Nakon psihološke igre odlaganja, Iran se sprema udari izraelske baze ali u Azerbejdžanu i Kurdistanu?

Posle ubistva lidera Hamasa Ismaila Hanije u Teheranu, Iranci su navodno obećali da će se osvetiti Izraelu. Međutim, do sada ova obećanja političkog i vojnog vrha Teherana još nisu ispunjena.

Naravno, uobičajena je taktika Iranaca da čekaju pravi trenutak i priliku za ovakve osvetničke udare protiv svojih neprijatelja, posebno što neprijatelje iz sata u sat iščekivanje dodatno košta.

Odgovor iranskih oružanih snaga možda nije ono što svi očekujemo da vidimo.

Britanski list, svima nama poznato glasilo Telegraf, pozivajući se na sopstvene izvore, objavio je da bi iranski odgovor na ubistvo Hanija mogao biti „asimetričan“ .

Ali šta ovo znači?

U objavi ovih medija se posebno pominje da u pokušaju da ne izazove novi sukob na Bliskom istoku, iransko rukovodstvo namerava da udari izraelske ciljeve van granica jevrejske države.

Stranica je čak objavila da je novi iranski predsednik Masud Pezeskijan već pristao da izvrši udar na baze izraelske vojske koje se nalaze van granica Izraela. Predložene mete su izraelske baze u Azerbejdžanu i iračkom Kurdistanu.

Istovremeno, novi predsednik Teherana namerava da poveća iransku podršku libanskoj islamskoj organizaciji Hezbolah, kako bi ta grupa mogla da se „bori punom snagom“.

Zauzvrat, lideri Hezbolaha su izjavili da će podržati iransku vojsku kada odluči da se osveti Izraelu za nedavna ubistva.

Navodni raskol u Iranu

Očekivano, Telegraf je objavio još jednu zanimljivu vest iz Irana. Na stranicama njihvog sajte je posebno pisalo da je stvoren raskol između političkog rukovodstva zemlje, na čelu sa Pezeskijanom, i elitnog Korpusa garde Islamske revolucije (IRGC) iranskih oružanih snaga.

Razlog je taj što visoki oficiri Islamske revolucionarne garde žele da gađaju ciljeve u samom Izraelu, a ne u drugim državama. Kao rezultat toga, optužuju Pezeskijana da nije u stanju da donese teške odluke da zaštiti svoju zemlju.

Navodno, Pežeskijan strahuje da ako Iran značajno udari Izrael unutar teritorije jevrejske države, onda će posledice koje će Teheran pretrpeti biti veoma ozbiljne.

Imajući u vidu ovaj unutrašnji spor u Iranu, konačnu odluku o tome da li da Teheran udari Izrael imaće kao i uvek vrhovni verski vođa zemlje Ali Hamnei.

SAD šalju drugi nosač aviona u iščekivanju iranskog napada na Izrael

Iran je odlučio da direktno napadne Izrael u narednih nekoliko dana – tvrde Galan i Ostin.

Događaji na Bliskom istoku se ponovo razvijaju brzo, gde se ponovo očekuje veliki napad Irana na Izrael „u roku od nekoliko dana“ u znak odmazde za ubistvo Ismaila Hanije.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin naredio je nosaču aviona USS Abraham Lincoln, koji prevozi lovce F-35C, da ubrza tranziciju ka Bliskom istoku, gde je već stacioniran nosač aviona USS Theodore Roosevelt, objavila je Centralna komanda SAD u saopštenju.

Pored ova dva nosača, od podmornice USS Georgia, koja ima rakete na daljinsko navođenje, takođe je zatraženo da “prođe blizu” te oblasti.

Podseća se da je ranije izraelski ministar odbrane Joav Galant, tokom razgovora sa Ostinom, istakao da iranske vojne pripreme pokazuju da Iran namerava da izvrši napad velikih razmera na Izrael.

Gore navedeno je kroz svoju objavu na X otkrio izveštač novinskog sajta Aksios Barak Ravid, pozivajući se na “izvor upoznat sa onim o čemu se razgovaralo”.

Ranije je isti izveštač primetio da izraelske obaveštajne službe sada veruju da se očekuje direktan iranski napad, verovatno „za nekoliko dana“, kao odmazdu za ubistvo lidera palestinskog islamističkog pokreta Hamas u Teheranu, akciju koja se pripisuje Izraelu.

Ravid citira dva izvora. Kako pojašnjava, poslednja procena koja se formirala u poslednjih nekoliko sati u izraelskoj obaveštajnoj zajednici je da je Iran odlučio da direktno napadne. To se može uraditi i pre 15. avgusta kada je zasedanje o pregovoru u vezi taoca.

