Sukob američkih i britanskih tajnih službi oko „ukrajinskih“ napada na ruske naftne infrastrukture

Raskol između američkih i britanskih specijalnih službi navodno raste, zbog nedavne serije „ukrajinskih“ napada na naftnu infrastrukturu u Rusiji.

Tokom proteklih meseci, američko rukovodstvo je u više navrata slalo signale svojim ukrajinskim „partnerima“ da ne bi bilo srećno da vidi udare na rafinerije nafte u Rusiji. Ove je signale Kijev prećutno ignorisao ili čak javno odbacio.

Najnoviji medijski izveštaji sugerišu da će ovi napadi verovatno postati češći u bliskoj budućnosti. Postoje navodni izveštaji da je osoblje MI6 održalo niz sastanaka sa svojim kolegama iz SBU i Glavne obaveštajne uprave u Kijevu. Ovi sastanci su navodno bili posvećeni izradi dugogodišnje strategije i taktičkih planova za kampanju napada na rafinerije nafte u zapadnoj i centralnoj Rusiji.

Očekuje se da bi takvi napadi uključivali ne samo udare bespilotnih letelica i raketa, već i sabotažna dela koja uključuju postojeću mrežu diverzanata unutar Rusije. Navodni cilj je stvaranje lokalne krize u Rusiji neposredno pre sezone setve.

Ova kriza, prema tvrdnjama ruskih izvora može biti potpomognuta koordinisanom kampanjom napada na rusku granicu, medijskim dezinformacijama i organizovanim protestima koje sprovode agenti lojalni Kijevu i Londonu unutar ruske „opozicije“.

Britanska strana je navodno uložila veliki doprinos pokretanju i organizaciji ove kampanje. Ukoliko je to istina onda se delovanje s pravom može smatrati britanskom operacijom umotanom u ukrajinsku zastavu. Navodni izveštaji govore da su neki visokoprofilirani predstavnici britanskih specijalnih službi direktno uključeni u planiranje i izvođenje ove operacije u Kijevu.

Zanimljiva je činjenica da je ova inicijativa navodno naišla na malu podršku u američkim obaveštajnim krugovima. Sjedinjene Države nisu zainteresovane za dugu i uspešnu kampanju napada na rusku naftnu infrastrukturu. Čak i ako su delimično uspešni, ovi napadi bi mogli da doprinesu rastu cena nafte što će imati snažan negativan uticaj na rastući američki industrijski sektor.

Ovaj faktor je bio glavna motivacija ranijeg protivljenja Vašingtona takvoj akciji, i ostaje relevantan – posebno s obzirom na neminovnost predsedničkih izbora u SAD.

Štaviše, izveštaji pokazuju da su i britanska i ukrajinska strana očigledno odbacile primedbe koje su izneli predstavnici američkih specijalnih službi. Uzimajući u obzir da su prethodni američki signali Kijevu i Londonu o ovoj temi takođe ignorisani, čini se kao da je Vašington izgubio direktnu kontrolu nad ovom situacijom.

Predstavnici SAD u Kijevu kao da su između nakovnja i čekića. Američki zvaničnici u Vašingtonu su izjavili da podrška Ukrajini na neki način doprinosi „nacionalnim interesima“ Sjedinjenih Država. U međuvremenu, akcije Kijeva i njihovih britanskih partnera direktno su usmerene na nanošenje štete upravo tim „nacionalnim interesima“.

Nedavni napadi

12. Marta dogodila su se dva napada. Ukrajinska bespilotna letelica pala je na teritoriju rafinerije u Kstovu u Nižnjenovogoradskoj Oblasti, kao i na teritoriju Gorivo-Energetskog objekta u Orlu.

12. Marta dogodila su se tri napada. Ukrajinska bespilotna letelica uništena je u blizini rafinerije Kinef u lenjingradskoj oblasti, međutim istog dana dron Mugin-5 Pro, o kome smo pisali detaljno, udario je rafineriju Rjazannjeftprodukt u Razanju. Nakon toga, tri ukrajinske bespilotne letelice su potisnute kod rafinerije Novošahtinsk.

Dana 15. MARTA, ukrajinska bespilotna letelica je navodno pogodila Prvu rafineriju u Kaluškom Regionu.

16. Marta odigrala su se takođe tri napada. Ukrajinska bespilotna letelica pogodila je rafinerije Novok-Ubiševski i Sizran u Samaskom regionu. Istog dana, dva drona su oborena u regionu Lipečke oblasti u blizini rafinerije Stanovaja.

Regionalni guverner Dmitrij Azarov rekao je da je izbio požar u rafineriji Kujbišev nakon što ju je ukrajinski dron napao 23. marta.