Iran pod ‘visokim naponom’ dok čeka udar Izraela: ‘Zabrana’ pejdžera i radija, regrutovanje hakera i pomoć iz Rusije

Iran je pod „visokim naponom“ kako dani prolaze, zabrinutost oko toga kada, ali uglavnom oko toga gde će Izrael napasti, stalno raste.

Dok Islamska Republika priprema odbranu na svim nivoima kako bi minimizovala gubitke i zaštitila ono što smatra najvažnijim, svesna je da će Izrael ostvariti svoju pretnju da će “naplatiti” za “kišu” balističkih raketa koje je Teheran poslao.

Sa druge strane, na diplomatskom nivou vlada galama, a Iran je navodno zatražio, kako tvrdi Njujork tajms, od Rusije da pomogne na nivou ranog upozorenja.

Poenta je da još niko ne zna kako, gde i kada će izraelski napad biti izveden. Šta onda radi Iran da se pripremi?

Sateliti, S-400 i Rusija

Na diplomatskom nivou tema je goruće pitanje. Iran je, piše Njujork tajms, zatražio od Rusije da pomogne na nivou ranog upozorenja, konkretno, da obezbedi potrebne informacije sa špijunskih satelita koje ima.

U ovom slučaju, ruski sateliti bi mogli da upozore iransku protivvazdušnu odbranu o pokretanju napada, na primer lansiranje projektila ili poletanje lovaca, i usmere sisteme protivvazdušne odbrane da pokrenu protivmere.

Kremlj je na otvorenoj liniji sa Netanjahuovom, što potvrđuje činjenica da je postojala komunikacija sa pokušajem da se spreči iranski napad 1. oktobra, ali se zapadni analitičari i diplomate slažu da „Rusija ne može sebi da priušti da uskrati pomoć Iranu“.

Iran je uveravao Moskvu da ne želi da se upusti u rat sa Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama, što je dodatni razlog zašto Rusija ne može da odbije zahtev za podršku iranskoj protivvazdušnoj odbrani.

I dok su iranske oružane snage i sistemi protivvazdušne odbrane stavljeni u stanje visoke pripravnosti, očekuje se da će predstojeći izraelski napad pokazati kakve je napredne protivvazdušne i radarske sisteme Teheran dobio prošlog avgusta.

Iranski zvaničnici su tada otkrili da su sistemi počeli da pristižu, ali ostaje nejasno da li su oni uključivali ruski protivvazdušni i protivraketni sistem S-400. Podsetimo Iran već ima PVO sistem S-300.

Očekuje se da će na najosetljivijim i najverovatnijim ciljevima, kao što su nuklearni objekti i postrojenja za proizvodnju i izvoz nafte, bezbednosne mere biti na najvišem nivou. Mega tankeri su već isplovili iz trasportinih luka koje mogu biti pogođene.

Lider je na “bezbednoj lokaciji”

Iranski vrhovni vođa ajatolah Hamnei se možda pojavio u javnosti mašući puškom kako bi pokazao da se ne plaši Izraela, ali to ne znači da je on laka meta za Izrael.

Kako je poznato da je Izrael u velikoj meri promenio svoju taktiku, planirajući precizne udare kako bi neutralisao vođe svojih rivala (kao što je radio i radi sa Hamasom i Hezbolahom, već više od nedelju dana se zna da je Hamnei prebačen na „bezbednu lokaciju“.

Očigledno ni lokacija nije otkrivena, ostavljajući nas da pretpostavimo da je u pitanju neka vrsta skloništa. Isto se, uostalom, dešava, ali sa nižim tonovima i intenzitetom, sa ostatkom iranskog rukovodstva, iako se Teheran usredsredio na zaštitu svog vrhovnog lidera od Izraelaca.

Eksplodirajući pejdžeri i voki-toki? Ne u Iranu

Iskustvo Hezbolaha sa eksplozijama uređaja sa pejdžerima bila je pouka za Iran. Nakon toga, Iran je naložio svojim političkim i vojnim vođama da prestanu sa korišćenjem ovih uređaja i da uklone elektronske uređaje koji bi mogli biti zamke.

Iran je takođe zatražio pomoć od ruskih i kineskih tajnih službi u proveri uređaja. Do sada ništa sumnjivo nije pronađeno.

Obračunavanje sa agentima Mosada

Lider Hezbolaha Hasan Nasralah preduzeo je drakonske mere za svoju bezbednost, ali je posle napada 6. oktobra stalno bio zabrinut da će biti ubijen. Zbog toga je stalno menjao skloništa.

Nekolicinu ljudi izvan Hezbolaha koji su se s njim sastajali, transportovali su sa povezima na očima tek nakon nebrojenih krugova Bejrutom da izgube orijentaciju.

Izraelci su verovatno dobili informacije o njegovoj lokaciji od Iranaca, koji su bili dobro pozicionirani u iranskom sistemu. U IRGC trenutno sprovode istragu kako bi otkrili ko u njihovim redovima sarađuje sa Izraelom.

