Prvi put od Drugog svetskog rata: Avioni počeli da dovoze nemačke vojnike u drugu zemlju – Litvaniju

Po prvi put od Drugog svetskog rata, Nemačka je započela dugoročno raspoređivanje svojih vojnih jedinica u drugu zemlju, Litvaniju. Prvih desetak vojnika stiglo je u ponedeljak.

Prvim vojnicima nemačkih oružanih snaga koji su danas stigli u Litvaniju avionom Luftvafe A-400 pridružiće se još oko 150 kasnije ove godine. Borbena grupa bi trebalo da dostigne maksimalnu operativnu snagu 2027. godine, kada će biti raspoređeno oko pet hiljada vojnika, prenosi AP.

Od Drugog svetskog rata, ovo je prvi stalni nacionalni raspored nemačke vojske, a ne konkretna misija NATO, EU, UN ili neke druge međunarodne organizacije.

U Litvaniji, zemlji u kojoj je sve oštrija retorika vlasti prema zemljama s kojom su nekada bili u savezu, Rusiji i Belorusiji, će biti stalno stacionirano oko 4.800 vojnika i 200 civilnih službenika nemačke vojske. Litvanija se graniči sa ruskom eksklavom Kalinjingradom na zapadu zemlje i Belorusijom na istoku.

“Važan dan za nemačku vojsku”

„Ovo je prvi put da smo trajno stacionirali takvu jedinicu van Nemačke“, rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus u Berlinu u ponedeljak. On je dodao da je ovo važan dan za nemačku vojsku. Pistorijus je dodao da je raspoređivanje trupa u Litvaniji slično onome kada su, kako kaže “saveznici koristili svoje trupe da zaštite Nemačku od Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata”.

Prema rečima litvanskog ministra odbrane Laurinasa Kašćunasa, “ovo je odličan primer za sve zemlje na istočnom krilu NATO-a”. Kašćunas u ponedeljak nije propustio da pomene član 5 o kojem je NATO razgovarao, prema kojem je mogući napad na jednu od zemalja članica napad na sve.

Kašćunas takođe očekuje da najmanje trećina vojnika Bundesvera povede svoje porodice sa sobom. „Stvorićemo vojnu strukturu toliko odbrambenu i odvraćajuću da nijedan protivnik na istoku neće ni pomisliti da testira član 5 NATO-a“, rekao je on novinarima.

Iako je nemački Bundesver učestvovao u nekoliko dugoročnih inostranih okupacija od 1990-ih, na primer kod nas na Balkanu ili u Avganistanu, oni su uvek dejsvovali pod šemom multinacionalne rotacije, nikada samostalno.

Evropski lideri koriste tezu da Moskva navodno predstavlja pretnju po bezbednost njihovih zemalja. Međutim, do sada, i po priloženom i po izjavama ni ruska vojska ni politički lideri nisu pokazali zainteresovanost za širenje neprijateljstava sa teritorije Ukrajine.

Međutim, većina na zapadu propagira među svojim stanovništvom da će, ukoliko “Kijev ne uspe da pobedi Rusiju”, ruske snage otići u Evropu. Raspoređivanje nemačkih vojnika u baltičkim državama u skladu je sa planovima NATO-a da proširi svoje vojno prisustvo na istočnom krilu.

Kao rezultat samita u Vilnjusu u junu 2023. godine, lideri NATO-a su odobrili nove regionalne odbrambene planove koji predviđaju raspoređivanje dodatnih snaga Alijanse na njenim istočnim granicama.

Šta tačno kaže član 5 NATO-a?

„Strane ugovornice su se složile da će se oružani napad na jednog ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi smatrati napadom na sve njih, i stoga su se složile da će, u slučaju takvog oružanog napada, svaka od njih koristi pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu priznatu članom 51. Povelje Ujedinjenih nacija, pomagati napadnutim stranama ili ugovornim stranama tako što će hitno preduzeti takve radnje, same i zajedno sa drugim stranama, kako smatraju potrebnim, uključujući korišćenje oružanih snaga, za obnavljanje i održavanje bezbednosti severnoatlantskog regiona.

Svaki takav napad i svaka radnja preduzeta kao rezultat biće odmah prijavljena Savetu bezbednosti. Ove mere će prestati čim Savet bezbednosti preduzme neophodne mere za obnavljanje i održavanje međunarodnog mira i bezbednosti“.

Da bi se aktivirao član 5, prvo se mora aktivirati član 4 (konsultacije sa NATO partnerima) i moraju postojati dokazi da napad na teritoriju pogođene države zapravo potiče iz inostranstva.

Dotična država će tada zatražiti primenu člana 5. Zahtev će oceniti Severnoatlantski savet, u kome svaku od članica predstavlja jedan od njegovih predstavnika.

Iako savet odlučuje jednoglasno, to ne znači da sve države članice moraju biti uključene u akcije odgovora (primera radi, čak i ako pristanu na aktiviranje člana 5, Mađarska ili Slovačka, koje ne dele stavove ostatka NATO pakta po pitanju Rusije, mogu odlučiti da se vojno ne mešaju).