Ako je artiljerija kraljica rata, onda su tenkovi kraljevi ratišta. Od trenutka kada su se pojavili predstavljaju neizbežnu polugu vatrene moći svake armije.
Bez obzira na to što su odmah izmišljena i veoma efikasna protivoružja, tenk ne prestaje da dominira borbenom prostorijom. Nema oružanih snaga koje bi ga se odrekle i svoje redove popunile samo PT sredstvima.
Najnoviji ratni sukob, SVO na prostoru istočne Ukrajine, upravo to i dokazuje. Bez obzira na gubitke, tenkovi su tamo i bez njih ne započinje nijedna ozbiljna operacija.
I oni su se prilagođavali, pojačavali oklop, snagu oruđa i agregata, usavršavali sistem za upravljanje vatrom, komunikacije, samozaštitu, uparivanje sa najsavremenijim komunikacijskim sistemima.
Za filmsku industriju tenk je veoma zahvalno sredstvo iz mnogo razloga. Najpre, impresivan je sam po sebi. Ako se snimi na pravi način, on je i zastrašujući. Produkcijski gledano, nije ga teško nabaviti (kao, recimo podmornicu ili brod).
Ukoliko nema odgovarajućeg modela, lako ga scenski radnici mogu pretvoriti u traženi model.
Sada, s digitalizacijom, to je veoma lako. Primer filma ”28 Panfilovaca” svedoči o tome. Kako se producent snašao da bi prikazao impresivan talas tenkova kojih više nema ni u muzejima, a na ekranu deluju krajnje uverljivo?
Prema vernoj maketi nemačkog tenka, urađenoj 3D tehnologijom, napravljene su četiri puta veće digitalne i trodimenzionalne makete od standardnih, pa su zatim, pomerane po potrebi specijalnim kranom.
Njihovo kretanje je snimano na pozadini zvanoj chroma key četiri puta brže, pa su zatim u montaži snimci usporavani četiri puta, kako bi se dobio realistički, uverljiviji hod teške mašine. Posle toga su ”prelepljivani” kadrovi sa seta.
To se može primetiti kada kamera snima tenkove iz gornjeg nultog rakursa pri čemu se vide tragovi dubla, odnosno vraćanje scena – stope pešadije u snegu. Za krupne planove pravljene su klasične makete-kulise.
Tenkovi su s još jednog stanovišta interesantni filmskoj estetici: reč je o veoma dragocenom momentu na ratištu – timskom radu. Kao retko gde, u tenku on dolazi do izražaja. Delići sekunde mogu neuigranu ili nesložnu posadu odvesti u smrt.
Pri tom scenarista može s lakoćom iskoristiti u građenju zapleta i opšte kompozicije njihove međusobne odnose, subordinaciju, inicijativu itd. Sve u svemu, tenk je veoma zahvalan glumac.
U to se možete uveriti ako pogledate (ako već niste) neki od predloženih filmova sa naše liste. Ovde su navođeni nazivi iz naše prikazivačke mreže, a pored njih su dati i originalni. Toplo preporučujemo, uz kratak opis, da ih odgledate, ako već niste.
- ”T-34”. Naivna priča o jednoj posadi, neobičnoj za rusku poslovičnu filmsku preciznost. Započinje ambiciozno, da bi na kraju dezavuisala i sam tenk kome je posvećena, ali i domišljatost ruskih i nemačkih vojnika. Dečji film.
- ”Zver” (”The Beast of War”). Američki film koji prati posadu jednog sovjetskog tenka ”T-55” koji se izgubio (!) u Afganistanu.
- ”U ratu, kao u ratu” (”На войне как на войне”). Neobična sudbina jedne ”samohotke” koja je, umesto da ide iza tenkova, krenula ispred njih u nepredvidive avanture. Ratna stvarnost na sovjetski način.
- ”Zlato za odvažne” (”Kelly’s Heroes”). Jedna od najpopularnijih fikcionih komedija o pokušaju Amerikanaca da opljačkaju jednu banku, u čemu se lopovski složno dogovaraju s posadom jednog nemačkog tenka. Do danas se prepričavaju sekvence iz tog filma koji je u prvi plan izbacio Donalda Saterlenda kao pra-hipika.
- ”Bes, Srce od čelika” (”Fury”). Maštovit način da se pokaže složen život jedne tenkovske posade i njen neumitni kraj.
