Izraelske odbrambene snage (IDF) odobrile su borbene planove za moguću ofanzivu u Libanu. Ovo se navodi u zvaničnom kanalu izraelskih oružanih snaga.
Komandant Severne komande okruga Ori Gordin i načelnik operativnog odeljenja generalštaba Oded Basjuk koordinirali su i odobrili ove planove u utorak, 18. juna.
Tokom procene situacije koju je sprovela Severna komanda Izraela, odlučeno je da se nastavi sa povećanjem borbene gotovosti trupa u regionu.
„U okviru procene situacije odobreni su i odobreni vojni planovi za ofanzivu u Libanu i donete odluke da se nastavi sa unapređenjem borbene gotovosti trupa na terenu“, navodi se u saopštenju ID.
Ranije u maju, pres-služba ID je saopštila da je načelnik Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga Herci Halevi ocenio bezbednosnu situaciju na lokaciji Severne komande. On je ukazao na potrebu pripreme za moguću ofanzivu na severnom frontu u vezi sa tekućim granatiranjem od strane libanskog pokreta Hezbolah.
Izraelske vlasti najavile su pripreme za kopnenu vojnu operaciju protiv militanata Hezbolaha u južnom Libanu početkom juna meseca. Vojska je odobrila dodatno regrutovanje 50 hiljada vojnih lica na postojećih 300 hiljada vojnika.
Sukobi i rivalstvo su skoro uvek bili odlika odnosa između Izraela i Libana, posebno otkako proiranska grupa Hezbolah dobija sve veći uticaj u Bejrutu.
Međutim, od početka rata između Izraela i Hamasa u Gazi početkom prošle godine, izgleda da situacija eskalira svakim danom i sve brže ide ka jezivom kraju za region koji je već bio u ožiljcima godinama oružanih sukoba, građanskih ratova i pobuna.
Izrael i Hezbolah, libanska grupa koja deluje kao iranski zastupnik u regionu, u poslednje vreme eskaliraju prekogranične napade, posle meseci borbi niskog intenziteta, navodi CNN.
U ovim uslovima stalnog sukoba, Izrael je zapretio da je spreman da izvrši napad velikih razmera na svog suseda na severnoj granici. Obe strane razmenjuju vatru već više od osam meseci, a stručnjaci kažu da Izrael više ne može da “ignoriše” otvaranje novog fronta ni na severu.
Čini se da je otvoreni rat između Izraela i Libana zaključak kojem idemo, iako izgleda da nijedna od zemalja ne želi sukob, kažu analitičari koje citira CNN.
Sukob traje decenijama
Liban i Izrael su zvanično u ratu decenijama. Izrael je pokrenuo razornu invaziju na svog severnog suseda 1982. godine, šaljući tenkove preko granice u prestonicu Bejrut.
Izraelske snage su 22 godine okupirale južni Liban, sve dok okupacione snage nije proterao Hezbolah, proiranska organizacija proizašla iz sukoba sa Izraelom. Hezbolah je grupa u regionu sa jednom od najjačih paravojnih snaga, neuporedivo jača od Hamasa.
Glavni cilj ove organizacije je da se suprotstavi Izraelu. Libanska vlada zvanično naziva Izrael „neprijateljskom državom“. U većini zapadnih zemalja, Hezbolah je klasifikovan kao teroristička organizacija.
Iako traje od uspostavljanja dve države, izraelsko-libanski sukob je doživeo pojačanu aktivnost nakon pojave Hezbolaha kao političke i paravojne snage u Libanu.
Najgore tenzije bile su 2006. godine, kada je Izrael ponovo izvršio invaziju na jug susedne zemlje. Sukob je izbio kada je Hezbolah kidnapovao dva izraelska vojnika. Više od 1.000 Libanaca je ubijeno u sukobu 2006. godine, većinom civila, pored 49 izraelskih civila i 121 vojnika ID.
Od 2006. godine do sada, vojne sposobnosti libanske grupe su značajno porasle. U to vreme, pripadnici Hezbolaha su se oslanjali samo na rakete sovjetskog tipa Kaćuša.
Danas, vođa grupe, Hasan Nasralah, tvrdi da organizacija ima više od 100.000 aktivnih boraca i rezervista. Osim toga, veruje se da poseduju oko 150.000 projektila, za koji se navodi da su sposobni da nadjačaju odbranu Izraela u slučaju otvorenog rata.
Najnovija neprijateljstva između Izraela i libanske grupe počela su nakon napada Hamasa na Izrael prošlog oktobra te izraelskog sravnjivanja sa zemljom Pojasa Gaze.
Retorika sa obe strane je sve oštrija i ratobornija, ali stručnjaci kažu da uprkos „teškim najavama“ nijedna strana zapravo ne želi rat punog obima.
„Svako ko misli da može da nam naudi i da ćemo ustuknuti i sedeti skrštenih ruku pravi veliku grešku. Na ovaj ili onaj način, povratićemo bezbednost na severu“, rekao je Benjamin Netanjahu prošle nedelje.
S druge strane, Naim Kasem, Hezbolahov broj dva, rekao je za Al Džaziru da grupa smatra nedavnu pretnju iz Izraela “neozbiljnom”.
„U svakom slučaju, odlučili smo da ne širimo borbu i ne želimo rat u punom obimu. Ali ako nam se nametne rat, mi smo spremni i nećemo odustati“, rekao je Kasem i dodao da će Hezbolah prestati sa napadima tek kada se okonča rat Izraela u Gazi.
Stručnjaci kažu da čak i ako obe strane odluče da ne uđu u rat, taktike i akcije eskalacije mogu dovesti do „slučajnog“ izbijanja neprijateljstava velikih razmera.
Netanjahu je pod velikim pritiskom ekstremista u njegovoj vladi da deluje na granici sa Libanom. Takođe mir mu ne ide pod ruku jer mu se opasno klima stolica kada se situacija smiri.
„Sva uporišta Hezbolaha moraju biti spaljena i uništena. Rat!” Izraelski ministar za nacionalnu bezbednost je rekao, što je dodatno podstaklo sukob.
Paralelno lider opozicije Jair Lapid poziva na eskalaciju sukoba: „Sever je u plamenu, a sa njim i odvraćanje koje je obećao Izrael. Vlada nema plan za Gazu, nema plan da vrati ljude sa severa kući. To je vlada potpunog napuštanja“, napisao je bivši izraelski premijer na društvenoj mreži X.
