Zakasneli pokušaj i poslednji SMG koji je napravio originalni SIG: Automat SIG MP-320

Oružje koje je izlazilo iz pogona čuvene fabrike ”SIG” (Schweizerische Industrie Gesellschaft  – DieSIGGroup AG – Neuhausen am Rheinfall) oduvek je bilo znak vrhunskog kvaliteta i prestiža.

Za poznati pištolj SIG-P210 govorilo se da su delovi više pištolja međusobno zamenjivi, što se graničilo s tehnološkom naučnom fantastikom, kako je pisao Miloš Vasić, priređivač Žukovljeve enciklopedije ”Svi pištolji i revolveri sveta”.

Od prvobitnog proizvođača železničkih vagona i opreme (Schweizerische Waggonfabrik Railways, Vehicles, 1853 – 1995), pretvorila se u proizvođača oružja i to je radila njena ispostava ”Firearms” (1859 – 2000). Od 2000. godine nisu samo brend, već i kompanija sa istim imenom koja se bavi i tehnologijom pakovanja hrane i pića.

Originalni ”SIG” je deo globalnog preduzeća ”SIG Sauer GmbH”, nemačke kompanije za proizvodnju streljačkog naoružanja. ”SIG” je prodao odeljenje malokalibarskog oružja komapniji   ”Lüke & Ortmeier Group” i kompanija se transformisala u ”SAN Swis Arms AG”. Jedan manji deo kompanije poseduje porodica Castelli-Moser iz Ciriha.

Sam ”SIG Sauer GmbH” je nemačka kompanija, delo pomenutog holdinga  ”Lüke & Ortmeier Group” i poseduje filijale u SAD (”SIG Sauer Inc”) i u Švajcarskoj (”SIG Sauer AG”, ranije originalni SIG).

Ona je i proizvođač poznatog pištolja ”SIG Sauer P320” s polimerskim ramom, koji je uveden u naoružanje OS SAD pod oznakom ”M17”. Međutim, manje je poznato i to da je na osnovi ”P320” razvijan početkom sedamdesetih godina novi automat futurističkog izgleda, pod oznakom ”MP -320”. Njemu je posvećen ovaj kraći tekst. 

Inače, ”SIG Sauer P320” je modularni poluatomatski pištolj koji proizvodi američka filijala ”SIG Sauer Inc”. To je korak dalje u napretku i razvitku pištolja ”SIG Sauer P250” u kome se koristi udarni mehanizam (obarač) udarnog tipa (Abzugsgruppe, Trigger). ”P 320” koristi metak 9×19 Parabellum; pištolje je predstavljen na tržištu SAD 15. januara 2014. godine.

Posle toga, godinu dana kasnije na izložbi ”SHOT Show” koja se održava u Las Vegasu predstavljen je i model u kalibru 45 ACP. Nešto kasnije, 19. januara 2017. godine objavljeno je da je modifikovana verzija ”SIG Sauer P320” pobedila na konkursu za modularni pištolj ( Modular Handgun System) armije SAD i dobila je oznaku ”XM 17”.

U naoružanje je ušao pod oznakom ”M17”, a kompaktni model dobio je oznaku ”M18”. Ovaj pištolj prošao je kroz neke modernizacije, uklanjajući sitnije probleme, od kojih je najvažniji bio primedba policije (neke države su kupile ovaj pištolj za policijske potrebe) da je on sklon samoopaljenju prilikom pada pa je i to rešeno.

Međutim, najinteresantnija verzija je o kojoj mi pišemo, mnogo veći i respekatiblniji, bliski rođak ovog pištolja, a to je automat ”SIG MP 320”.  

Ovde vredi napomenuti da je kompanija SIG odmah nakon Prvog svetskog rata izvela prvi pokušaj proizvodnje automata: u saradnji a nemačkim Bergmanom, konstruisan je automat SIG Bergman M1920.Očigledno je da je ”MP-320” nastao kao želja konstruktora iz kompanije ”SIG” da stvore naslednika poznatog ”MP-310”.

Rad na njemu je tekao početkom sedamdesetih godina, zaključno sa 1973. godinom. Za razliku od ranije linije Sigovih automata, ovaj je imao futuristički izgled s glatkim, bočno preklopnim kundakom i boljom ergonomijom, eliminišući pri tom sve veće otvore kroz koje bi ulazila prljavština.

Za razliku od ranijeg modela, ”MP 320” se lakše rastavljao jer je vodeća čaura mogla da se odvrne i da se opruga ukloni kroz prednji, a ne zadnji deo oružja. Zadnji nišan je smešten u skladno štancovano zaštitno kućište, a niskoprofilni prednji nišan je smešten ispred navrtke cevi.

Automat je u velikoj meri koristio štampane (štancovane), a ne mašinski obrađene delove, što je pojednostavljivalo i pojevtinjavalo proizvodnju, a sam automat je bio lakši.

Na levoj strani sanduka, nešto više od pištoljskog rukohvata, nalazio se selektor paljbe. On je omogućavao paljbu jedinačnim, trometnom i automatskom paljbom i bio je ergonomski odlično rešen jer je uvežban strelac mogao palcem, bez skretanja pogleda, promeniti režim paljbe. 

Kad su na novom automatu ”MP-320” odustali od klasičnog  preklopnog magacina kakav je bio na ”MP 310” (viđen je i na TKB 846 Makarova/Stečkina, gde se magacin preklapa napred, pod cev, smanjujući gabarit oružja pri skrivenom nošenju i potpuno obezbedivši strelca od nehotičnog opaljenja), iskoristili su dvoredni magacin koji je korišćen još kod  ”MKMS” (”Machinen Karabinen Militarmodel Oben”) koji je razrađen još tridesetih godina. Osigurač magacina može se videti na standardnom mestu, zadnjem delu uvodnika.

Nije poznato kakva je bila deklarisana brzina paljbe, ali je poznato da je njegov prethodnik ”MP-310” imao veoma visoku brzinu, oko 900 do 1.000 metaka u minuti. Takođe, nije jasno da li je ”MP-320” koristio, kao njegov prethodnik, standardni mehanizam sa slobodnim zatvaračem.

Po svoj prilici da je to ostalo neizmenjeno. Oružje nije stiglo u serijsku proizvodnju i rad na njemu je prekinut posle nekoliko primeraka. Zašto su Švajcarci odustali od njega?

Reklo bi se da su zakasnili za tržište na kome su već suvereno vladali slični modeli, od Uzija do Heklerove porodice, kao i brojnih sovjetskih (ruskih) rešenja.

Ova varijanta prepravljanja pištolja u automate bila je popularna praktično u svakoj državi koja je imala sopstvenu namensku proizvodnju. To je ujedno bio i poslednji automat na kome je radila prvobitna SIG fabrika.