- ”Četiri tenkista i pas” (”Czterej pancerni i pies”). Neverovatno uspešan poljski serijal koji je posebno bio popularan u SSSR gde je prikazivan više puta, uz nagradne temate po školama. Kako se psić našao u jednoj posadi i kakva je njegova sudbina bila. Jasno je da su Poljaci majstorski umeli da iskoriste čovekoliko lice rata. U DDR je išao pod naslovom ”Vier Panzersoldaten und ein Hund ”
- ”Oklopni bataljon” (”Tankový prapor”). Sigurno najciničniji i najmaštovitiji film o besmislu hladnog rata i sovjetskom nametanju svog načina obuke, uz vrlo specifičan čehoslovački humor po čemu su oni nadaleko poznati. Prema romanu Jiržija Škvoreckog koji je prebegao s Formanom u SAD; tamo je osnovao svoju izdavačku grupu ”69 publichers”, a Forman je već prvim filmom ”Let iznad kukavičjeg gnezda” snimio tek drugi film u istoriji koji je dobio pet glavnih oskara. Potom su usledile ”Kosa”, pa ”Regtajm”, a onda i ”Amadeus”.
- ”Bitka u Ardenima” (”Battle for Bulge”). Realistički prikazana trka s vremenom kako bi se jedna od strana dočepala ogromnog skladišta tenkovskog goriva. Amerikanci da sačuvaju skladište i spreče Nemce u prodoru, a Nemci da nastave dalji blickrig – kad mu vreme nije. Rezultat znamo.
- ”Oslobođenje – Kurska izbočina” (”Oгненная дуга”). Epska freska o najvećoj tenkovskoj bici u istoriji. Jedan od filmova iz ciklusa Jurija Ozjerova ”Oslobođenje” koji su svi od reda bili državni projekti i snimani su i kao školsko-nastavna sredstva.
- ”Liban (”Lebanon”). Izvanredan, intimistički film o saradnji i problemima posade jednog tenka ”Čenturion” koji je zalutao u centar neprijateljskog grada. Za svoj unikatni, intimistički pogled na svet života jedne posade, dobio je u venecijanskoj Mostri ”Zlatnog lava”. To je zaslužio ne samo kao ratni film, već kao vrhunski umetnički tumač najvećih stravova i odlučnosti čoveka.
Liban je za mene zanimljiv film
A sto se tice tenka,pa on je u sustini samohodni top . VRS ga je cesto koristila I kao artiljerisko sredstvo
Bravo Barone! Emilio Fernandez je režirao najpopularniji meksički film ”Un dia de vida” (jedan dan života), a Gabriel (snimatelj) je bio Ejzenštajnov učenik. Inače, Emilio je u ”mali džep” stavio prvu holivudsku ekipu u filmu ”Divlja horda”. Lep Offtopik, svaka čast!
Господине Ивићу захваљујем на похвали! Иначе сам вођен неком лошом инерцијом погрешно написао Емилиано уместо Емилио (како сте и навели) право име познатог мексичког филмског радника Фернандеза. Он је писао и сценарије и глумио не само генерала Мапачеа у Пекинпоовој култној “Дивљој Хорди”. Снимио је око 40 филмова од којих је 1950-их код нас био изизетно популаран његов филм “Један дан живота” (Un dia de vida) захваљујући између осталог дивној мелодији “Мама Хуанита” (успела прерада мексичке рођенданске песме Лас мањанитас). Иначе Е. Фернандез је 1946.г. први добио Златну палму у Кану за његову најбољу филмску драму Марија Канделарија. Награђиван је и за друге филмове.
Добро сте подсетили да је познати мексички директор фотографије Габријел Фигероа сарађивао са великим Сергејем Ајзенштајном у току његовог боравка тамо и снимања филма “Да живи Мексико”.
Видим да сте и ви љубитељ седме уметности што ценим.
Могу навести да је наведени филм “Келијеви хероји (1970)” сниман у југословенско-америчкој продукцији и приказиван је под помало циничним називом “Ратници” – јер се радња заснива на пљачки златних полуга у јеку Другог светског рата. Неком рат, неком брат – народски речено. Поздрав и наставите писати занимљиве текстове по могућношћу прожете седмом уметношћу!
U mojoj bibliografiji nalazi se knjiga “Kalibar35″ ( asocijacija da i film može da ubije) u kojoj se nalaze studije o najznačajnijim filmovima ratne tematike(moje osnovne studije su produkcija na FDU).Zahvaljujući Nikoli Karoviću na jednom od prvih FESTOVA upoznao sam Kolombu Dominguez i Fernandeza.
Gabriel je od Ejzenštajna prihvatio običaj da crta kadrove kako bi dobio pravi odnos crnih i belih površina. Takvii se više ne rađaju. Inače, Roberto Kanedo ( pukovnik) se proslavio kao horor glumac, a njegov drug, filmski general, bio je najpopularniji pevač Meksika! Hvala Vam što ste ” zagrebali” po mojim sećanjima. Zboog takvih čitalaca se piše!
