Kulminacija ukrajinskog sukoba: 200.000 ruskih vojnika pod oklopom spremno za Zaporožje i kraj rata?

Uveče 25. oktobra, ruska vojska napala je ciljeve u Kijevu uz pomoć kamikaza dronova, sa kojima ukrajinska protivvazdušna odbrana nije mogla da izađe na kraj.

„Ostaci su pali u oblasti Darnicki, izazivajući požar,“ saopštile su kijevske vlasti, dok stanovnici Kijeva na društvenim mrežama pišu o požarima i uništenim objektima u gradu.

U napadu je učestvovalo oko dvadesetak napadačkih dronova. Lokalni izvori su prikazali snimke eksplozija i vatre.

Juče i danas ruski predsednik okupio je nekoliko zemalja u okviru BRICS-a (uključujući Tursku) kako bi potpisali dogovor o zajedničkim ciljevima, stvarajući uniju koja je ozbiljan izazov Zapadu. To je plan dugih godina koji možda datira još iz vremena SSSR-a sa ciljem smanjivanja dominacije SAD.

Međutim, Moskva, koja je trenutno angažovana u ukrajinskom sukobu, želi da ovaj konflikt okonča u svoju korist.

Nove informacije otkrivaju koncentraciju ogromne ruske armije od 200.000 vojnika na jugu Ukrajine. Radi se o kolosalnoj sili od 200.000 ruskih vojnika, zajedno sa hiljadama tenkova, samohodnih haubica, borbenih vozila pešadije, TOS-1,2,3, koja su koncentrisani na jugu.

Ove snage pokrivaju pravce Zaporožje, Dnjepar i Krimski.

„Odnos artiljerijskih granata na frontu je 1 prema 2. Na početku godine bio je 1 prema 7, a tokom leta 1 prema 3,“ navode izvori.

Ogromna koncentracija ruskih snaga podseća na pripreme za zauzimanje Berlina 1945. godine, ali sada to nazivaju Kijevom, gde planiraju da stignu, bar do predgrađa, kako bi okončali ovaj konflikt i nastavili sa planovima ekonomskog rasta, kako pokazuje i sastanak BRICS zemalja.

Rusi su probili ukrajinsku odbranu i zauzeli polovinu Selidova, postavljajući svoju zastavu na višespratnice.

Pojedini ukrajinski vojni zvaničnici i analitičari u Kijevu ne oklevaju da pišu o lošem stanju ukrajinske vojske i velikom napredovanju ruskih snaga.

Ruske trupe su napredovale u centru Selidova, duž železnice ka Višnevom i u oblasti deponije rudnika koja nosi ime po selu.

Hiljade Severnih Korejaca ulaze u ukrajinski sukob u zamenu za nuklearnu tehnologiju od Rusije?

Kako rat u Ukrajini eskalira, Severna Koreja povećava svoje učešće, tražeći zauzvrat nuklearnu tehnologiju od Rusije za lansiranje projektila i obuku vojnih kadrova, tvrde zapadni mediji.

Prema Kirilu Budanovu, šefu ukrajinske vojnoobaveštajne službe, Severna Koreja je zatražila nuklearno oružje niske snage i sisteme za lansiranje raketa sa podmornica.

Južnokorejske obaveštajne službe upozorile su da bi ruska pomoć u modernizaciji severnokorejske vojske mogla destabilizovati region.

Ovaj sporazum između severnokorejskog lidera Kim Džong Una i ruskog predsednika Vladimira Putina zvanično je potpisan kao odbrambeni pakt u junu 2024, što označava sve jaču vojnu saradnju između dve zemlje.

Ova saradnja nije nova. Severna Koreja navodno isporučuje municiju, rakete i drugo oružje Rusiji od avgusta 2023, sa preko 20.000 kontejnera vojne opreme.

Sada, Pjongjang očigledno povećava svoje angažovanje slanjem vojnika da podrže ratne napore Rusije, smatraju na zapadu.

Ukrajinski predsednik Zelenski i južnokorejske obaveštajne službe izvestili su da se severnokorejski vojnici obučavaju u Rusiji, a prve jedinice se očekuju u novembru 2024. godine. Jedino nije objašnjeno zašto im je potrebna dodatna obuka.

Zelenski je osudio ovaj potez, nazivajući učešće Severne Koreje „drugom državom koja učestvuje u ratu protiv Ukrajine,“ pozivajući na snažan međunarodni odgovor, misleći verovatno na preko 50 zemalja kolektivnog zapada koje stoje iza njega obaveštajno i finasijski.

Američke obaveštajne službe izveštavaju da je 1.500 severnokorejskih specijalnih jedinica već stiglo u Rusiju, sa planovima za raspoređivanje još hiljada.

Ovi vojnici, prerušeni u ruske uniforme, obučavaju se pre nego što budu poslati na prvu liniju fronta. Ovo bi, ako se pokaže tačnim, predstavljalo prvo veliko vojno angažovanje Severne Koreje u inostranstvu posle Korejskog rata 1950-ih.

Zauzvrat, Severna Koreja ne dobija samo rusku vojnu opremu, već i potencijalno kritičnu podršku za svoj nuklearni i raketni program, smatra Pentagon. Pjongjang traži rusku pomoć u poboljšanju tehnologije interkontinentalnih raketa i drugih naprednih oružanih sistema, uključujući mogućnosti za svemirski nadzor.

Ovi događaji predstavljaju značajnu pretnju regionalnoj bezbednosti, posebno za protivnika broj jedan, Južnu Koreju, koja je već danima uznemirena usled sve veće vojne saradnje između Rusije i Severne Koreje.

Južnokorejske obaveštajne službe oglasile su se alarmom koji ne gase zbog posledica ovog sve jačeg saveza, iako prepuni američkih vojnih baza po svojoj teritoriji što sa druge strane, u odnosu Moskve i Pjongjanga nije slučaj.

Zvaničnici u Seulu opisali su prisustvo severnokorejskih vojnika kao „ozbiljnu pretnju bezbednosti“ i upozorili da bi ruska podrška u modernizaciji vojske Severne Koreje mogla destabilizovati region.

Očekivano, Južnokorejski zvaničnici takođe su rekli da bi mogli da preispitaju svoju politiku nepružanja vojne pomoći Ukrajini, u zavisnosti od razvoja situacije.

Putin, koji je u početku tražio brze pobede, sada sve više dobija strane podrške. Pored Severne Koreje, Rusija navodno prima oružje i od Irana i Kine, čime se geopolitička situacija dodatno komplikuje, tvrdi istih 50-ak zapadni država koji finansiraju Kijev.

Putin želi da okonča sukob sa Ukrajinom oko februara, smatraju neki na zapadu, obeležavajući tri godine od eskalacije sukoba u Ukrajini 2022.