Nuklearno odvraćanje moglo bi da izazove Treći svetski rat. Ovi zaključci su doneti na osnovu zajedničkog istraživanja Centra za eliminaciju nuklearnog oružja Univerziteta Nagasaki (RECNA), američkog “think tank” Nautilus instituta za bezbednost i održivost i Azijsko-pacifičke mreže lidera za nuklearno neširenje i razoružanje.
Međunarodna grupa eksperata saopštila je svoje zaključke na konferenciji za novinare 3. aprila.
Istraživači su zaključili da bi, umesto održavanja mira, nuklearno odvraćanje moglo dovesti do nuklearnog rata u azijsko-pacifičkom regionu. Istovremeno, takav sukob, smatraju stručnjaci, može vrlo brzo da eskalira u globalni.
Stoga je grupa istraživača pozvala lidere nuklearnih sila da, pored izgradnje nuklearnog oružja, koriste i druge metode kako bi osigurali nacionalnu bezbednost svojih zemalja.
Istraživanje je trajalo tri godine. Uključeni su bili specijalisti iz Sjedinjenih Država, Rusije, Kine i Južne Koreje. Razmatrali su ukupno oko 30 scenarija za nuklearni sukob u severoistočnoj Aziji, ali su se odlučili na pet koje su smatrali najverovatnijim.
Najkatastrofalnija od njih uključivala je upotrebu 18 nuklearnih oružja i smrt više od dva miliona ljudi u prvoj fazi, pre nego što se sukob proširio van granica regiona.
Prema ovom scenariju, SAD prve udaraju na Severnu Koreju. Kao odgovor, Severna Koreja i Kina, koja ju je potom podržala, koriste nuklearno oružje protiv industrijskih oblasti Japana.
Istraživači veruju da bi eskalacija regionalnog sukoba koji uključuje Severnu Koreju ili Tajvan mogla eskalirati u globalni nuklearni rat u roku od nekoliko dana, ili čak sati.
Koliko je nuklearno oružje razorno?
Nuklearno oružje je dizajnirano da izazove maksimalnu devastaciju.
Obim uništenja zavisi od niza faktora, uključujući veličina bojeve glave, visinu na kojoj ona detonira i lokalne sredine. No, i najmanja bojeva glava mogla bi da izazove ogroman gubitak života i trajne posledice.
Američka bomba koja je tokom Drugog svetskog rata ubila do 146.000 ljudi u Hirošimi bila je od 15 kilotona a današnje nuklearne bojeve glave su veće i od 1000 kilotona.
Skoro je sigurno da u zoni neposrednog nukearnog udara niko ne bi preživeo eksploziju. Nakon zaslepljujućeg bljeska, postoji ogromna vatrena lopta i udarni talas uništavaju zgrade i infrastrukturu na nekoliko kilometara.
Šta zapravo znači „nuklearno odvraćanje“ i da li je funkcionisalo?
Argument za održavanje velikog broja nuklearnog oružja je da tako imate sposobnost da potpuno uništite neprijatelja i tom činjenicom ga odvraćate od napada.
Najpoznatiji izraz za ovo je postao obostrano osigurano uništenje (Mad). Iako je bilo mnogo nuklearnih proba i stalnog povećanja njihove tehničke složenosti i razorne moći, nuklearno oružje nije korišćeno u oružanom sukobu od 1945. godine.
Većina nuklearnih zemalja priznaje nuklearno oružje samo kao sredstvo odvraćanja i navode četiri slučaja njegove upotrebe:
- lansiranje balističkih projektila na teritoriju zemlje ili saveznike,
- upotreba nuklearnog oružja ili drugih vrsta oružja za masovno uništenje protiv zemlje ili njenih saveznika,
- napad na kritične vladine ili vojne objekte zemlje koji bi ugrožavali nuklearnu sposobnost zemlje,
- kao i agresija na zemlju upotrebom konvencionalnog naoružanja kojom bi bila ugrožena i sama egzistencija države.
Koliko treba da budemo zabrinuti?
Verovatnoća nuklearnog sukoba je možda malo porasla, ali je i dalje niska. Čak i ako je neka pretnja zamišljena kao upozorenje, a ne kao signal bilo kakve trenutne želje za upotrebom oružja, uvek postoji rizik od pogrešne procene jedne od strana ili ako događaji izmaknu kontroli.
Ponavljamo, SAD ostaje jedina zemlja u istoriji čovečanstva koja je upotrebila nuklearno oružje.