Jedan od Šermana iz Kelijevih heroja, se i dan danas nalazi u muzeju u Novom Sadu
Свака част за коментар. Увек је лепо наићи на истомишљеника и поделити утиске. Иначе, у оној чувеној ”плавој књизи” о рату 1973. године наведено је да је просечан живот тенковске посаде био дужи тек нешто мање од два минута (мисли се на борбену ситуацију). Од тада је прошло више од пола века и ето их, још су на ратишту.
Иначе, има стварно много сјајних фимова о тенковима и с тенковима. Ово је мој избор, драго ми је да су већина и Ваши фаворити.
Данашњи тенкови надреално опремљени, да не пишем набуџени, свим и свачим више нису ни приближно значајни као што су били у Другом светском рату (ДСР) где су били основа муњевитог продора – блиц крига ратовања. Узрок томе вероватно лежи у развоју савремених противоклопних оружја. Тенкови су веома скупа борбена средства а данас може да их уништи знатно јефтиније, попут џавелин и сличних против оклопних оружја. Дронови су посебна прича. Ретке су биле масовне тенковске битке после ДСР – најчешће у израелско – арапским ратовима 1967. , 1973.г., мада је било продора документованих масовнијих тенковских јединица (напр. у Пустињској олуји, Заливском рату коалиције од 35 држава на челу са САД против Ирачких снага 1990-91.г.) истина на местима слабије противтенковске одбране. Релативно јефтина беспилотна летелица (БПЛ) – дрон са доминантном птичијом му перпсективом терена изнад којег лети наоружан са неколико килограма експлозива у могућности је да уништи данашњи најсавременији тенк!
Иначе, не само савремени тенк, посматрачу импресиван је његовом несвакидашњом робусношћу, поготово када се креће уз буку његовог снажног мотора са моћном подужом топовском цеви, наоружан са стране тешким митраљезима калибра од 12,7 мм па навише. Окретна, робусна купола оставља посебну импресију. Данашњи тенкови имају противваздушне ракетне системе за уништавање хеликоптера, нисколетећих авиона, дронова. Ипак, поред свих му мана и предности незамислива је данашња савремена армија без одговарајућих тенковских јединица и тако ће бити убудуће. Одувек је било мало држава које производе тенкове и то су оне техничко-технолошки најразвијеније.
Већину наведених филмова које обрађују борбе тенкова гледао сам и на мене су посебан утисак оставили Келијеви хероји (1970) Брајана Хатона (амерички режисер и глумац, режирао Орловско гнездо (1968) са К. Иствудом и Р. Бартоном, поред других му филмова), Фјури (2014) Дејвида Ајера са Бредом Питом као наредником и заповедником тенка Доном Колијером, Т-34 (2019) Алексеја Сидорова, руски је филм за млађи узраст.
Овде бих навео занимљив филм Сахара (1943) Золтна Корде са Хемфријем Богартом у главној улоги. Филм је пропагандног карактера. Радња филма прати судбину посаде тенка “изгубљеног” у вртлогу сукоба у Сахари, а дешава се у време обрачуна афричког експедиционог корпуса под командом немачког фелдмаршала Ервина Ромела против англо-америчких снага под командом британског фелдмаршала Бернарда Ло Монтгомерија.
Иначе филм Келијеви хероји који је 1969. када је сниман, већи део на просторима ондашње СФРЈ у Истри и код Беочина, (за филмску сцену рушења моста искориштено је стварно рушење дотрајалог моста на Колубари, код Обреновца) окупио је поред онда популарних глумаца Клинта Иствуда, Телија Саваласа, недавно преминулог Доналда Сатерленда и др., импозантну филмску екипу: мексичког познатог, награђиваног престижним филм. наградама, директора фотографије Габријела Фигероу (сарађивао са награђиваним: мекс. режисером Емилијаном Фернандезом, шпанским Луисом Буњуелом и др.), композитором филмске музике аргентинско-јеврејског порекла Лалом Шифрином (памти се, између осталих његова завршна музичка тема из Келијевих хероја) и др..
Три немачка тенка Тигар И који се појављују у филму адаптирали су наши стручњаци, тако да су уверљиво деловали у лову на златне полуге – што је тема овог и данас гледљивог филма. У филму има доста напетих, али и комичних сцена – посебно је упечатљива сцена у минском пољу у које су њиховом несмотреношћу допали неки од “хероја”.