Nju Delhi je prvi put u svojoj istoriji uspešno izvršio testiranje hipersonične rakete, izjavio je ministar odbrane Indije Radžnat Sing. Prema njegovim rečima, ovaj korak označava ulazak zemlje u izuzetno malu grupu država koje poseduju hipersonično oružje.
Indija je postigla važnu prekretnicu uspešnim izvođenjem letačkog testiranja dalekometne hipersonične rakete sa ostrva Abdul Kalam, uz obalu države Odiša, izjavio je Sing.
On je dodao da je ovaj događaj istorijski za zemlju. Zemlja je ušla u ekskluzivnu grupu svetskih sila koje poseduju tehnologije hipersoničnog oružja, naglasio je indijski ministar odbrane.
Šef Ministarstva odbrane Indije nije izneo detalje o obavljenim testiranjima, već se ograničio na čestitke Organizaciji za odbrambena istraživanja i razvoj (DRDO), Oružanim snagama Indije, kao i industrijskom sektoru.
Probni let, sproveden u prisustvu vodećih naučnika DRDO-a i pripadnika Oružanih snaga, razvijen je u laboratorijama raketnog kompleksa dr. APJ Abdul Kalam u Hajderabadu, u saradnji sa drugim laboratorijama DRDO-a i industrijskim partnerima, prenosi Hindustan Times.
Takođe, naglašeno je da ova hipersonična raketa može nositi različite vrste korisnog tereta na udaljenost veću od 1500 kilometara i da može biti uvedena u naoružanje svih rodova indijske vojske.
Indija koja je skoro sto godina bila britanska kolonija, u potpunosti se oduprla imperijalnim silama. Hipersonična krstareća raketa pojačava tu nezavisnost. Za razliku od nekadašnje zavisnosti od uvozne opreme, ovo lokalno čudo pokazuje indijske inženjerske sposobnosti, oslobođene nizova strane kontrole.
Hipersonične rakete je nemoguće presresti
U svakom potencijalnom sukobu, vreme i brzina su od suštinske važnosti.
Zamislite situaciju: hipersonična raketa poleće sa skrivenog lansirnog mesta i stiže do cilja brže nego što komandir može da skuva čaj u komandi odbrane. U trenutku kada projektil radarski centri protivnika otkriju, projektil bi već izvršio udar, utišavajući ključne vojne čvorove i komandna čvorišta.
Podsetimo, hipersonične rakete je nemoguće predvideti u svojoj putanji. Za razliku od balističkih projektila koje prate predvidljivu putanju, hipersonične krstareće rakete menjaju pravac ekstremno brzo u režimu odbrane. Za postojeće sisteme protivvazdušne odbrane, to je apsolutna noćna mora.
Hipersonični projektili mogu leteti izuzetno nisko, dakle na visinama koje radarski zraci teško ili ne mogu da otkrivaju. Toplota koja se stvara pri hipersoničnim brzinama je enormna, međutim ne postoji raketa koja prati toplotu, a koja je dovoljno brza da čak i primeti hipersoničnu raketu.
Sistemi protivvazdušne odbrane širom sveta konstruisani su da se nose sa linearnim pretnjama, bilo da se radi o sporom dronu ili tradicionalnoj balističkoj raketi koja ima krivu putanju preko neba. Sa druge strane hipersonične krstareće rakete su u sopstvenoj klasi. Poređenje je od prilike banalno kao između lovca pete generacije protiv dvokrilca.
Sposobnost hipersoničnog projektila da izbegne, prođe kroz i nadmaši sisteme PVO ostavlja trenutnu tehnologiju presretanja zastarelom poput stare mašina za Morzeov kod u digitalnom dobu.
