Prvi tenk na svetu kojim može da upravlja jedan čovek, unikat iz Švedske – Stridsvagn 103А

Pored toga što su uspeli da stvore ozbiljnu, snažnu i bogatu državu, uzor standarda života mnogim zemljama, i to u veoma nepovoljnim klimatskim uslovima, Šveđani su pokazivali i pokazuju veliku dozu originalnosti i kreacije.

Posebno se to odnosi ne samo na komercijalni švedski dizajn (Ikea, Electrolux, Hasselblad, Volvo, Saab Scania, Spotyfly, Ericsson, itd) već pre svega na sisteme oružja. Avioni kao što su ”Draken”, ”Vigen” ili ”Gripen”, cevni sistemi ”Bofors”, duge cevi za pešadiju, originalna rešenja u prvim generacijama podmornica, itd.

Međutim, reklo bi se da su ceo svet iznenadili kada su se vratili jednom skrajnutom i  zaboravljenom rešenju u tenkovskoj industriji.

Šezdesetih godina lovci na tenkove bili su odavno vrsta u izumiranju. Njih je čak i Drugi svetski rat praktično otpisao uvodeći brojne prenosne PT sisteme. Upravo tada Šveđani se odlučuju za nešto što smatraju da upravo njima treba. To im je u prirodi – uvek misle najpre na sebe i stvari prilagođavaju sebi. Tako je bilo i sa izborom novog tenka, sredstva koje bi bilo isključivo njihov proizvod, za njihove potrebe i uslove. 

Godine 1956. konstruktor Sven Berge predstavio je projekat ”Alternativa S”. On je trebalo da zameni uvozne tenkove ”Čenturion” boljim, domaćim modelom. Posle nulte serije ”Strv 103-0”, vlada je usvojila ovaj model i uvela ga u naoružanje pod oznakom ”Stridsvagn 103A” (”Strv.103A”) i pokrenula serijsku proizvodnju 1967. godine.

Kao što možemo videti, Šveđani su se za ovo pripremali dugo i temeljno, dve decenije. Nisu nikuda žurili, ispitali su sve mogućnosti i tek onda doneli odluku.  Na Zapadu, pa i na Istoku (potencijalnom protivniku), on je izazvao prilično iznenađenje. Ono što se do tada zvalo lovac tenkova, a na to je i ličilo, Šveđani su proglasili tenkom, pa su i ostali tako prihvatili.

Na zapadu je nazvan ”S-tenk”. Bio je potpuno nestandardan u odnosu na već uhodanu koncepciju tenkova sa obrtnom kupolom, u vreme kada se već gubila podela na lake, srednje i teške tenkove, a svoje mesto u trupi zauzimao je srednji borbeni tenk (MBT). Po čemu švedski tenk razlikovao?

Nije imao kupolu, čak ni simbolično nisku kakvu su imali ratni lovci na tenkove. Imao je pogonski deo od dva motora različitih tipova. Ono što ga je stvarno razlikovalo i od nekadašnjih lovaca na tenkove i od savremenih tenkova bio je unikatni hidraulični sistem koji je dozvoljavao da se top navodi pokretanjem celog korpusa tenka.

Top je bio nisko i duboko usađen u telo tenka. Pokretanje i navođenje odvijalo se pomoću sistema preciznog kretanja gusenica. To nije bila novost, jer su na francuskim ”Char B1” tridesetih godina to već primenjivali. 

Šta su Šveđani time dobili? Poznato je da je pored osnovnog zadatka (borba protiv drugih tenkova), kapitalni zadatak svakog tenka i zaštita posade. Dobijen je izuzetno nizak profil koji je dozvoljavao velika zakošenja prednjih površina.

Pored otežanog otkrivanja na bojištu i njegovog pogađanja, ovaj tenk je bio zaštićen i značajnim procentom rikošeta protivničkih zrna. Pri tom je u zadnjem delu tenka postavljen automat za punjenje koji je obezbedio ”brzometnost” topa sa praktičnom brzinom ispaljivanja 15 granata u minuti.

Ni tu se originalna rešenja ne završavaju: mehaničar-vozač je istovremeno i nišandžija. Mesto komandira opremljeno je, pored pribora za nadgledanje i sistemom za upravljanje vatrom, i duplim komandama!

U slučaju onesposobljavanja vozača, komandir je preuzima sve funkcije a sebe. Radista, koji je bio okrenut licem prema poleđini tenka, odnosno leđima u pravcu kretanja, takođe je imao duple komande. Na taj način, ovo je postao prvi tenk na svetu kojm je mogao da dejstvuje jedan jedini čovek!

Novotarije se tu ne zaustavljaju. Ovaj tenk je prvi na svetu imao dva raznorodna motora: gasnoturbinski i dizel. Osnovni motor bio je dizel ”Rolls-Royce K-60” snage 240 ks, a drugi, dopunski, bio je gasnoturbinski ”Boeing 502” snage 330 ks.

