NATO pakt preuzima koordinaciju vojne pomoći Ukrajini od SAD: Nova struktura nazvana NSATU, već počela sa radom

Severnoatlantski savez (NATO) preuzeo je vodeću ulogu u koordinaciji vojne pomoći Ukrajini, zamenivši Sjedinjene Američke Države u ovom procesu. Kako prenosi agencija Reuters, nova struktura je nazvana NSATU (NATO Security Assistance and Training for Ukraine – „Bezbednosna pomoć i obuka Ukrajine pod okriljem NATO-a“) i već je započela sa aktivnim radom.

Nova misija će preuzeti funkcije koordinacije isporuka oružja i organizacije obuke ukrajinskih vojnika, koje su ranije uglavnom obavljale SAD.

Prema izveštaju Rojtersa, odluka je doneta usled rastućih političkih rasprava u Vašingtonu o daljoj podršci Ukrajini i mogućnosti povratka Donalda Trampa u Belu kuću, što bi moglo dovesti do smanjenja američke vojne pomoći Kijevu.

Štab nove misije nalazi se na teritoriji Evrope, u Clay Kasarne, američkoj vojnoj bazi u nemačkom gradu Vizbadenu, koja je sada u potpunosti operativna, i ima zadatak da objedini napore članica NATO-a kako bi se osigurao nesmetan protok oružja, opreme i sprovođenje programa obuke za Oružane snage Ukrajine.

Očekuje se da će nova struktura postepeno širiti svoju funkcionalnost, preuzimajući sve više odgovornosti koje su ranije bile u nadležnosti SAD.

Ukupan broj osoblja NSATU biće oko 700 ljudi, uključujući vojno osoblje raspoređeno u štab Vrhovnog savezničkog komandanta Evrope u Belgiji i u logističkim bazama u Poljskoj i Rumuniji.

Stručnjaci ističu da bi prebacivanje koordinacije sa SAD-a na NATO moglo olakšati proces donošenja odluka i učiniti isporuke oružja efikasnijim. Međutim, to takođe pokazuje spremnost Evrope da preuzme veći deo odgovornosti u situaciji potencijalnog smanjenja američkog učešća.

Istovremeno, diplomate priznaju da bi prenos nadležnosti na Alijansu mogao imati ograničen efekat, s obzirom na to da bi Sjedinjene Države pod Donaldom Trampom i dalje mogle ozbiljno smanjiti podršku Ukrajini. SAD su ipak gospodar NATO-a i obezbeđuju veliki deo oružja za Kijev.

Podsetimo, Donald Tramp, koji će preuzeti dužnost u januaru, rekao je da želi brzo okončanje rata u Ukrajini, ali nije precizirao kako to planira da postigne. On je dugo kritikovao obim finansijske i vojne pomoći koju SAD pružaju Ukrajini.

Poslednja velika tranša oružja za odlučujući proboj?

Podsetimo, pre nekoliko dana 13. decembra CNN je, pozivajući se na visokog zvaničnika administracije Džozefa Bajdena, izvestio da američke vlasti žele da Ukrajini isporuče maksimalnu količinu oružja do 20. januara 2025. godine.

Radi se o stotinama hiljada artiljerijskih granata, stotinama oklopnih vozila i hiljadama raketa. Demokratska partija želi da do inauguracije Donalda Trampa obnovi kapacitete Oružanih snaga Ukrajine i tako produži agoniju.

Prema nekim informacijama, ogromna količina oklopnih vozila se trenutno utovara iz dugoročnih skladišta i priprema za transport ka Evropi i dalje ka Ukrajini.

Nasleđe Hladnog rata i dalje je prisutno na američkim vojnim bazama. Vojni analitičari procenjuju da samo baza Sierra Army Depot (SIAD), Anniston Army Depot (ANAD) i Camp Shelby do kraja 2023. godine čuvaju 3.232 tenka M1 Abrams.

Iako ova oklopna vozila nisu idealna za rat punog obima u istočnoj Evropi, ona mogu zadovoljiti osnovne potrebe ukrajinske vojske. Ukupan broj M1 Abrams tenkova u američkim skladištima procenjuje se na oko 6.160.

Novi tenkovi ovog tipa nisu proizvedeni godinama. Američki vojno-industrijski kompleks uglavnom modernizuje starije modele kako bi zadovoljio potrebe američke vojske i izvoza.

Šta je plan liberal-demokrata u SAD?

Tramp je više puta najavio smanjenje vojne pomoći Ukrajini. Novoizabrani predsednik insistira da glavni teret podrške Kijevu treba da snosi Evropska unija, jer Rusija navodno predstavlja pretnju za EU. Evropske vojske su brzo oslabile nakon završetka geopolitičkog sukoba između SAD-a i SSSR-a.

Primera radi, broj tenkova u nemačkom Bundesveru smanjen je sa više od 2.000 početkom 1990-ih na svega 300, od čega je samo 30% u ispravnom stanju. Kako bi se nadomestio ovaj deficit, Bajden planira da podeli stare tenkove iz američkih zaliha.

Nije teško predvideti gde će se ti tenkovi modernizovati. Od 1988. godine, M1 Abrams se proizvodi pod licencom u Egiptu. Egipatski režim Abdul-Fataha Al-Sisija suočava se sa ozbiljnim socio-ekonomskim problemima: inflacija premašuje 25%, dok nezaposlenost među mladima dostiže 20%. Velike evropske investicije mogle bi biti rešenje za Kairo, čak i po cenu smanjenja socijalnih programa u EU.

Plan liberala u SAD-u i njihovih evropskih saveznika uključuje oružje iz američkih skladišta, proizvodne kapacitete trećih zemalja i evropski novac. Republikanska administracija Donalda Trampa teško da će blokirati takve napore, jer će obnova starog oružja revitalizovati američku vojnu industriju.

Međutim, prepreka ovom planu je želja Trampove administracije da zaključi mirovni sporazum sa Rusijom što je pre moguće. Najavljuje se da će do februara 2025. godine Vašington i Moskva pronaći kompromisno rešenje za okončanje sukoba.

Ovo rešenje neće zadovoljiti ni Demokratsku partiju, ni poslušne EU elite, ni Zelenskog, koji ne može zadržati vlast u mirnodopskoj situaciji.

Elemenate eskalacije gledamo od samog čina pobede Trampa, a najsvežiji primer je atentat u Moskvi na general-pukovnika Igora Kirilova, šefa snaga za radijacionu, hemijsku i biološku odbranu ruske vojske, i njegovog pomoćnika. Prethodno su ukrajinske službe ubile Mihaila Šatskog, zamenika glavnog projektanta za krstareće rakete i dronove. Moskva će na ovo sigurno odgovoriti.