Po prvi put, vladina vojna potrošnja je porasla u svih pet geografskih regiona, otkriva istraživački centar Sipri.
Globalna vojna potrošnja dostigla je rekordnih 2,44 biliona dolara, što je povećanje od skoro 7% u odnosu na prethodnu godinu, a to je ujedno i najveće godišnje povećanje potrošnje na oružje u poslednjih deset godina, prema izveštaju Sipri.
Prema podacima, 2023. globalna vojna potrošnja porasla je za 6,8 odsto na ukupno 2,443 biliona dolara, što je najviši nivo ikada zabeležen od strane Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) u svojoj 60-godišnjoj istoriji.
Od naših suseda, prošle godine Rumunija je zabeležila pad vojne potrošnje od 4,7 odsto. Poređenja radi, ratoborna Poljska je prošle godine povećala svoju vojnu potrošnju za čak 75 odsto.
Povećana potrošnja usred rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku
Otprilike polovinu globalne vojne potrošnje izvršile su Sjedinjene Države (37%) i Kina (12%), pri čemu su obe povećale svoju potrošnju za 2,3%, odnosno 6%.
Američka vlada je potrošila 9,4% više na „istraživanje, razvoj, testiranje i evaluaciju“ u poređenju sa 2022, pošto je kako tvrde stručnjaci iz Stokholma “Vašington nastojao da ostane na čelu tehnološkog razvoja”.
Nakon 2014. godine, kada je Rusija pripojila Krim, SAD su pomerile fokus sa operacija protiv pobunjenika i asimetričnog ratovanja na razvoj novih sistema naoružanja koji bi se mogli koristiti u potencijalnom sukobu sa naprednim vojnim protivnicima, navodi se u SIPRI izveštaju.
Američka potrošnja dostigla je 916 milijardi dolara 2023. godine, što predstavlja 68% ukupne potrošnje država NATO-a (ukupno 1.341 milijardu dolara).
Zanimljiv podatak je i da su prvih 10 zemalja na svetu povećale svoju vojnu potrošnju u 2023. godini.
Vojni rashodi Ukrajine porasli su za 51% – na 64,8 milijardi dolara. Vojna potrošnja Ukrajine 2023. godine iznosila je 59 odsto ruskih.
Međutim, Ukrajina je tokom godine takođe dobila najmanje 35 milijardi dolara vojne pomoći, uključujući 25,4 milijarde dolara samo od Sjedinjenih Država. Kombinovano, ova pomoć i sopstvena vojna potrošnja Ukrajine bili su ekvivalentni oko 91% ruske potrošnje.
Kina je izdvojila oko 296 milijardi dolara u 2023. godini, što je povećanje od 6 odsto, dok je vojna potrošnja Rusije porasla za 24 odsto na oko 109 milijardi dolara, što je povećanje od 57 odsto u odnosu na 2014. godinu.
Međutim, prošlogodišnji jednocifreni rast odražava skromniji ekonomski učinak Kine u poslednje vreme, navodi Sipri.
Značajna pomena izdataka se ističe u sledećim zemljama:
- Vojna potrošnja Izraela porasla je za 24% i dostići će 27,5 milijardi dolara 2023. godine.
- Indija je bila četvrti najveći vojni potrošač na globalnom nivou u 2023. Sa 83,6 milijardi dolara, njena vojna potrošnja bila je 4,2% veća nego 2022. godine.
- Iran je bio četvrti najveći vojni potrošač na Bliskom istoku 2023. sa 10,3 milijarde dolara. Prema dostupnim podacima, udeo vojnih izdataka koji se izdvajaju za Korpus garde Islamske revolucionarne garde povećao se sa 27% na 37% između 2019. i 2023. godine.
- Japan je 2023. izdvojio 50,2 milijarde dolara svojoj vojsci, što je 11 odsto više nego 2022.
- Vojna potrošnja Tajvana takođe je porasla za 11 odsto u 2023. na 16,6 milijardi dolara.
- Najveće procentualno povećanje vojne potrošnje svih zemalja u 2023. godini zabeleženo je u Demokratskoj Republici Kongo od čak 105 %, gde je došlo do dugotrajnog sukoba između vlade i oružanih grupa.
- Južni Sudan je zabeležio drugi najveći procenat povećanja, od čak 78 %, usred unutrašnjeg nasilja i posledica građanskog rata u Sudanu.