Pri tom je menjačka kutija (transmisija) omogućavala korišćenje oba motora istovremeno, ali i pojedinačno, u zavisnosti od količine goriva, terena koji treba savladati, režima paljbe, itd. Šveđani su bili zadovoljni svim rešenjima, osim snagom motora. Stoga su praktično odmah, po izveštajima iz trupe, počeli razradu usavršenog modela ”Strv 103V”. Tenk je serijski proizvođen od 1966. do 1971. godine.

Napravljeno je relativno malo primeraka, što je opet švedski manir – 335. Napravili su onoliko koliko su procenili da im treba. To je bio osnovni tenk sve do dvehiljaditih godina. Tek 1997. godine on je zamenjen savremenijim ”Stridsvagn 121” (”Leopard 2”) i ”Stridsvagn 122” (Leopard 2A5). Sam tenk nikada nije učestvovao u borbenim dejstvima, ali je prošao veoma temeljna ispitivanja u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i SAD. 

Svi elementi tenka konstruisani su i komponovani u skladu s lokalnim potrebama: zimski uslovi prohodnosti, brojne šume, ispresecan i brdovit teren i, što je najvažnije, velike mogućnosti zasednih dejstava. S tim elementom najviše se računalo. Tako je konstruisana i oklopna zaštita koja je okarakterisana kao sasvim odgovarajuća.

Prednji, čeoni deo pripada vrsti ”rikošetirajućeg oklopa”. Posadu štiti veliko motorno odeljenje, praktično neprobojno, a vrhunac preživljavanja i dejstva je spomenuta mogućnost da tenkom upravlja i dejstvuje samo jedan čovek! Čeoni nagib oklopa je 77º pa je debljina na tom delu samo 40 mm. To ga je štitilo od svih vrsta pancirnoprobojnih projektila.

Ipak, ukoliko bi kumulativna ili fugasna granata stigla iz gornje polusfere (dejstvo s  više pozicije), oklop bi bio lako probojen. Na novoj modifikaciji postavljena je takozvana ”rebrasta zaštita” koja je praktično služila da preusmeri rikošete (najčešća vrsta reakcije granate pri vodoravnom uglu gađanja) kako ne bi oštetili uređaje za osmatranje i druge senzore. Šveđani su toliko bili sugurni u nepovredivost tenka s prednje strane, da im je rešetkasta zaštita za osetljive uređaje.

Koliko je čelo bilo dobro zaštićeno (a s te strane i posada) toliko su rezervoari bili veoma izloženi. Debljina tela rezervoara je svega osam do deset milimetara, što je mogao da probije i kalibar 12,7 mm. Bočna i zadnja strana su takođe bile slabo zaštićene, s oklopom od samo 30 mm debljine.  Međutim, konstruktori su to uradili svesno: ovaj tenk bio je predviđen za čeone zasede, s mogućnošću povlačenja u suprotnom smeru, tako da bi retko koji tenk bio u prilici da ga napadne s boka ili otpozadi. Kako bi se neoštećen izvukao iz zasede, tenk je imao odlično raspoređene bacače dimnih mina pod čijom zaštitom je mogao da se brzo izvuče iz opasne situacije. 

Izvlačenje iz opasnih situacija bilo je obezbeđeno velikom pokretljivošću tenka. Pri masi od 35 tona i snazi motora od 540 ks specifična snaga iznosila je 15,4 ks po toni mase. Na tvrdom terenu tenk je razvijao brzinu do 49 km/h. Međutim, zbog relativno velikog pritiska na tle (usled dimenzija gusenica), njegova prohodnost i pokretljivost je naglo opadala na pesku, blatu, pa i snegu.

Takođe je na taj način degradirano i navođenje topa po horizontali, što je bilo veoma značajno u borbenim uslovima. On se, jednostavno, teže pokretao i okretao na mekom terenu. Ceo tenk mogao je da se okrene za 56 sekundi. 

Okretanje tela tenka u pokretu u velikoj meri je smanjivalo brzinu, pa je tokom marševa bilo potrebno isključiti ”mehaniku navođenja tela”, odnosno mod u kome se nišani celim tenkom. Maksimalna brzina kretanja unazad bila je 44 km/h, što je omogućavalo brzo izvlačenje iz borbe.  

Tenk je bio sasvim solidno naoružan. Koristio je laserski daljinometar, durbine i noćne nišane, kao i IC noćne uređaje. Osnovno oružje bilo je top ”L74” kalibra 105 mm. To je bila ”Boforsova” licenca britanskog topa ”L7A3”.

On je punjen automatski, a brzina punjenja nije zavisila od punioca. On je bio tu za slučaj da se neka granata zaglavi ili da otkloni neki manji zastoj. BK je iznosio 50 granata, a brzina punjenja je bila jedna granata u četiri sekunde!