U novijoj objavi, Ravid je rekao da Hamas odbija da učestvuje u pregovorima 15. avgusta.

Slika izraelske obaveštajne službe, takođe izveštava urednik Akiosa, je da međunarodni pritisak na Iran sprečava Teheran da pokrene direktan napad na Izrael. Međutim, sudeći i prema ovom novinaru, u Teheranu je situacija konfuzna i nisu donete konačne odluke.

Ravid takođe ističe da se poslednjih dana vodi diskusija između Revolucionarne garde i novog iranskog predsednika Masuda Pežezkijana i njegovih ljudi o odgovoru na Hanijino ubistvo.

Prema Aksiosu, čini se da dok je Revolucionarna garda tražila još ozbiljniji odgovor od aprilskog raketnog napada, a predsednikovi savetnici su verovali da treba izbegavati odgovor velikih razmera.

Podsetimo, Sjedinjene Države imaju oko 50.000 američkih vojnika stacioniranih u regionu Bliskog istoka.

Pored toga, Sjedinjene Države šalju 4.000 marinaca na Bliski istok, izjavili su iz Pentagona. SAD su takođe odlučile da pošalju 2 teška bombardera B-52 na Bliski istok da zaštite Izrael.

Izrael: Hezbolah lansirao 30 raketa iz Libana

Nekoliko raketa palo je na otvorena područja i nije bilo žrtava, kaže izraelska vojska i dodaje da raketira područje odakle su rakete ispaljene.

Izraelske vojne snage (IDF) saopštile su da je tokom noći (11-12. avgusta) iz Libana na sever Izraela ispaljeno oko 30 raketa. Nekoliko raketa palo je na otvorena područja i nije bilo žrtava i dodaju da pogađaju područje odakle su rakete ispaljene.

U međuvremenu, Hezbolah je preuzeo odgovornost za raketni napad, tvrdeći da je gađao vojnu bazu, navodi Al Mayadeen, mediji povezani sa libanskom šiitskom grupom.

Troje mrtvih, uključujući dva borca Hezbolaha, u izraelskim napadima na jugu Libana

Ministarstvo zdravlja Libana saopštilo je danas da su tri osobe poginule u izraelskim napadima na jugu Libana, a izvor blizak Hezbolahu je rekao da su dve žrtve borci libanskog proiranskog pokreta.

Od početka rata u Gazi u oktobru između Hezbolaha i izraelske vojske odvijale su se skoro svakodnevne razmene vatre. Nasilje se pogoršalo ubistvom glavnog vojnog komandanta libanske grupe Fuada Sukra od strane Izraela 30. jula ali i šefa palestinskog islamističkog pokreta Hamas Ismaila Hanije u Teheranu.

„U napadu izraelskog neprijatelja koji je danas gađao grad Taibeh poginule su dve osobe“, navodi se u saopštenju ministarstva.

Dodaje se da je treća osoba danas podlegla povredama nakon što je bila žrtva izraelske racije usmerene na južni grad Bejt Lif “pre nekoliko dana”. Izvor blizak Hezbolahu rekao je za AFP da su dve žrtve u gradu Taibe, koji se graniči sa Izraelom, bili borci pokreta.

Libanska novinska agencija ANI javila je da je „dron ispalio dve rakete na Taibeh“. Izraelska vojska saopštila je da je „pogodila nekoliko vojnih infrastruktura Hezbolaha“ u okrugu Odaišeh, u blizini Tajbeha.

Vojska je kasnije u drugom saopštenju navela da je “bombardirala terorističku ćeliju Hezbolaha u oblasti Taibeh” i drugu vojnu strukturu u drugoj obližnjoj oblasti.

Uveče je Hezbolah potvrdio smrt dva svoja borca od izraelske vatre.

Libanski šiitski oružani pokret saopštio je juče da je lansirao dronove natovarene eksplozivom na vojnu bazu na severu Izraela u znak odmazde za ubistvo visokog zvaničnika Hamasa u Sidonu u južnom Libanu.

U petak je jedan zvaničnik Hamasa ubijen u izraelskom vazdušnom napadu u Sidonu u Libanu. Prema libanskoj novinskoj agenciji NNA, Samer al-Hadž je poginuo kada je izraelski dron udario u automobil u kojem se vozio. Hamas je saopštio da je njegov “komandant” Samer al-Hadž ubijen. Izraelska vojska je potvrdila da je “neutralisala” Samera al-Hadža u napadu.