Zelenski priprema teren za „svoj herojski izlazak“ dok igra svoju poslednju kartu u Kursku

Zelenski želi da, kada Tramp u martu sedne za pregovarački sto sa Putinom, drži rusku teritoriju, kako bi pregovarao o povlačenju svojih (ukrajinskih) snaga sa te teritorije, tražeći istovremeno povlačenje ruskih trupa iz istočne Ukrajine ili barem iz jednog njenog dela.

Nedavno je postalo poznato da su ukrajinske snage pokrenule široko rasprostranjenu kontraofanzivu u oblasti Kurska, u pokušaju da povrate teritorije koje su nedavno povratile ruske snage.

Nasuprot tome, na ratnom frontu na istoku Ukrajine, ruski uspesi nižu se vrtoglavom brzinom, jedan za drugim.

Zašto su Ukrajinci u Kursku?

Mnogi se pitaju kakvu korist ima Ukrajina od žrtvovanja snaga i sredstava pokretanjem ofanzive u Kursku?

Objašnjenje je da Zelenski hoće da, kada Tramp sedne za pregovarački sto sa Putinom (neprovereni izvori navode da će to biti u martu 2025), drži rusku teritoriju, kako bi pregovarao o povlačenju ukrajinskih snaga sa nje, zahtevajući zauzvrat povlačenje ruskih snaga iz istočne Ukrajine ili bar iz jednog njenog dela.

Shodno tome, činjenica da se ukrajanski mostobran u Kursku znatno suzio u odnosu na prvobitni, usled ruskih kontranapada, kao i to da će se mirovni pregovori SAD-Rusija održati za dva (2) meseca, učinila je ukrajinsku kontraofanzivu neophodnom, objašnjavaju zapadni mediji.

Britanski mediji: “Putin je zabrinut”

Nedavna ukrajinska kontraofanziva u Kursku „zabrinula“ je Putina, jer su njegove snage u poslednja 48 sata pretrpele gubitke jednake jednom bataljonu, kako britanski mediji tvrde i naglašavaju:

“Ukrajinske trupe su drugog dana zaredom izvele niz višestrukih napada na istočni deo kurskog mostobrana”.

ISW, američki think-tank koji sebe naziva institutom, a pomno prati i navija u razvojima vojnih operacija širom sveta, objavio je da je Ukrajina napredovala ka južnim predgrađima sela Berdin, koje se nalazi severoistočno odmah od grada Sudža – glavnog uporišta Ukrajinaca u poslednjih pet meseci.

Ruski vojni blogeri, koji generalno otvorenije pišu od čak i od “demokratskog” zapada, a kamoli od Kijeva, tvrde da osećaju izvesnu zabrinutost zbog ovih poslednjih napada.

„Jutro u oblasti Kurska ponovo počinje zabrinjavajuće. Očigledno je da jučerašnji neuspeh neće zaustaviti neprijatelja i da će on danas opet pokušati da nam nametne svoju volju“, objavio je na Telegramu bloger Jurij Podoljaka.

Sirski: „Kiša“ ukrajinskih dronova na ruske položaje

Prema ukrajinskim izvorima, u decembru 2024. godine ukrajinske snage gađale su više od 54.000 ruskih položaja uz pomoć dronova, pri čemu su kamikaza-dronovi činili 49% uspešnih udara, izjavio je Vrhovni komandant Oleksandr Sirski 5. januara.

Ukrajinski komandant Oleksandr Sirski istakao je sve veći značaj bespilotnih sistema u savremenom ratu. Napomenuo je da su ruske snage pojačale korišćenje udarnih dronova, što predstavlja veliku pretnju za ukrajinsku opremu, naročito tokom premeštanja jedinica.

Kao odgovor na to, ukrajinske snage unapređuju svoju tehnologiju, uključujući i FPV dronove s optičkim vlaknima, koji poboljšavaju efikasnost gađanja ruske opreme i trupa.

Sirski je takođe pohvalio efikasnost jedinica bespilotnih sistema 57. motorizovane pešadijske brigade, 28. mehanizovane brigade, 35. brigade marinske pešadije i 3. jurišne brigade.

Na kraju je naglasio potrebu jačanja jedinice bespilotnih sistema 155. mehanizovane brigade, koja se suočila sa skandalom masovnog dezertiranja, kao i sa drugim operativnim izazovima.

Zelenski priprema teren za „svoj herojski izlazak“

Istovremeno, Zelenski je u intervjuu američkom podkasteru Leksu Fridmanu jasno stavio do znanja da se izbori u Ukrajini ne mogu održati „dok se rat ne završi ili dok se ne promeni zakonodavstvo“.

„Verujem da će se izbori održati odmah nakon završetka ratnog stanja – to je u skladu sa zakonom. Ili poslanici u parlamentu moraju da se okupe i promene zakon, što će biti veoma teško jer je društvo protiv“, istakao je ukrajinski predsednik.

Prema njegovim rečima, to treba da budu izbori „kojima želimo da verujemo“.

Da bi se to postiglo, neophodno je stvoriti odgovarajuće uslove za glasanje miliona Ukrajinaca koji su napustili zemlju. Još nekoliko miliona se nalazi na okupiranim područjima. „Ovo je teško pitanje“, rekao je Zelenski, naglašavajući da bi izbori bili nepravedni „ako nemamo milion vojnika“.

Na pitanje da li će se kandidovati za drugi mandat, odgovorio je: „Stvarno ne znam… To je veoma teško pitanje“. Dodao je da odluka zavisi od ishoda rata i od toga šta narod želi.

Kako on tvrdi, neki političari i predstavnici opozicije traže održavanje izbora. Ipak, prema njegovim rečima, političari ne treba da započinju predizbornu kampanju sada, jer bi održavanje izbora tokom rata moglo dovesti do razdora u ukrajinskom narodu.

Iz svega navedenog razumemo da ukrajinski predsednik priprema teren za “herojski izlazak” iz političkog sistema svoje zemlje, pošto povezuje svoje učešće na izborima, koji će se održati posle završetka rata, sa njegovim ishodom.

On, unapred znajući da će ishod rata verovatno biti nepovoljan za Ukrajinu (jer Moskva sigurno neće otići ni sa Krima, a ni sa teritorija Donbasa na istoku zemlje), sebi ostavlja mogućnost da se povuče.

Ipak, prema mišljenju politikologa, postoji i druga verzija: Da će Putin zatražiti od Trampa da dođe do prekida neprijateljstava na nekoliko dana i organizovanja izbora u Ukrajini – sa ili bez Zelenskog kao kandidata – kako bi nova ukrajinska vlada potpisala s njim mirovni sporazum koji će uslediti.

Videćemo šta će se dogoditi.