MiG-35: Rusija 2025. započinje masovnu proizvodnju lovca koji “vidi” nevidljive F-22 i F-35

Moskva je objavila da će 2025. godine početi masovnu proizvodnju lovca MiG-35, jednog od najperspektivnijih aviona ruske vazduhoplovne industrije.

Izvršni direktor ruske korporacije United Aircraft Corporation (UAC), Jurij Sljusar, objavio je da će lovac MiG-35 (NATO kodnog imena Fulcrum-F) generacije 4+++ ući u masovnu proizvodnju sledeće godine.

Direktor UAC je takođe izjavio da je ovaj korak usmeren na jačanje aktuelne flote ruskog ratnog vazduhoplovstva sa većim brojem lovačkih aviona.

Neka od proizvedenih MiG-35 aviona zameniće deo gubitaka lovačkih i ostalih vojnih aviona koje je Moskva pretrpela u tekućem rusko-ukrajinskom ratu.

Paralelno, MiG-35 će popuniti prazninu u ruskom arsenalu nastalu zbog kašnjenja u proizvodnji Su-57, prvog lovca pete generacije u zemlji.

Rusija izgleda da i dalje razvija kako lovca Su-57, tako i Su-75 Checkmate, i priprema se da ih u narednim godinama uvede u svoje vazduhoplovne snage u velikim količinama.

MiG-35 će dopuniti njihove mogućnosti kao lovac generacije 4+++, rekao je ruski direktor.

Zbog hitnih potreba Kremljevih vazduhoplovnih snaga, serijska proizvodnja MiG-35 se smatra prioritetom ruskog ministarstva odbrane. Uprkos ovom neočekivanom saopštenju, ne očekuje se da će Rusi raditi na “brzinu”.

MiG-35 će biti opremljen nekim od najnaprednijih oružanih sistema i senzora koje Rusija trenutno poseduje.

Šta predstavlja MiG-35?

MiG-35 je jedan od najnovijih višenamenskih lovačkih aviona Moskve. Ne ispunjava sve uslove da bude klasifikovan kao avion pete generacije (prvenstveno zato što nije stelt), pa ga Rusi reklamiraju kao lovac generacije 4+++.

Opremljen je AESA radarom Zhuk-AM, sistemom koji mu pomaže da otkrije neprijateljske avione na maksimalnoj udaljenosti od 220 kilometara.

Rusi tvrde da sa ovim radarom MiG-35 može da detektuje čak i stelt lovce, poput F-22, sa udaljenosti od 80 kilometara. Dakle, radar Zhuk-AM predstavlja “oči i uši” ruskog perspektivnog lovca.

Pored toga, MiG-35 može da dostigne maksimalnu brzinu od 2,25 maha na visinama do 19,812 m uz pomoć dva motora Klimov RD-33K. Avion je projektovan da izdrži 9G. Lovac MiG-35 može pratiti do 30 ciljeva i gađati 6 ciljeva istovremeno.

MiG-35 je jedinstven na svoj način, jer je to prvi ruski lovac koji je pretvoren iz palubnog u kopneni, a ne obrnuto, kako je uobičajeno. Tokom poznih godina bivšeg SSSR, avioni sa horizontalnim poletanjem i sletanjem bili su potrebni za opremanje teških krstarica koje su nosile avione.

Suhoj je razvio teški lovac Su-27K, kasnije preimenovan u Su-33, a MiG je dizajnirao višenamenski avion za vazdušne i površinske operacije, prvenstveno protiv morskih ciljeva, zasnovan na lakom lovcu MiG-29M. Modifikovan je da uzleti sa odskočne daske i sleće na palubu pomoću kuke, a opremljen je mehanizmom za sklapanje krila.

Dalji razvoj projekta bili su palubni lovci MiG-29K i MiG-29KUB, razvijeni po narudžbini indijske mornarice, koji su nabavljeni i za bivšu rusku tešku krstaricu-nosač aviona „Admiral Gorškov“ 1143, kasnije preuređenu u nosač aviona „Vikramaditja“. Ove letelice su našle mesto i na palubi poslednje ruske teške krstarice nosača aviona „Admiral Kuznjecov“.

Lovac MiG-35 i njegova dvoseda verzija, MiG-35D, produkt su duboke modernizacije MiG-29K i MiG-29KUB. Inženjeri su značajno pojednostavili njegov dizajn tako što su uklonili palubne detalje kao što su kuka i mehanizam za sklapanje krila, i optimizovali aerodinamiku trupa, smanjujući radarski potpis.

Ugrađeni su ekonomičniji motori, a u verziji MiG-35 sa jednim sedištem u kokpitu je ugrađen dodatni rezervoar za gorivo. Ovo je omogućilo povećanje maksimalnog dometa leta na 3100 km, što ga je približilo dometu od 3600 km kojim raspolaže Su-35.

Zahvaljujući mogućnosti ugradnje savremenog radara sa аktivnim elektronskim upravljanim antenskim nizom (AFAR), radioelektronskoj opremi (BREO) i avionici, ruski lovac s pravom pripada generaciji „4++“. Može da koristi sve vrste postojećeg avionskog naoružanja, uključujući laserski vođenu preciznu municiju i rakete dugog dometa.

Oprema u letilici izgrađena je na modularnom principu, što omogućava da se fleksibilno modernizuje i unapređuje. Veliku prednost MiG-35, nasleđenu od palubnog aviona, predstavlja njegova ojačana konstrukcija okvira i krila, koja omogućava ugradnju teške municije velikih dimenzija.

Robusni stajni trap omogućava lovcu da lako sleti na tlo, put ili na oštećenu pistu. Avion, prvobitno dizajniran za rad sa nosača aviona, maksimalno je nepretenciozan i autonoman.

Pojava MiG-35 na poprištu rusko-ukrajinskog sukoba zabeležena je tek na zimu 2023. godine. Glavni konstruktor UAC, Sergej Korotkov, izjavio je da je „letelica već uključena u tekuće operacije.”

Sve u svemu, ovo je odličan frontovski lovac za tekući sukob u Ukrajini. No, iako postoji baza komponenata i dve fabrike za serijsku proizvodnju, do sada je izrađeno samo nekoliko aparata.