Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Benjamina Netanjahua, Joava Galanta i lidere Hamasa

Međunarodni krivični sud [MKS] je odobrio hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta. U relevantnoj rezoluciji se ističe da su obojica optuženi za ratne zločine u Pojasu Gaze.

Takođe, MKS je izdao nalog za hapšenje vođe oružanog krila Hamasa, Mohameda Dijaba Ibrahima al-Masrija, poznatog kao Mohamed Deif.

Sud je naglasio da nije potrebna saglasnost Izraela za jurisdikciju ovog međunarodnog tela.

Prema saopštenju Suda, postoje „razumni dokazi“ koji ukazuju na to da su Netanjahu i Galant „namerno i svesno uskratili civilnom stanovništvu Gaze osnovne potrepštine neophodne za preživljavanje, poput hrane, vode, lekova, goriva i električne energije“.

Odluka takođe uključuje optužbe za šire akte uništavanja ključne infrastrukture, za koje se tvrdi da su doprineli humanitarnoj krizi u regionu.

Izrael je podneo dva prigovora na jurisdikciju MKS-a, ali ih je Sud odbio. U svojoj odluci, MKS je istakao da „nije potrebna saglasnost Izraela za jurisdikciju Suda, jer je Palestina priznala nadležnost MKS-a na teritorijalnom nivou“. Ova odluka jača uticaj Palestine u međunarodnim procesima i postavlja presedan za druge slučajeve koji se tiču kršenja ljudskih prava u regionu.

Podsetimo, nakon napada militanata palestinskog pokreta Hamas 7. oktobra prošle godine, Izrael je pokrenuo kopnenu operaciju u palestinskoj enklavi, koja je rezultirala smrću desetina hiljada civila. To je bilo praćeno varvarskim bombardovanjem stambenih naselja, što je rezultiralo uništavanjem humanitarnih objekata, uključujući bolnice u kojima su se nalazili ranjenici.

Nekoliko puta su avioni izraelskih odbrambenih snaga napali humanitarne konvoje koji su prevozili opremu i lekove za bolnice na palestinskim teritorijama. Istovremeno, Izrael je naglašeno ignorisao brojne pozive svetske zajednice o potrebi hitnog prekida neprijateljstava u Pojasu Gaze.

Vredi napomenuti da prilikom razmatranja naloga za hapšenje Benjamina Netanjahua i Joava Galanta, izraelska strana nije pokušala da opovrgne argumente tužioca o počinjenju ratnih zločina u Pojasu Gaze, već je insistirala samo na tome da je nadležnost Međunarodnog krivičnog Sud se ne proteže na Izrael.

Dodajmo da izraelska vojska trenutno izvodi kopnenu operaciju u južnim provincijama Libana, koja je praćena masovnim bombardovanjem gradova, uključujući glavni grad zemlje, Bejrut.

Prema međunarodnim organizacijama za ljudska prava, hiljade civila je već poginulo u ovim napadima.

Optužbe i međunarodna reakcija

Optužnica sadrži tvrdnje o namernim akcijama koje su dovele do humanitarne krize u Gazi, uključujući prekid osnovnih usluga i ometanje pružanja humanitarne pomoći. MKS navodi da ove akcije mogu predstavljati strategiju pritiska na palestinske civile i organizacije koje deluju u regionu.

Međunarodne organizacije za ljudska prava već su pozdravile odluku MKS-a, naglašavajući potrebu za odgovornošću u slučajevima kršenja međunarodnog prava. Istovremeno, mnoge vlade razmatraju kako će odgovoriti na ovu novu situaciju, a neke izražavaju zabrinutost zbog mogućih diplomatskih i geopolitičkih posledica.

Stav Izraela

Izraelski premijer i bivši ministar odbrane još uvek nisu izdali zvanične izjave povodom ove odluke, ali se očekuju oštre reakcije iz Tel Aviva.

Izrael je više puta odbacio legitimitet MKS-a, tvrdeći da su njegovi postupci politički motivisani i usmereni na podrivanje suvereniteta države Izrael.