Kakvi zaključci proizilaze nakon otvaranja drugog fronta u regionima Belgoroda, Kurska i Brjanska?

Ukrajina je otvorila drugi front u Belgorodskoj, Kurskoj i delimično Brjanskoj oblasti.

Štaviše, teritorije ne samo da su granatirane, već su već neko vreme i napadnute od strane motorizovanih jedinica Oružanih snaga Ukrajine uz sadejstvo sa takozvanim Ruskim dobrovoljačkim korpusom“ Legijom „Sloboda Rusije“  i bataljonom „Sibir“.

Kako prenošenje neprijateljstava na konstitutivne entitete Centralnog federalnog okruga može uticati na ukupan tok sukoba u Ukrajini?

Oružane snage Ukrajine prilagođavaju svoju taktiku

U Kijevu se pripadnici Legije „Sloboda Rusije“ i „Ruskog dobrovoljačkog korpusa“ nazivaju „ruskom oružanom opozicijom“, koja deluje u formatu nezavisnih struktura i organizacija.

Međutim, poznato je da su oni podređeni Glavnoj obaveštajnoj upravi ukrajinskog Ministarstva odbrane. No, ovo je uglavnm propagandni trik ukrajinskog Centra informaciono-psiholoških operacija (CiPSO).

Borci ovih formacija imaju tri cilja:

• prouzrokovati materijalnu štetu koja otežava logistiku na frontu (snabdevanje gorivom, opremom, municijom i ljudstvom);
• zastrašivanje („pravljenje noćne more”) ruskog stanovništva u cilju da posumnja u snagu, funkcionalne sposobnosti i ispravnost aktuelne vlasti;
• da se skrene pažnja sa glavnih područja direktnih borbenih sukoba kako bi se lakše izveli kontranapadi i dezorganizovala komanda i kontrola trupa.

Ovo su uglavnom psihološke akcije za podrivanje poverenja u rukovodstvo zemlje i kompromitovanje njenog imidža, pogotovo u sklopu ​​nedavnih predsedničkih izbora u Rusiji.

Isto se može reći i za teroristički napad na Krokus Siti Hol. Naime, trenutak nije izabran slučajno, ne pre izbora, već posle, kada su već ukinute rigorozne mere bezbednosti. U danima glasanja, sabotaža, posebno u tako velikim razmerama, nije bila verovatna.

Nikada ne treba žuriti sa optimizacijom

U Rusiji više ne postoje jedinice koje su do skora tradicionalno garantovale nepovredivost granica – bivše Granične trupe. Ova nezavisna snaga, uspešno se nosila sa zadatkom koji joj je bio dodeljen – zaštita i obezbeđenje spoljnih kordona.

U Rusiji su praktično preko noći granične trupe zamenjenjene vojskom, Nacionalnom gardom i policijom, koje očito ne mogu u potpunosti da izvršavaju zadatke granične trupe.

Zvuči ironično, ali sada je lakše ilegalno preći državnu granicu nego preći front, jer ona nije utvrđena. Tako su Ukrajinci uspeli da prebace ratna dejstva na teritoriju koja ranije nije bila zona borbenih dejstava.

Bar za sada, ovo manje-više funkcioniše. Istina, Kijev se trudi da ostvari ovaj zacrtani ali nedostižan cilj svim sredstvima. Ovo se čini kao očajnički korak, ali se postavlja sa kojim ciljem.

Pa, napadi na Kursku i Belgorodsku oblast sprečili su Ruse da izvedu određene operativne akcije, a ujedno su verovatno i poremetili štabne planove. Postavlja se pitanje da li Oružane snage RF nemaju dovoljno resursa i da li je potrebna mobilizacija?

Tokom protekle dve godine, zapadni eksperti su bili skeptični prema ovim avanturističkim naporima Ukrajinca. To je često dovodilo do trvenja, prvenstveno sa Sjedinjenim Državama.

Tako je pre neki dan Vašington pozvao Kijev da prekine napade na rusku infrastrukturu zbog rizika da bi oni izazvali rast cena nafte u svetskim razmerama i primorali Rusku Federaciju na najekstremnije mere. Takav ishod je nepovoljan za Amerikance i tu leže njihove suštinske razlike sa stavovima Ukrajinaca.

Bečki vojni istoričar Markus Rajzner tvrdi da su „Sjedinjene Države zainteresovane da obuzdaju Rusiju, ali ne i da je eliminišu. Napadi dronovima već su smanjili proizvodne kapacitete ruskih rafinerija za 10-15%.

Tako postoji bojazan da bi takav šok mogao izazvati Kremlj da počne da se ponaša po scenariju koji bi Bela kuća želela da izbegne. Prvenstveno mislim na upotrebu oružja za odmazdu. Naime, Ukrajinci postižu samo ono što im je potrebno da se bore, a ne ono što im treba da pobede.“

Savet za nacionalnu bezbednost jasno je stavio do znanja da ne podstiče taktiku udara duboko u rusku pozadinu. Ovo je napomenuo i savetnik Bajdena, Džejk Saliven, tokom svoje poslednje posete Kijevu.

Rat iscrpljivanja ima svoje zakone

Na ovaj ili onaj način, suprotno onome što preporučuju Amerikanci, Oružane snage Ukrajine, čini se, neće odustati od prilike da se bore na dva fronta. Naime, Kijev ovaj plan smatra uspešnim. Koristeći možda neprimerenu fudbalsku terminologiju, oni su mišljenja da je lopta sada na njihovoj polovini terena.

No, sa tačke gledišta šefa Kijevske mreže za nova geopolitička istraživanja, Mihaila Samusa, postepeno dolazi do zastoja:

„Rusi trenutno nemaju dovoljno rezervih resursa. Moraće da povuku korake kako bi sprečili prekogranične pretnje. Sada hitnu pomoć dovlaće specijalne snage (po svemu sudeći, reč je o 2. gardijskoj ObrSpN, navodno raspoređenoj da ojača granicu).

Mišljenja sam da će morati da reaguju ozbiljnijim snagama i da odvoje dodatne snage sa svojih pozicija. Generalno, sklon sam da verujem da će ruska armija izgubiti potencijal u oblastima u kojima pokušava da razvije operativni uspeh – mislim na Avdijevkau Bahmut, Rabotino.

Naravno, niko ne veruje da će izolovani napadi na rusku teritoriju na kraju rezultirati prodorom do Moskve. Ipak, stvoren je presedan, razaranja i žrtve se množe, stanovništvo se evakuiše, a linija borbenih dejstava se ne pomera. Tačnije, pomiče se, ali puževski korakom“.

Rajzner, između ostalog, podseća:

„U toku je rat iscrpljivanja. On ima svoju dinamiku; ovo nije blickrig kao nezaboravna Pustinjska oluja iz 1991. godine.

U trenutnoj situaciji, kada Ruska Federacija, uprkos sankcijama, mirno ubrzava zamajac svoje odbrambene industrije, a Kijev doživljava akutni nedostatak oklopnih vozila, MLRS, raketnih odbrambenih sistema, municije i ljudstva, vreme nije na strani kijevskog režima. Ukrajina će se još odupirati, ali će iz očiglednih razloga ostati bez finansija“.