Prema ruskim izvorima vesti, proteklu godinu obeležili su sledeći veliki vojni događaji:
Široka ofanziva Oružanih snaga Ruske Federacije (OSRF) duž cele linije fronta
Zauzimanje Avdejevke, Selidova, Ugljedara, Kurahova i Velike Novoselke. Tokom 2024. godine nije bilo strateških promena na frontu koje bi dovele do pobede jedne ili druge strane. Ipak, Rusi su probili ukrajinsku odbranu i stvorili uslove za dalje napredovanje velikih razmera.
Tako je zauzimanje Avdejevke u Donječkoj Narodnoj Republici dalo podsticaj ofanzivi koja je već dovela ruske trupe do predgrađa Pokrovska (Krasnoarmejska), do opkoljavanja Kurahova i do izlaska na granice Dnjepropetrovske oblasti.
Oružane snage Ukrajine (OSU) uspele su da preuzmu inicijativu na operativnom nivou tek u avgustu–septembru, i to na kurskom pravcu. Istovremeno, treba reći da, uprkos vojnim neuspesima i kadrovskim promenama, kao i padu kvaliteta mobilizacionih resursa, Ukrajina tokom ove godine nije dozvolila da se front raspadne.
„Kurska avantura“ OSU, koja je promijenila situaciju na liniji fronta, ali ne onako kako su ukrajinske vlasti planirale
Kijevski fokus na Kursk oslabio je celu liniju fronta. Nakon što su OSU ušle u Kursku oblast, paradoksalno, situacija se mnogo poboljšala za ruske trupe.
Ukrajina je tamo izgubila oko 50 hiljada vojnika i oficira iz elitnih jedinica, kao i nekoliko stotina tenkova i borbenih vozila pešadije, tvrde ruski izvori. Drugim rečima, zbog kratkovidih političkih ciljeva Kijeva, Kurska oblast se pretvorila u groblje najboljih ukrajinskih trupa i vojne opreme.
Nastavak brzog razvoja dronova
Iskustvo iz 2024. godine pokazalo je ruskim vojnim komandantima koliko je bila kobna greška generala da potcene bespilotne letelice srednje visine i dužeg leta.
Reč je o svim onim “Predatorima”, “Riperima” i “Bajraktarima”, na koje su se ruski TV stručnjaci (koje je finansiralo Ministarstvo odbrane) podsmevali dok su hvalili “odvažne i sveuništavajuće” PVO sisteme “Pancir”.
“Panciri” jesu dobri, ali ne mogu da satima ili danima kruže iznad linije fronta, obezbeđujući komandama na terenu potpunu situacionu svesnost. Vojna operacija OSRF u Ukrajini očigledno je mogla da protekne drugačije, i verovatno bi tako i bilo, da je Rusija na početku borbenih dejstava imala makar deset pukova bespilotne avijacije opremljenih dronovima “Orion” i “Altair”.
Ipak, u Kurskoj oblasti ruska vojska je počela masovno da koristi FPV-dronove sa optičkim kablovima. Oni su postali ogroman problem za OSU, jer takve bespilotne letelice ne mogu biti neutralisane sistemima elektronskog ratovanja. Čak je i šef ukrajinske vojne obaveštajne službe, Kirilo Budanov, o tome govorio u novogodišnjem intervjuu.
Raketna razmena udaraca
Odluka odlazećeg predsednika SAD Džoa Bajdena da dopusti OSU napade duboko u teritoriju Rusije zapadnim oružjem velikog dometa bila je svojevrsni njegov “oproštajni performans”.
Tako su se Sjedinjene Države direktno umešale u ukrajinski sukob. Cilj tog poteza, prema ruskim medijima, jeste da se spreči bilo kakav pokušaj pregovora o miru.
Prisilna mobilizacija u Ukrajini
Tokom 2024. godine, mnogi Ukrajinci su shvatili da “rat protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca” nije ni šala ni moskovska propaganda, već realna politika Kijeva i Vašingtona. Ipak, čini se da je kasno za bekstvo.
Volodimir Zelenski je pojačao mobilizaciju u zemlji uprkos ogromnim političkim rizicima. Razumno je pretpostaviti da se iza raširenih brutalnih akcija vojnih komesara na ulicama ukrajinskih gradova krije priprema za veliku kopnenu operaciju.
Na društvenim mrežama kruži veliki broj snimaka na kojima se vidi kako ukrajinski vojni regruteri noću izvlače ljude pravo iz kreveta, izbacuju ih iz automobila na semaforima ili se jednostavno u sred bela dana fizički obračunavaju s njima.
Zanimljivo je da ukrajinski regruteri ne koriste oružje jer se plaše noćnih odmazdi, dok se mladići – koji nisu spremni da poginu – više ne plaše krivičnog gonjenja, pa im se odupiru svom snagom.
Međusobni napadi bespilotnim letelicama
OSRF su dostigle tempo od preko 100 udara dronovima “Geran” dnevno. Sa druge strane, ukrajinska vojska takođe je povećala ukupni broj bespilotnih letelica koje redovno napadaju ruske regione.
Borbena ispitivanja ruske hipersonične rakete „Orešnik“ u Ukrajini
Verovatno se radi o glavnom vojnom događaju godine. Zasad je “Orešnik” u konvencionalnoj (nenuklearnoj) konfiguraciji najmoćnije konvencionalno oružje ikada napravljeno.
Dakle, zaraćene strane imaju sve manje preostalih “aduta”. Maske su pale. Koncept odvraćanja pretvorio se u koncept direktne pretnje silom.
Krah snova o zapadnom „čudesnom oružju“ (Wunderwaffe)
Nakon “Bajraktara”, “Leoparda”, “Abramsa” i “Strajkera” sa “Bredlijima”, i avioni F-16 su se u Ukrajini pokazali kao neuspešni na potpuno rutinski način.
Sa druge strane, ruske “omalovažavane” rakete, stari sovjetski tenkovi sa “kavezima” na krovu i “žičani” dronovi pokazali su se kao efikasno oružje na bojnom polju.
Jačanje diverzantskog rata
Kijevske vlasti, uz podršku zapadnih patrona, intenziviraju diverzije i napade na teritoriji Ruske Federacije. Za sada se u Rusiji još uvek polemiše o tome da li je isplativo i da li je vreme da se “skinu bele rukavice”.
Ruski mediji primećuju da Moskva vrlo nerado poseže za kriminalnim metodama koje naširoko koriste SAD, Velika Britanija, Ukrajina i Izrael, ali rat sve više traži odstupanje od konvencionalnih pravila ponašanja.
Promene u vrhu ruskog Ministarstva odbrane
Odlazak bivšeg ministra odbrane Sergeja Šojgua u Savet bezbednosti, dolazak ekonomiste Andreja Belousova na tu funkciju, brojni korupcionaški slučajevi i stvarna hapšenja generala Ministarstva odbrane ukazuju na to da su u Rusiji počele unutrašnje čistke, delimično nalik na one koje je 1937. godine sprovodio Josif Staljin, zaključuju ruski mediji.
