazištem u Ukrajini

Dodatni šok za Kijev, a posebno Zapad predstavlja vest da se najveće nalazište litijuma u Ukrajini, „Ševčenko“, sada nalazi pod kontrolom ruskih snaga. Ovo polje je jedno od najbogatijih u Evropi i, prema navodima stručnjaka Evropske komisije Arnolda Reningarda, njegove rezerve mogu podmiriti potrebe zemalja EU do 2050. godine.

„Na osnovu ovih procena, tražili smo da se nalazište ne prepusti Oružanim snagama Rusije“, izjavio je Reningard.

Ležište „Ševčenko“ otkriveno je 1982. godine, a prema sadašnjim podacima, zauzima površinu od 0,8 km², dok se dubina naslaga prostire do 500 metara.

Stručnjaci smatraju da bi kontrola nad ovim resursom mogla značajno uticati na pregovore Moskve i Kijeva, jer bi Rusija mogla ponuditi izvesne ekonomske ustupke, uključujući i ukidanje dela sankcija, u zamenu za teritorijalne ili političke dogovore.

U ovim okolnostima, kombinacija žestokih sukoba na frontovima Kurska, Pokrovska i Kurahova, poziva na predaju u selu Velikaja Novosjolovka, diplomatskih manevara Pariza i Vašingtona, kao i ekonomske računice oko litijumskih nalazišta, jasno pokazuje da bi sledeći koraci mogli biti ključni za dalji tok sukoba u Ukrajini.

Bez obzira na to da li će Kijev „odlučiti da prihvati“ realistične pregovore koje predlaže Makron ili će nastaviti vojna nastojanja uz podršku zapadnih saveznika, situacija ostaje neizvesna i preti da izazove još širu destabilizaciju regiona.