Do sada je uhapšeno 20 iranskih zvaničnika, uključujući šefa tajne službe zadužene za pronalaženje izraelskih agenata.

Aktiviranje savezničkih grupa

Iran navodno planira da uzvrati kada ga napadne Izrael. Pri tome će, čini se, biti korišćeni ne samo njihovi raketni sistemi, koji su ionako spremni, već i regionalne grupe koje finansiraju i opremaju.

Iranci su navodno obavestili paravojne i vojne grupe u susednim zemljama da “reaguju” ako do napada dođe. S obzirom na to da neki od njih, poput jemenskih Huta, gađaju američke snage, to je i razlog zašto su SAD pre početka izraelskog napada napale vojne položaje u Jemenu.

Na kraju krajeva, Islamski otpor u Iraku (naoružana koalicija paravojnih grupa u Iraku i Siriji) je takođe rekao da će napasti američke baze u Iraku i širom regiona ako se Sjedinjene Države pridruže izraelskom napadu na Iran.

Hakeri na gotovs

Pošto je rat sada na ekranima mobilnih i kompjuterskih uređaja, Iranci veruju da Izrael može da koristi svoju naprednu tehnologiju za vođenje elektronskog rata, parališući komunikacije i trgovinu zemlje. Zbog toga je Iran sada aktivirao svoju “armiju” hakera.

Kako bi Izrael mogao da udari Iran? Koje su moguće mete?

Iako je Džo Bajden izjavio da SAD neće podržati Izrael u ciljanju iranskog nuklearnog programa, Stejt department je naveo da Izrael nije dao nikakve garancije da neće napasti iranska nuklearna postrojenja kao odmazdu za udare iranskih balističkih raketa.

Scenario napada Izraela na iranska nuklearna postrojenja, pored naftnih, kako je izveštavao Politiko, jeste realan i izazvao je uzbunu u međunarodnoj zajednici.

Izraelska vojska izjavila je danas (5. oktobra) da će proširiti svoje operacije na više frontova oko godišnjice napada od 7. oktobra u ponedeljak, dok se istovremeno priprema za “značajnu i ozbiljnu” odmazdu protiv Irana zbog velikog napada balističkim raketama prošle nedelje na Izrael.

„IDF priprema odgovor na neviđeni i nezakoniti napad Irana na izraelske civile i Izrael“, rekao je vojni zvaničnik, prenosi britanski Gardijan. U međuvremenu, Jerusalem Post navodi da postoji široka preporuka unutar IDF-a za odgovor na iranski napad, uz minimiziranje rizika i maksimiziranje učinka.

Konkretno, prema istom izveštaju, izraelska vojska je pojasnila da se borba trenutno vodi na sedam različitih frontova. Pored kontinuiranih borbi u Gazi i na Zapadnoj obali, izraelski vojnici i snage su uključeni u operacije u Libanu, Iranu i protiv njihovih saveznika u Jemenu, Siriji i Iraku.

Što se tiče odmazde protiv Irana, izraelski mediji, pozivajući se na Izraelske odbrambene snage, navode da vojska planira „značajan“ odgovor, iako priroda tog odgovora nije precizirana.

Mogući napad na iranska nuklearna postrojenja

Pretnje Izraela za napad na iranska nuklearna postrojenja su tehnički ostvarive, ali prate ih značajni izazovi i rizici. Izrael je u prošlosti pokazao da može izvesti napade na udaljene ciljeve koristeći svoje napredne lovce, kao što su F-35 i sisteme za dopunu goriva u vazduhu.

Glavna iranska nuklearna postrojenja, kao što su ona u Natanzu i Fordou, veoma su dobro zaštićena, mnoge od njih su u podzemnim skloništima, što otežava njihovo uništenje. Ipak, napad nosi značajne rizike.

Pre svega, verovatnoća iranske odmazde je veoma velika, ne samo prema Izraelu, već i prema Sjedinjenim Američkim Državama i saveznicima u regionu. Pored toga, Hezbolah, koji je podržan od strane Irana, mogao bi da pojača napade na Izrael.

Takođe, ovakav potez mogao bi da podstakne Iran da ubrza svoje nuklearne ambicije umesto da ih obustavi. Na međunarodnom planu, napad bi mogao da smanji diplomatsku podršku Izraelu, koja se blago oporavila nakon sukoba u Gazi.

Izrael bi takođe morao da pređe vazdušni prostor drugih zemalja, kao što su Jordan i Irak, što zahteva koordinaciju (Jordan) ili toleranciju (Irak) tih zemalja, što dodatno komplikuje operaciju.

Iako Izrael ima vojnu sposobnost za ovakav napad, troškovi i rizici, kako na regionalnom, tako i na međunarodnom nivou, veoma su visoki, čineći ovakvu akciju veoma složenom i sa neizvesnim ishodima.