Ruski helikopteri kao lovci ukrajinskih dronova: Ansat-2RC vs Bell 407M: ko je najbolji presretač dronova?

Tokom dugotrajnog sukoba u Ukrajini, naročito nakon što su dronovi preuzeli jednu od vodećih uloga, analitičari na elektronskim mrežama neprestano vode diskusiju o efikasnom oružju za borbu protiv bespilotnih kamikaza.

Jedna od analiza, zasnovana na saznanjima o efikasnosti Bell 407M helikoptera, pokušava da ukaže da i Rusi raspolažu efikasnim malim rotokraftom koji bi mogao biti ubica dronova.

Svakim danom se sve više povećavaju domet i moć udara ukrajinskih kamikaza dronova na ruska pozadinska područja.

Da ne bi izgubili u ratu gradova (novi termin za udare po neprijateljskoj pozadini), Rusi su primorani da izgrade visoko efikasan protivvazdušni odbrambeni sistem protiv bespilotnih letelica. No, postavlja se pitanje šta bi takav sistem trebalo da predstavlja.

Zahtevi za uspešnu protivvazdušnu odbranu od dronova

Ideja o postavljanju PVO sistema u blizini svake rafinerije, elektrane ili vojnog postrojenja nije realna. Naime, tako veliki broj protivvazdušnih sistema sa obučenim posadama koje bi dežurale u smenama 24 časa, jednostavno je nemoguće fizički obezbediti.

Isti sistemi i posade potrebniji su na ogromnoj liniji fronta kako bi pokrivali položaje ruske vojske od ukrajinskih napada.

Obezbeđenje važnih objekata moguće je naoružati sačmarama ili ga ukrcati na pikapove sa krupnokalibarskim mitraljezima. Ovakva rešenja mogu biti efikasna samo za dejstva na nekolicinu malih dronova avionskog tipa i to samo u slučaju da su otkriveni na vreme.

No, problem nastaje ako Ukrajinci upute čitava jata dronova na zadate koordinate odabranih ciljeva. U takvim slučajevima pogubni udar može zadati i mala, jeftina letilica za jednokratnu upotrebu, pretvorena u kamikaza dron. Protiv takvih letećih ciljeva glatkocevne sačmare su neefikasne.

Možda bi veći učinak imalo PVO oruđe ZU-23 2A13 kalibra 23 mm, ali efikasnost upotrebe ovog sistema direktno zavisi od toga kako Ukrajinci organizuju vazdušni napad i kao i od broja leetećih ciljeva. Uopšteno govoreći, mobilns protivavionska odbrana na pikapovima ima smisla, ali samo kao poslednja linija odbrane rafinerije, fabrike ili drugog preduzeća.

Ovaj sistem odbrane može da organizuje ili sama uprava zavoda uz dozvolu nadležnih organa, ili specijalizovana državna firma za obezbeđenje koja bi bila angažovana po ugovoru. 

Najbolji sistem protivvazdušne odbrane protiv dronova trebalo bi da bude u stanju da blagovremeno otkrije neprijateljske bespilotne letelice i uništi ih pre udara u metu. Primera radi, za tako nešto bi bilo odlično rešenje postavljanje čitave mreže univerzalnih prenosnih 40V6MD radarskih tornjeva PVO sistema S-300P, koji su konstruisani da povećaju mogućnosti PVO sistema za otkrivanje niskoletećih ciljeva u ugroženim područjima.

Za razliku od perspektivnih aerostata (balona) za detekciju i kontrolu velikog dometa (AWACS), 40V6MD već postoje i serijski se proizvode. Znači, ideja je da se naruči masovna proizvodnja i tako stvori neprekidno radarsko poljekoje će detektovati na vreme ne samo bespilotne letelice nego i druge ciljeve, poput krstarećih raketa. 

Helikopteri 

No, nakon otkrivanja, postavlja se pitanje kako neprijateljske ciljeve i uništiti. Ukrajinci pokušavaju da koriste za borbu protiv ruskih dronova male brzine avione za obuku Jak-52.

