Kada se PVO sistem Gvozdena kupola okrene protiv gazde – kako je pogođen izraelski brod Dvora?

Brzi patrolni brod Dvora iz sastava 914. skvadrona patrolne flote Shayetet 15 iz Haife, 25. avgusta je na oko tri do četiri kilometra od obale, u blizini izraelsko-libanske granice, štitio obalu od fizičke invazije, pomagao u identifikaciji pretnji od Hezbolaha i u obaranju UAV.

Iznenada, radar Gvozdene kupole (Iron Dome) je identifikovao na pučini u pravcu leve obale Izraela jednu ili dve bespilotne letilice lansirane od strane Hezbolahai odmah je lansirao raketu-presretač (interceptor) Tamir.

Na opšte zaprepašćenje, ubrzo je usledio udar po krmi Dvore. Brod je pretrpeo ne toliko velika oštećenja ali su tri mornara povređena. Jedan od njih, podoficir prve klase David Moshe Ben Shitrit, zadobio je takve povrede da je drugim brodom odmah prevezen do pristana Nahariya a odatle u lokalni medicinski centar. Na žalost, lekari su mogli da konstatuju samo smrt.

Izraelsko vazduhoplovstvo i mornarica odmah su započeli istragu oko ovog udesa. Na brodu su pronađeni delovi presretača, koji nisu eksplodirali što je sreća; u suprotnom, ceo brod bi se verovatno zapalio.

U početnoj fazi istrage zaključeno je da je najverovatnije došlo do retkog kvara u kome su na presretaču slučajno pobrkani podaci o cilju, raketa je promenila pravac kretanja i, umesto da pogodi bespilotnu letelicu, udarila je Dvoru i mornare na palubi. Praktično, Gvozdena kupola je gađala sopstveni brod!

Druga mogućnost, koja se takođe razmatra, jeste da je UAV uspešno presretnut na maloj visini iznad Dvora, a krhotine presretača nastale nakon eksplozije udarile su krmu i mornaare na palubi.

Oštećeni brod Dvora vratio se u svoju bazu u Haifi a očekuje se da će za 24-48 sati biti potpuno obnovljen i spreman za borbu.

U pitanju je plovilo brzine 37 čvorova, dužine 22 metra, pogonjeno sa 2 dizel motora 3.410 kW i dva Arneson ASD-16. Kompanija Ha-ta’asiya ha-avirit le-yisra’el(IAI) je izraelskoj mornarici isporučila 10 ovakvih brodova.

Iron Dome (Gvozdena Kupola) ukratko

Raspoređene u južnom Izraelu 2011. nakon rata između Izraela i Hezbolaha, SAD su pomagale i finansirale razvoj odbrambenog raketnog sistema kratkog dometa. Oni su doprineli najmanje 1,6 milijardi dolara sistemu Gvozdene kupole od 2011. do 2021. godine, plus još jednu milijardu 2022. godine.

Sastoji se od radarske jedinice i kontrolnog centra koji može da otkrije obližnje projektile, kao što su rakete nakon lansiranja, i izračuna njihovu putanju i cilj, a sve ovo za nekoliko sekundi. To je neophodno, jer u odnosu na udaljenost od pojasa Gaze, Izraelci imaju samo 15 do 90 sekundi da pobegnu od nadolazeće rakete i zaklone se.

Sistem može da prati rakete dometa do 70 kilometara. Prema ekspertima, za zaštitu cele zemlje bilo bi neophodno 13 sistema. Izrael koristi i druge sisteme da se zaštiti. „Gvozdena kupola” je usmerena na rakete kratkog dometa.

Izraelske odbrambene snage su navele „da je svrha Gvozdene kupole da zaštiti izraelske građane od stalne pretnje raketama tako što će ih presresti“. ID je opisao Gvozdenu kupolu sa tri prideva: „Precizan, brz i sposoban“.

Naoružan raketama presretačima Tamir, odbrambeni sistem sposoban za više misija može da obori neprijateljske rakete i artiljeriju na udaljenosti do 70 kilometara. Napredni raketni sistem ima radarsku stanicu koja detektuje i prati putanju neprijateljskih projektila pre nego što lansira raketu da ih presretne. Rakete prate svoju metu elektro-optičkim senzorima i detoniraju u vazduhu kada se približe.

Iako Gvozdena kupola nema savršenu evidenciju presretanja, presrela je većinu neprijateljske vatre na izraelski vazdušni prostor, posebno tokom perioda jake vatre od strane Hamasovih boraca.

Međutim, Gvozdena kupola je samo jedan nivo onoga što se smatra jednim od najnaprednijih sistema protivvazdušne odbrane na svetu. Rakete imaju mnogo veći domet od projektila, ali imaju i nedostatak što su skupe. Procenjuje se da rakete Tamir lansirane iz Gvozdene Kupole koštaju oko 50.000 dolara.