Slovenija je odlučila da nabavi nove artiljerijske sisteme, sisteme protivvazdušne odbrane i oklopna vozila, a očekuje se da će francuske i finske vojne kompanije igrati glavnu ulogu u planovima nabavke zemlje, saopštilo je slovenačko Ministarstvo odbrane.
Slovenija planira nabavku novih artiljerijskih i sistema PVO.
S tim u vezi, ministri odbrane Slovenije i Francuske potpisali su 12. jula Pismo o namerama prema kojem će Slovenija učestvovati u zajedničkoj evropskoj nabavci vojne opreme. Nabavka ovih sistema naoružanja biće obavljena pod istim uslovima kao i za druge zemlje koje se priključe ovoj inicijativi.
Reč je o samohodnim haubicama na točkovima „Cezar“ kalibra 155 mm – proizvođača francusko-nemačkog koncerna KNDSm i sistemu PVO kratkog i veoma kratkog dometa „ Mistral“, koji proizvodi grupacija MBDA.
Potpisivanje pisma osnovni je uslov za podnošenje aplikacije za evropsko finansiranje izgradnje zajedničkih vojnih kapaciteta.
Deo sredstava dolazi iz EU, pošto Ljubljana ima za cilj da obezbedi sredstva od Evropske unije za finansiranje „izgradnje zajedničkih vojnih kapaciteta“ sa drugim državama članicama.
Sistem Mistral – u svojoj najnovijoj verziji, Mistral 3 – nudi naprednu preciznost ciljanja, prošireni domet i povećanu otpornost na protivmere.
Takođe, Slovenija će kupiti nemački PVO srednjeg dometa IRIS-T SLM za 147 miliona evra. Ugovor za ovu kupovinu je već potpisan, prenose slovenački mediji.
Slovenija će pored svega nabrojanog kupiti i oklopna vozila Patria AMV XP. Slovenački premijer Robert Golob je 10. jula objavio da Slovenija želi i oklopna vozila Patria AMV XP iz Finske.
„Ugovor bi, prema rečima premijera, mogao da bude završen do kraja ove godine. Prema slovenačkom izdanju “24U”, na koji se poziva Defens njuz , Ljubljana namerava da kupi 106 vozila za približno 695 miliona evra.
Srbija i Hrvatska takođe poseduju sistem Mistral
Podsetimo, prošle godine u januaru, predsednik Srbije je potvrdio da su protivvazduhoplovne rakete kratkog dometa Mistral 3 plus francuske proizvodnje isporučene Srbiji.
Vojsci Srbije je sistem isporučen u dve varijante. U prvoj se koristi kao laki prenosni PVO sistem, dok je u drugoj varijanti integrisan u artiljerijsko-raketni sistem PASARS-16.
Hrvatska je nekoliko dana ranije najavila „hitnu nabavku protivvazdušnih raketnih sistema kratkog dometa“. Nabavka raketa zemlja-vazduh Mistral za potrebe Zagreba procenjuje se na blizu 72 miliona evra. Finansira se iz hrvatskog budžeta u periodu od 2024. do 2026. godine.
Mistral infracrveni prenosni sistem protivvazdušne odbrane
Razvoj francuske univerzalne rakete kratkog dometa Mistral započela je krajem 70-ih firma Matra. Tokom razvoja rakete postavljeni su sledeći zahtevi: jedna raketa za sve varijante, nezavisno od načina lansiranja uz minimalno održavanje. Puni rad na varijanti SATCP [veoma kratak domet zemlja vazduh] počeo je 1980. Od 1986. do 1988. godine, francuska vojska je sprovodila vojna testiranja, koja su kulminirala prihvatanjem kompleksa naoružanja 1988. godine.
Godine 1986. potpisan je ugovor o izradi avijacione verzije rakete za upotrebu na helikopterima. Ova varijanta se prvobitno zvala HATCP [Helikopter-Vazduh veoma kratkog dometa], ali je kasnije preimenovana u ATAM [Vazduh-vazduh Mistral]. Prva lansiranja raketa ATAM izvršio je helikopter Gazela 1990. godine.
Struktura
Na raketnom sistemu je infracrveni sistem za ciljanje. Sličan je instaliran na Magic-2 SD, ali Mistal ima povećanu osetljivost koja mu omogućava da detektuje mete sa niskim zračenjem, kao što su helikopteri na udaljenosti do 4 kilometra. Sistem ciljanja je opremljen digitalnim procesorom signala koji štiti termalne tačke i termičku pozadinu zemlje.
Odmah zatim tu su četiri male pravougaone upravljačke površine i četiri stabilizatora u repnom delu. Kontejner za transport i lansiranje za jednokratnu upotrebu težak je 3 kilograma. Kontejner ima padajuća vrata kako bi se izbeglo oštećenje tražila tokom lansiranja.
Bojeva Glava
Mistral vazduh-vazduh ATAM je opremljen eksplozivnom bojevom glavom sa kuglicama od volframa kao udarnim elementima. Osigurač je laserski i kontaktni, zaštićen od aktiviranja drvećem ili površinom vode.
Motor i brzina
Raketni motor je na dvostepeno čvrsto gorivo sa šest mlaznica, obezbeđujući stabilizaciju rotacije brzinom od 10 obrtaja u sekundi. Kasniji modeli motora imaju reljefnu mlaznicu za postizanje istog efekta. Ubrzavanje rakete je do brzine od 40 m/s. Na udaljenosti od 15 metara od lansirne jedinice pokreće se motor koji ubrzava raketu do brzine od 800 m/s. Telo motora je napravljeno od kevlara, slično raketnom motoru Super 530F.
Radni režimi
- Autonomni – nišanjenje se vrši uz pomoć jednostavnog kolimatora i omogućava gađanje duž uzdužne ose helikoptera
- Integrisani – nišanjenje se vrši pomoću žiro-stabilizovanog nišana i omogućava gađanje ciljeva pod uglom u odnosu na uzdužnu osu helikoptera
Korisnici
MISTRAL infracrveni prenosni PVO sistem je u upotrebi u Austriji, Bocvani, Brazilu, Bruneju, Čileu, Kolumbiji, Kipru, Ekvadoru, Estoniji, Francuskoj, Gruziji, Mađarskoj, Indoneziji, Indiji, Keniji, Libanu, Maroku, Omanu, Pakistanu, Filipinima, Ruandi, Srbiji, Singapuru, Južnoj Koreji, Španiji, Tajlandu, Ukrajini i Venecueli.
Ukrajinska modifikacija
Norveški raketni sistem Mistral VSHORAD doniran Ukrajini postavljen je na kamionet. Ceo sistem je jednostavno zavaren za pod teretnog prostora pikapa.
Ovi francuski sistemi su se odlično pokazali u ukrajini….kao mete….
U što će balkanska braća da ovim francuskim sklepotinama postanu sile, auuuu…
šta će to slovencima koga misle da napadnu
oće Rusija da ih okupira😁