Vanredno stanje u oblasti Voronjež, na teritoriji Rusije: Ukrajinski dronovi pogodili skladište municije

Ruske vlasti proglasile su u nedelju vanredno stanje u oblasti Voronješke oblasti, gde su, kako su rekli, ostaci oborenih ukrajinskih dronova pogodili skladište koje se zapalilo i detoniralo.

U ruskom gradu Sergejevka, Podgorenski okrug Voronješke oblasti, posle napada dronom ujutru 7. jula, zapalilo se skladište municije i projektili su počeli da eksplodiraju.

Incident je na Telegramu objavio guverner regiona Aleksandar Gusev. Prema njegovim rečima, ruski PVO sistemi su uništili nekoliko dronova, ali „kada su njihovi ostaci pali, izbio je požar u jednom od skladišta”.

U selu je proglašeno vanredno stanje, put je zatvoren, a meštani su evakuisani autobusima do privremenih mesta za smeštaj, obavestio je Gusev.

Oko 50 lica iz tri naselja prevezeno je u objekte za privremeni smeštaj, gde im je ukazana neophodna pomoć. Neki građani su radije odlazili kod svojih rođaka. Objekti za privremeni smeštaj obezbeđuju smeštaj, uključujući hranu, medicinsku negu i mogućnost korišćenja mobilne komunikacije.

„Posle jedne od eksplozija zapalio se stambeni objekat“, napisao je i on, precizirajući da je požar ugašen i da nema povređenih.

Stanovnici Sergeevke i susednog sela Podgorenski prijavili su „užasnu tutnjavu” i opisali situaciju kao „užasnu”. Ruski vojni komandant Jurij Kotenok izjavio je da je presretnuti neprijateljski dron „zakačio” jedno od skladišta municije, što je dovelo do vatre i delimične detonacije.

Na internetu su se pojavili snimci očevidaca na kojima su vidljivi ogromni oblaci dima i čuju se neprekidne eksplozije. Na jednom od video snimaka zabeležen je let drona tipa aviona, koji je, prema rečima lokalnog stanovništva, izazvao eksplozije.

Do kasnih jutarnjih sati eksplozije u skladištu nisu prestale, jedna od njih je izazvala požar na teritoriji stambene zgrade, zapalila se pomoćna zgrada.

List Ukrajinska pravda je kasnije objavio da su bespilotne letelice ukrajinske vojske napale skladište municije, koje je imalo površinu od 9.000 kvadratnih metara. Pre napada, Rusi su tamo, prema tvrdnjama ukrajinskiog izvora, uskladištili rakete zemlja-zemlja, zemlja-vazduh, tenkovsku municiju, artiljeriju i malokalibarsko oružje, koje su okupatori potom transportovali na front.

Napadi dronovima na jugu Rusije

Poslednjih dana učestali su noćni napadi dronovima na južne regione Rusije. Oružane snage Ukrajine su 5. jula poslale u južne regione odjednom 50 dronova, od kojih je 14 uništeno iznad Krasnodarskog kraja.

Olupina je pala na grad Primorsko-Ahtarsk, žrtva je bila šestogodišnja devojčica. Njena porodica je automobilom pokušala da napusti zonu granatiranja, devojčica je ranjena u stomak i preminula je u bolnici.

Prema ruskim izveštajima, pogođeno je i sedmogodišnje dete i četiri odrasle osobe. U napadu je oštećena gradska trafostanica, bez struje je ostalo 29.000 ljudi. Ruski istražni komitet je pokrenuo krivični postupak povodom terorističkog napada.

Sledećeg dana, u noći 6. jula, bespilotne letelice su napale Pavlovski, Lenjingradski i Jejski okrug Kubana. U Jejsku je oštećen toranj mobilne telefonije, a rezervoari goriva u skladištima nafte zapalili su se u drugim oblastima.

Meštani su opisali plamen vidljiv iznad drveća i izrazili zabrinutost zbog onoga što se dešava. U tim napadima niko nije povređen, ali je požar na naftnom skladištu Pavlovskog okruga ugašen tek do kraja dana, a sličan požar u selu Lenjingradska eliminisan je samo dan kasnije.

Posledice i mere reagovanja

Noćni napadi dronovima predstavljaju ozbiljnu pretnju po regione Rusije, posebno zbog oštećenja kritične infrastrukture i rizika po živote građana. Kao rezultat ovih incidenata, vlasti su prinuđene da preduzmu mere bezbednosti, uključujući evakuaciju stanovništva i blokadu transportnih arterija.

Incidenti u regionu Voronježa i na jugu Rusije pokazuju na delu potrebu Rusije za povećanjem nivoa protivvazdušne odbrane i razvojem novih strategija za zaštitu od napada dronovima.

Važan korak u ovom pravcu je jačanje izviđačkih i odbrambenih sposobnosti, uključujući korišćenje savremenih tehnologija za otkrivanje i neutralisanje dronova, međutim, iako je Rusija kopeno najveća zemlja na svetu nije jasno zašto to još pre dve godine nije obezbeđeno.

Pored toga, čini se da postoji potreba za boljom koordinacijom između različitih službi i agencija kako bi se brzo odgovorilo na takve pretnje. Efikasna evakuacija stanovništva, blagovremeno gašenje požara i bezbednost građana trebalo bi da budu prioriteti ruskih vlasti.