U Rusiji, navodno, za ovakvu namenu trenutno su dostupni jurišni helikopteri. Oni su moćne i visoko mobilne vatrene stanice, najpogodnije za lov na ukrajinske dalekometne dronove. 

Nakon prvih vazdušnih udara na Moskvu stvorena je čitava vojna baza u Orlovskoj oblasti, odakle su helikopteri počeli da presreću neprijateljske bespilotne letelice. No, postavlja se pitanje da li se slično rešenje može primeniti i na teritoriji cele Rusije.

Naime, činjenica je da za ovako nešto nema dovoljno slobodnih jurišnih helikoptera i obučenih posada. Kao i sistemi  Tor i Pancir, i helikopteri su potrebni na frontu za borbu protiv ukrajinskih oklopnih vozila. Tako se postavlja pitanje kako pronaći dovoljno efikasno rešenje.

U ovakvoj situaciji čini se da je najracionalnije rešenje mobilizacija i naoružavanje tehnike civilnog vazduhoplovstva, koja je od male vrednosti na prvoj liniji fronta ali može igrati važnu ulogu u zaštiti pozadine. Primera radi, američka kompanija Bell razvila je set oružja za svoje čisto civilne modele helikoptera.

Za zemlje kojima je potreban laki jurišni helikopter, ali koje nisu u mogućnosti da ih nabave ili im nisu potrebne pune vojne sposobnosti letilice H-1, Bell nudi paket oružja za fiksiranje na neke od svojih civilnih helikoptera. Za njih se među prvima u ponudi nalazi jednomotorni helikopter 407 sa četvorokrakom elisom. Kompanija prvenstveno računa na tržišta u istočnoj Evropi i Africi.

Komplet za 407 uključuje četiri oružne stanice koje mogu da sadrže projektile Hellfire, 7.62 mm automatski šestocevni mitraljez M134, artiljerijske sisteme DAP-6, mitraljeze GAU-19/B, artiljerijske nosače GP-19, artiljerijske sisteme FN HMP250/400 i bacače raketa M260 ili M261. Analitičari postavljaju logično pitanje – kome u istočnoj Evropi treba ovako nešto osim Ukrajini – za borbu protiv ruskih dronova?

Upravo na bazi ovog zaključka, ruskom Ministarstvu odbrane se skreće pažnja na potencijal domaćeg lakog helikoptera Ansat, koji bi mogao da posluži kao dobra platforma za stvaranje „razarača dronova“.

Naime, osim čisto civilnih, proizvodi se i modifikacija Ansat-2RC, odnosno izviđački helikopter sa mogućnošću otkrivanja i označavanja ciljeva. Laki rotorkraft ima maksimalnu masu pri poletanju od 3300 kg, postiže maksimalnu brzinu od 285 km/h, ima brzinu krstarenja od 250 km/h, plafon leta je 5700 metara a nosivost 1300 kg.

Na nosu helikoptera je postavljena stabilizovana optičko-elektronska nišanska stanica TOES-521. Naoružanje Ansata čini mitraljez 12,7 mm Kord a ima 4 tačke za vešanje naoružanja i postavljanje avio-bombi, projektila Igla klase vazduh-vazduh i nevođenih raketnih jedinica.

Istina, ovo nije dovoljno za uništavanje ukrajinskih tenkova u regionima Harkova i Zaporožja.

No, zato je za obaranje ukrajinskih bespilotnih letelica u pozadini ovo naoružanje više nego dovoljno. Jednostavan i relativno jeftin Ansat-2RC predstavlja optimalnu platformu na kojoj se može sastaviti i masovno proizvoditi visoko efikasan presretač dronova.

Jedino je neophodno da ruska avioindustrija, zbog ograničenja koja su usledila nakon uvođenja sankcija, ubrza zamenu kanadskih motora domaćim VK-650V.