BK se sastojao iz pet vrsta granata:

• Slpprj m/61 – potkalibarna granata s odvojim ležištem. Ona je bila zadnja rezerva.  
• Slpprj m/62 – oživalna potkalibarna granata s odvojim ležištem, ali teža od ove prve. Stoga je imala bolje balističke karakteristike, ali manju probojnost.  
• Slsgr m/61A – fugasna granata. Korišćen je samo protiv lake tehnike, a protiv tenkova je bila beskorisna. 
• Rökgr m/61 – dimna granata. 
• Slspgr m/61 – HESH (high-explosive squash head). Granata s plastičnim eksplozivom visokoprobojnih svojstava, pogodna za gađanje rikošetirajućeg oklopa, kakav je bio na sovjetskim i kineskim tenkovima. To je britanski analog nemačke granate ”HESH DM 502” za tenk ”Leopard 1”.  

Ovaj top je u to vreme bio vrhunski. Imao je odličnu balistiku i probojnost. Zahvaljujući automatu, mogao je da praktično izrešeta protivnika.

Nišandžiji je od velike pomoći bio laserski daljinometar uz koga je išla i optika 6 do 18puta uveličanja.  

Ono što je razlikovalo ovaj tenk od drugih iz svoje generacije bilo je samo dejstvo! Kako smo već naveli, nišanilo se celim tenkom. Brzina horizontalnog navođenja bila je veoma velika (56°/sec), a vertikalna obratno – svega  4,7°/sec. Ne treba zaboraviti da i horizontalna brzina, da podsetimo, značajno opada s vrstom zemljišta, odnosno na mekom tlu.

Sve to je određivalo najvažniji taktički zadatak ovog tenka: izbegavati bitku na malim daljinama i na ispresecanom terenu, posebno s velikim nagibima jer u tom slučaju se značajno usporava proces nišanjenja, a na nekim nagibima i onemogućuje, pri čemu se neprijatelju izlažu najranjiviji delovi tenka.

Pored topa ovaj tenk je imao dva sparena mitraljeza ”KSP 58” kalibra 7,62 mm. Oni su takođe učvršćeni u telo tenka kao i top. Međutim, nisu spareni s topom. Oni gađaju levo od nišanske tačke topa za oko metar.

Zbog takvog načina dejstva pogodni su samo za obeležavanje cilja. Hranjenje je pomoću redenika sa 250 metaka. Takođe, jedan ”KSP 58” postavljen je na maloj, rotirajućoj komandnoj kupoli kao PAM. 

Kako je to sve funkcionisalo tokom bitke?

Već smo naveli da on nikad nije bio u borbi, ali je bio u veoma realnim manevarskim vežbama. Bez obzira na to što su ga Šveđani proglasili za osnovni borbeni tenk, neke njegove karakteristike ga više definišu kao lovca na tenkova.

Veliku prednost je imao u zasednom dejstvu jer ga je bilo veoma teško zaobići, stoga je bio prilično siguran od bočnog i zadnjeg napada. Ne treba zaboraviti da tenk često ne može da bira bojište. Stoga je ovaj tenk na kosim površinama izlagao svoju čeonu stranu pod većim uglom nego kada je na ravnom, što je dramatično povećavalo mogućnost njegovog uništenja. 

Sve u svemu, Šveđani ga nisu pravili uzalud. Njegove prednosti su bile: 

• Potkalibarne granate s odličnom probojnošću.
• Velika brzina paljbe.
• Velika brzina reakcije SUV. 
• Laserski daljinometar.
• Rikošetirajuća čeona površina.
• Veoma nizak profil.
• Potpuna zaštita posade s čeone strane.
• Unikatni sistem upravljanja pomoću hidrauličkog sistema.
• Mogućnost da samo jedan član posade upravlja tenkom.
• Velika brzina unazad.

Imao je, naravno, i svoje mane. One nisu došle do izražaja jer tenk nije bio u borbi nikad.

• Odsustvo stabilizatora.
• Oklop je bio apsolutno nemoćan kada bi se protivnik našao na višem položaju od tenka.
• Tanak oklop stranica i zadnjeg dela.
• Skoro potpuna neupotrebljivost prilikom kvara motora ili transmisije.
• Tankovi s gorivom u dometu su svih oružja iz prednje projekcije. 
• Treba mnogo obuke da bi se posada navikla na njega. 
• Prevaziđenost i komplikovanost sistema u istorijskom smislu reči. Najkraće rečeno, za vrlo kratko vreme masa tenkova s kupolom bi počistila s bojnog polja ovo maštovito zamišljeno sredstvo. 

Dolazimo, hteli ne hteli, opet do SVO Rusije u Ukrajini. Pod uslovom da su na čuvanju, da li bi ovi tenkovi mogli da iskažu neke svoje skrivene, pa i zaboravljene prednosti? U vreme kada je pravljen, sistemi izviđanja su bili rudimentalni, a BPL samo eksperimentalna, retka kategorija.

Sa ovim oklopom, ”Lanseti” bi se s njima obračunali za vrlo kratko vreme. No, svašta smo viđali na poljima bitke SVO, pa ne treba nikog da iznenadi ukoliko se i ovaj muzejski primerak pojavi odnekuda i priključili armadi svetskih policajaca.